petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine

Документарна изложба у Музеју науке и технике (Фотографије Марко Спасојевић)

Izložba „Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine” čiji su autori Dario Čupić, arhitekta, i Milan Poznanović, istoričar umetnosti, predstavljena je u Muzeju nauke i tehnike na Dorćolu. Postavka je posvećena Paviljonu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine. Oni podsećaju da u arhitekturi koja je nastala na našim prostorima, u periodu pre i posle Drugog svetskog rata, posebno mesto zauzima arhitekta Dragiša Brašovan. Ovaj pionir srpske moderne arhitekture ostavio je za sobom bogato arhitektonsko nasleđe. Posebno se ističu Genčićeva kuća (danas Muzej Nikole Tesle), kafana „Ruski car”, hotel „Metropol”, zgrada Državne štamparije (BIGZ), Komande vazduhoplovstva u Zemunu, Banovine (Vlada AP Vojvodine) i Glavne pošte u Novom Sadu, kao i paviljoni sa Svetskih izložbi u Barseloni i Milanu.

Pojašnjavajući značaj postavke, organizatori upućuju da je postojalo dosta nejasnih informacija o objektu koji se smatra jednim od najbitnijih dela arhitekture sa naših prostora – paviljonu Kraljevine SHS na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. Zahvaljujući autorima Čupiću i Poznanoviću, kao i saradniku na projektu arhitekti Milanu Milovanoviću, veliki broj nepoznanica je odgonetnut, pa se otuda i nametnuo naziv izložbe „Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine“.

Zahvaljujući dugogodišnjem istraživanju, prvi put može da se vidi rekonstrukcija spoljašnjosti i unutrašnjosti paviljona. Tu je i mnogo do sada neobjavljenih originalnih fotografija, a tačno se identifikuje i skulptura koja je stajala ispred objekta. Istraživački proces ne bi bilo moguće sprovesti da nije bilo digitalizacije koja je učinila da mnoge svetske arhive postanu dostupne i na internetu. Proces je zahtevao uporno pretraživanje dostupnih umreženih digitalizovanih arhiva i obradu prikupljenih podataka u formi arhivskih dokumenata i starih fotografija pomoću specijalizovanih softverskih alata.

Izložba i katalog predstavljaju presek dugogodišnjeg istraživačkog rada. Autori su, baveći se temama međuratne arhitekture na našim prostorima, popunili neke od praznina u poznavanju opusa arhitekte Brašovana i bacili novo svetlo na tumačenje stilova, kao i na odnos modernizma i ar dekoa, i na taj način su učinili opipljivijim portret tog vremena.

Muzej nauke i tehnike, koji baštini i istoriju arhitekture i građevinarstva na našim prostorima, prepoznao je značaj ovog istraživanja i podržao inicijativu koja je upotrebom novih tehnika i tehnologija pomerila granice s ciljem sticanja novih saznanja bitnih za istoriju nauke, umetnosti i tehnike u našoj zemlji.

Dragiša Brašovan rođen je 1887. godine u Vršcu. Arhitektonski fakultet završio je u Budimpešti gde je radio u poznatom arhitektonskom ateljeu „Teri i Poganj”. Posle Velikog rata bio je gradski arhitekta u Velikom Bečkereku. Na ovom području projektovao zgradu Srpske banke, Sokolski dom i Crkvu Vavedenja Bogorodičinog u Orlovatu. Brašovan je u Beograd došao početkom dvadesetih godina 20. veka i sa arhitektom Milanom Sekulićem osnovao firmu „Arhitekt”, a od 1925. godine radio je samostalno. Prelomni momenat u njegovom razvoju, kao i u smeru državnog stila u arhitekturi, desio se kada ga je pozvao kralj Aleksandar Prvi Karađorđević da osmisli paviljon u modernom stilu sa kojim je se Kraljevina SHS predstavila u Barseloni 1929.

Tridesetih godina nastaće njegova čuvena trilogija – zgrada Banovine, Komande vazduhoplovstva i Državne štamparije. Posle Drugog svetskog rata radio je u Projektantskom zavodu jugoslovenskih železnica, Projektnom zavodu Srbije, preduzeću „Srbija-projekt”... Bio je počasni i dopisni član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata od 1953. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1961. Umro je u Beogradu 1965. godine.

Komеntari1
fda7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Павиљон је сигурно био достојан града Гаудиа.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja