Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Država nastavlja da garantuje za kredite malom biznisu

Najavljena je vrednost jemstva od 500 miliona evra po staroj garantnoj šemi i još toliko po novoj gde će država preuzeti veći rizik
(Фото А. Васиљевић)

Država će i u ovoj godini nastaviti da garantuje za kredite koje uzimaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća za likvidnost i obrtna sredstva kod poslovnih banaka. Za tu namenu je predviđeno milijardu evra državnih para i tu nije reč o garancijama američkog DFC-a koje treba da iznose milijardu dolara.

Kako je najavio predsednik države Aleksandar Vučić, planirano je da se za postojeću garantnu šemu obezbedi dodatnih 500 miliona evra, a kroz novu garantnu šemu još toliko, uz to da će država preuzeti veći rizik.

„Hoćemo da dodatno osnažimo privatni sektor. Potreban nam je taj rast, zato uzimamo vakcine, da bismo sačuvali živote ljudi i da bismo mogli da rastemo”, izjavio je Aleksandar Vučić pre nekoliko dana.

Tim povodom Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) rekao je da će upravo nastavak garantne šeme dodatno obezbediti kredite po relativno povoljnim uslovima za održavanje likvidnosti do momenta kada će otpočeti oporavak privrede. U okviru prošlogodišnje garantne šeme država je dala garancije od dve milijarde evra, a od toga je iskorišćeno 1,58 milijardi. Kredite je uzelo 23.000 preduzeća.

U prošlogodišnjem paketu pomoći država je garantovala za 80 odsto vrednosti kredita, dakle ne za ceo iznos, pa se sada očekuje da garantuje možda i za svih 100 odsto vrednosti kredita. Lane je garancija bila ograničena kako se banke ne bi previše opustile kod procene rizika što bi značilo da bi pare dale i onima koji ne mogu da ih vrate. Gubitka za njih ne bi bilo, jer bi sve nadoknadila država. Ovako je rizik podeljen. To je dodatno pojačano i time što je maksimalni iznos garancije na nivou osiguranog portfolija banke određen na 480 miliona evra.

Takođe, kako bi se dodatno podstakla ekonomska aktivnost, propisan je i uslov da najmanje 50 odsto kredita na koje se odnosi garantna šema moraju biti novi krediti, dok se najviše 50 odsto garantne šeme moglo iskoristiti za refinansiranje postojećih obaveza.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, podseća da garancija za kredite nije gotov novac koji se preliva iz budžeta, već banke i dalje odobravaju svoja sredstva.

„To je dobra vest i očekujem da će Narodna banka uskoro da da uputstvo poslovnim bankama za koliko se to povećava garancija države. Nadam se da će banke da olabave uslove, da ne budu restriktivne u pogledu sredstava obezbeđenja i podrže i one delatnosti koje ranije nisu. Sama činjenica da od dve milijarde evra nije sve iskorišćeno već tri četvrtine pokazuje da uslovi treba da budu blaži. Mnogi sektori poput transporta, turizma i ugostiteljstva nisu mogli da dobiju ove kredite. Banke bi trebalo da cene ne samo njihov trenutni pad prihoda, već i položaj na tržištu. Jer, kada se situacija normalizuje oni će moći da vraćaju zajam”, kaže Atanacković.

Krediti su mogli biti odobreni u dinarima ili evrima, a maksimalna kamata u slučaju dinarskih kredita bila je jednomesečni belibor uvećan za 2,5 odsto, dok se kod evro indeksiranih kredita računao tromesečni euribor,  uvećan za tri odsto. Zbog pada referentnih kamata Evropske centralne banke i domaće centralne banke kamata za kredite za privredu je praktično izjednačena i iznosi nešto ispod tri odsto godišnje.

Krediti su prošle godine odobravani na period otplate od tri godine, uz grejs period od devet do 12 meseci. Privrednici su maksimalno mogli da dobiju zajam u protivvrednosti 25 odsto prihoda iz 2019. godine, odnosno tri miliona evra u evrima ili dinarskoj protivvrednosti. Privrednici koji su uzeli garantovane kredite nisu smeli da isplaćuju dividendu niti da za vreme grejs perioda prevremeno vraćaju kredite iste namene.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sneza
Sto se penzionera tice, neka nam povecaju na osnovicu umesto socijale.Zasto neko od novinare ne pita Vladu zasto su penzije pale na ispot 50% od plata.To je dragi novinari sramota

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.