nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.02.2021. u 08:30 Aleksandra Petrović

Slučaj seksualnog nasilja u školi glume: izjave žrtava mogu da budu dovoljan dokaz

Iako nema materijalnih tragova silovanja, sud može da donese odluku na osnovu slobodne ocene iskaza optuženog, oštećenih i svedoka. – Teret dokazivanja je na javnom tužilaštvu, a okrivljeni je nevin sve do konačne presude
(Фото Танјуг/Т. Радовановић)

Kada žrtva silovanja odluči da prijavi zločinca posle više godina, ona nema nijedan materijalni dokaz. Nema modrice i ogrebotine niti bilo kakve biološke tragove osobe koju tereti za silovanje. To ne znači da treba celog života da ćuti, dok krivac ostaje nekažnjen i time ohrabren da ponovi zločin.

Sud daje značaj iskazima oštećenih i svedoka isto kao i materijalnim dokazima. Ceni ih pojedinačno i analizira njihovu međusobnu vezu, a sve to na kraju detaljno obrazlaže u presudi. Kada materijalnih tragova nema, onda iskazi žrtve i svedoka mogu biti dovoljan dokaz za osudu ili pak za oslobađanje okrivljenog. Teret dokazivanja je na javnom tužilaštvu, a okrivljeni se smatra nevinim do konačne presude.

Ovako sagovornici „Politike”, krivičari s velikim iskustvom, govore o aktuelnoj istrazi koja se vodi protiv profesora glume Miroslava Aleksića. Još nije poznato da li će tužilaštvo podići optužnicu i koja će mu krivična dela staviti na teret – silovanje, obljubu zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, polno uznemiravanje ili – sve to zajedno. Prema dosadašnjim informacijama, neke od žrtava tvrde da ih je silovao dok druge kažu da ih je „samo” seksualno uznemiravao.

– Čini se da su mediji već presudili, pa treba imati na umu da još nije došlo do optuženja i do suđenja, koje može dugo da traje. Budući da ima više oštećenih koje ga terete, svaka od njih mora biti ponovo saslušana na glavnom pretresu, a svi akteri postupka imaće pravo da im postavljaju pitanja. Pored toga što mogu da izlože slučaj pred sudskim većem, oštećene će biti u situaciji i da odgovaraju na pitanja suda, javnog tužioca, advokata odbrane, svojih zastupnika, kao i na pitanja okrivljenog, drugih oštećenih i svedoka. Sud može odrediti da se izvede i dokazna radnja suočenja žrtve s okrivljenim, kada se oni obraćaju jedno drugom, kako bi ocenio ko je uverljiviji. Na kraju sudsko veće treba da „izvaga” sve iskaze i da donese odluku na osnovu slobodnog sudijskog uverenja – objašnjava za čitaoce „Politike” nekadašnji sudija krivičar, čije ime ne navodimo.

Smatra da sud treba da utvrdi i zbog čega su žrtve godinama ćutale, odnosno zašto nisu ranije prijavile krivično delo, a odgovor na to pitanje treba potražiti i od stručnjaka, sudskih veštaka, pre svega psihologa. Ističe da su u sudskoj praksi mnogo češći slučajevi kada je žrtva brzo prijavila silovatelja, koji je pritom ostavio tragove, ali da nisu nepoznate situacije kada se neki zločin, čak i ubistvo, otkrije posle više godina i kada nema drugih dokaza osim iskaza oštećenih i svedoka. Tada sud mora da se opredeli kome će poverovati, a tu su od značajne pomoći i ocene psihologa o uverljivosti iskaza.

– Govori se o traumi koju će žrtve ponovo doživeti kada budu davale iskaz pred sudom, u prisustvu okrivljenog, pa i o tome da će maloletne žrtve biti pošteđene dolaska na suđenje i suočenja s okrivljenim. Nije, međutim, isto da li se pred sudom samo čita iskaz koji je dat u istrazi ili je oštećena fizički prisutna i govori o krivičnom delu. Prilikom suočenja s okrivljenim potrebno je da se oni međusobno gledaju u oči, pa će sud videti ko od njih obara pogled dok ostaje pri svojoj tvrdnji. Pritom će ovde biti mnogo oštećenih naspram jednog okrivljenog, ali će se svaka pojedinačno suočavati s njim. I to će takođe pomoći sudskom veću da se opredeli kome može da veruje – kaže naš sagovornik.

Kakva su pravila dokazivanja kod seksualnih delikata, pitali smo i dr Milana Škulića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i sudiju Ustavnog suda, koji je autor knjige „Krivična dela protiv polne slobode”. On nije želeo da komentariše konkretan slučaj, jer je istraga u toku, ali kaže da se kod ove vrste krivičnih dela ne mogu očekivati materijalni dokaze ako su ona prijavljena posle više godina. Ističe, međutim, da su iskazi svedoka i oštećenih – takođe dokazi, koje sud slobodno ceni.

– Ovde važi načelno pravilo da se organ postupka, a to je javni tužilac u istrazi i kasnije sud na glavnom pretresu, prilikom izvođenja dokaza i zaključivanja rukovodi načelima slobodne ocene dokaza i svojim slobodnim uverenjem, pa će na temelju svih dokaza izvedenih u krivičnom postupku, što znači i na temelju iskaza svedoka, ali i samog okrivljenog, i uopšte svih dokaza koji se pojave, ocenjujući njihov dokazni značaj i verodostojnost, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, zaključiti da li je dokazano krivično delo koje je predmet konkretne optužbe – kaže dr Škulić.

Zbog toga što žrtve tokom postupka moraju da objašnjavaju šta im se dogodilo i na koji način, one ponovo na psihološkom planu proživljavaju zločin, pa je veoma važno, ističe profesor, da sud na glavnom pretresu vodi računa da ih sačuva, koliko je to moguće, od efekata sekundarne viktimizacije, ali da pritom takođe vodi računa da ne povredi pravo na odbranu okrivljenog.

– Smatra se da je kod krivičnih dela protiv polne slobode suočenje s okrivljenim veoma traumatično za oštećenu i da sud treba da proceni da li je to neophodno, a u praksi se po pravilu izbegava kada su oštećeni maloletna lica. Suočenje se definiše kao vid proveravanja verodostojnosti iskaza, sa idejom da se postignu dva cilja – s jedne strane da se sud uveri ko mu deluje verodostojnije, a da se s druge strane onaj davalac iskaza koji ne govori istinu, usled psihološkog pritiska tokom suočenja, navede da prizna da je dao lažan iskaz. Ovaj drugi cilj je u praksi ekstremno redak. Prilikom konfrontacije dva oprečna iskaza, veoma retko se dešava da okrivljeni, oštećeni ili svedok odustanu od prethodno datog iskaza – kaže dr Milan Škulić.

Bez obzira na težinu krivičnog dela, pa i kada je reč o ovako gnusnim delima, podseća profesor, dejstvo pretpostavke nevinosti važi sve do pravnosnažnog okončanja postupka.

Biološki tragovi silovanja

– Veštačenja lekara sudske medicine veoma su značajna ukoliko postoje biološki tragovi silovanja, poput sperme i krvi okrivljenog na telu žrtve ili na mestu događaja. U praksi je posebno važna DNK analiza mikrotragova kože pod noktima žrtve koja se branila, a takvi tragovi su povezani i s povredama na telu osumnjičenog koje mu je nanela žrtva. Takođe, njeni tragovi mogu biti pronađeni kod osumnjičenog. Mnoge žrtve posle silovanja imaju potrebu da se okupaju, a to je velika greška jer tako uništavaju tragove. U praksi je poznat jedan davni slučaj gde je osumnjičeni povratnik zatečen tako što je bio sveže okupan i sve je dlake obrijao na telu i posekao nokte. To je bila jaka indicija da time prikriva tragove zločina, što je kasnije i dokazano – kaže profesor Škulić.

Saglasne izjave ostaviće utisak na sud

– Ako više oštećenih ispričaju istu ili sličnu priču, to svakako kod suda ostavlja utisak da one govore istinu, bez obzira na protek vremena od izvršenja krivičnog dela. Time se povećava dokazna vrednost njihovih iskaza, što može da bude odlučujuće prilikom odlučivanja o krivici i pri odmeravanju kazne, naročito kada drugih dokaza očigledno nema – kaže za „Politiku” beogradski advokat Marko Milović, koji je doktorirao na temu „Krivičnopravna zaštita dece u oblasti seksualnih odnosa”. Smatra da bi od značaja u postupku koji se vodi protiv Aleksića mogla da budu i svedočenja članova porodice i bliskih prijatelja, kao i lekara i psihologa, ukoliko su im se žrtve obratile u periodu kada su bile izložene seksualnom nasilju.

Komеntari42
2a100
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

даса
Ови су се обрукали за све паре. Како ово све воде Мика ће још и да изађе пре свих очекивања.
Boki Smoki
Nemam nista protiv toga da sud ocenjuje iskaze zrtve, utvrdi verodostojnost njihovih tvrdnji, i na osnovu toga donese presudu bez obzira na nedostatak materijalnih dokaza. Medjutim, uz ovakvu primenu prava mora postojati i drakonska kazna za one za koje se dokaze da su iznosili lazne tvrdnje kako bismo izbegli lazna optuzivanja. Dakle, ako sud veruje da je neko silovan, stroga kazna, ali ako je neko lazno optuzio jednako strogo kaznjavanje molim!
Andrea
Tekst detaljno objasnjava kako ce teci sudski postupak. Medjutim, bitno je postaviti pitanje da li je nase pravosudje uopste spremno za ovakve postupke, da li je dovoljno osetljivo i dovoljno osvesceno. Granice toga sta je prihvatljivo i neprihvatljivo u drustvu se menjaju. Takodje I pravosudje treba da ide u korak sa tim.
Milos
Verujem im da su silovane. Nadam se da ce tuzioci uspeti da obave svoj posao u uslovima trulog pravnog sistema.
Danko
@Vladimir: Tesko da nije bilo "ni promila". Silovanja se desavaju i u miru a kamoli u ratu kad nema nikakve kontrole. Tako da, bilo je tu na hiljade silovanja...ali je interesantno kako odredjen tip ljudi voli da manipulise patriotizmom, ratom i da iza toga krije svoje porive i zle namere
Владимир БЛ
@Milos И свијет је вјеровао CNN - у да је у рату 1992-1995 силовано преко 50.000 Муслиманки, без обзира што је касније утрђено да у поменутој тврдњи нема ни промил истине. Вијест је послужила сврси, а љага за неправедно набијеђеног је остала.
Kale
Za vas koji zahtevate fizicke dokaze silovanja: pretnja i zastrasivanje ne ostavljaju fizicke dokaze.
Kale2
Da pojasnim: seks pod pretnjom je silovanje. Seks pod pretnjom da ce se naprimer objaviti neke fotografije ili razglasiti lazi na socijalnim medijima je silovanje. Primera pretnji i zastrasivanja ima mnogo. Ne radi se samo o fizickim povredama. Tu se procenjuju izjave i verodostojnost obe stranke.
Дејан Р. Тошић
Поштовани Кале, претње и застрашивање увек остављају и материјалне доказе, јер мотив претња и застрашивања имају увек за циљ чињење или нечињење неке радње,само чињење или не чињење неке радње под утицајем претње и застрашивања, оставља материјални доказ.Материјални доказ може бити изведен и у виду утврђивања чињеница на околности подстрекивања, прикривању или помагању у извршењу кривичног дела. Само прикривање и не пријављивање кривичног дела застрашивања и претње јесте материјални доказ.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja