Ponedeljak, 26.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADA KROZ ISTORIJU

Dvoklek, peterac i garnitura

Najveća gradska ploveća kafana Ada Ciganlija gde se začas sportski dan premetne u sportsku noć
(Фотографије Колекција „Био једном један Београд”)

Kada je krajem pretprošlog veka na Čukarici počela da radi Prva srpska fabrika šećera, većina iskusnih radnika bila je „iz uvoza”, mahom iz Nemačke, i odreda katoličke vere, pa je za njih, po zamisli slovenačkih lazarista, na Banovom brdu 1929. godine izgrađena Crkva Svetih Ćirila i Metodija. Tu privilegiju su njihovi pravoslavni sapatnici stekli tek tri godine docnije, kada je na vrhu Visoke ulice 1932. osveštana Crkva Svetog Georgija. Nepravda se krila u tome što se niko od nadležnih nije zapitao gde se u međuvremenu molio i ispovedao taj čestit i pobožan svet.

Ali, znalo se gde je zalazio na pričest uz sveće. Jer, duž tadašnje Trgovačke, danas Radničke ulice, od stare „Gospodarske mehane” na ušću Topčiderskog potoka pa do opštinske kafane „Velika Čukarica”, uz obalu Savskog rukavca bilo je nanizano sijaset alaskih i lađarskih straćara, a u većini je i nepozvan namernik mogao da se okrepi – leti hladnim vinom, a zimi vrućom rakijom. U svako doba dana, a naročito noću.

Onda je rukavac, do tada zimovnik za dereglije i šlepove naše rečne flotile, pregrađen da bi se formiralo jezero, a Beograđani konačno dobili „svoje more”. Sve bi to bilo potaman da o istom trošku nije sravnjen đerdan udžerica koji su njegovi redovni i povremeni gosti beznadežno pokušavali da spasu proglasivši ga za nekakav „Beogradski Monmartr”. I da su uspeli, sve bi bilo uzalud, jer to utočište oduvek je bilo namenjeno manje gadljivoj klijenteli.

Misija Duleta Glavonje

Mnogi će se zakleti da se prelomni trenutak Ade Ciganlije zbio sredinom pedesetih, kad je zatvarana zloglasna apsana u kojoj su, uz nekoliko okorelih zlikovaca i secikesa, čamili protivnici režima obe Jugoslavije, a on se zbio tek 1960. godine kada je vojska postavila pontonski most, a Dule Glavonja usidrio svoj splav naspram kafane „Šećeranac”, pa sebi kao svetu dužnost namenio da nastavi tradiciju onih sa obale i ugosti svakoga ko mu naiđe – poznavao ga ili ne. To i nije bila kafana, već porodično gnezdo, što se moglo zaključiti i po tome što joj se na repertoaru oduvek zaticalo samo jelo koje bi gazdarica pripremila za Duleta i sebe, a od „čorbastog” ono što je preteklo domaćinima ili ga je gost blagoizvoleo doneti sa sobom spreman da ga podeli s društvom. Tako je bilo i sa muzikom: dakle, samo ako bi neko vičan doneo sopstveni instrument i zasvirao sebi za dušu. Tu su carevali i plodovi nove ideologije, jer ako bi se neko uopšte mašio za buđelar, plaćao je onoliko koliko proceni da vredi. Inače, tu Duletovu plemenitu misiju ovekovečio je Momo Kapor u nekoliko svojih pripovedaka koje je sedamdesetih godina objavljivao u dnevnim novinama i časopisima kuće „Politika”.

A kada je rukavac zajažen, iz zelenila Ade izvirila su i nova sportska svratišta, među kojima su najposećenija bila na spratu bezimenog veslačkog kluba kod donjeg špica i ono na vezu ispod „Partizanovog” kupališta. Tek docnije je otvoreno na „Beogradovom” do kojeg se moglo i asfaltom, a ne samo izrovanim nasipom.

Da su sport i kafane neraskidivo vezani pokazalo se 1971. godine kad je uređivano jezero za Svetsko prvenstvo u kajaku i kanuu na mirnim vodama, pa je uz tribine i sudijski toranj u zaleđu te vodene arene o istom trošku nikla i kafana „Jezero”. U slavu rečenog prvenstva u ciganlijski žargon su udenuta dva nova izraza – „jednoklek” za normalnu klekovaču, a „dvoklek” za duplu. Tada je komplet od pola litra belog vina i tri decilitra sode dobio naziv „peterac”, da bi s vremenom postao „garnitura”.

Prva srpska fabrika šećera

Ali, preduzimljivi Duletov duh je i dalje vilenio Adom, pa je na reci, poviše „Beogradovog”, osvanuo mali trošan splav na kojem je ugostiteljske usluge nudio neki njegov sledbenik. Kada bi mu gost poručio piće, iznosio bi pred njega celu flašu, a kad bi došlo vreme za namirivanje ceha, živo bi se zanimao koliko je mušterija popila pa to beležio, uvek smanjujući broj pića sebi na štetu, uz obrazloženje da bi, da je zaista popio toliko, odavno bio „patosiran”. Tako je nastao mit po kojem je gazda nekad radio u dvorskoj posluzi kod maršala pa je naučen da bude predusretljiv prema svakom ko naiđe.

Tako se sportski dan na Adi Ciganliji premetnuo u – sportsku noć.

Prvi savski pijanino

Danas se Javno preduzeće „Ada Ciganlija” na svom zvaničnom sajtu hvališe sa šezdesetak restorana i kafića oko jezera i desetinama restorana na splavovima, a njihovu ponudu opisuju kao „najraznovrsniju gastronomsku čaroliju, koktel majstorije, uz organizacije svečanosti, proslava, promocija i noćnih provoda za svačiji ukus”. Međutim, u tom panegiriku nešto važno im je promaklo! Evo i šta.

Lole je među adadžijama manje poznat kao profesor dr Jovan Vasiljević, a ni posle tolikih decenija komšije još nisu dokučile da je Lole i svetski poznat kardiopatolog! On se, zapravo, na Adi Ciganliji raščuo tako što je pre četrdesetak godina, kada je prvi put pristao uz to bivše savsko ostrvo, na obalu istovario klavir, što je u komšiluku izazvalo čuđenje, a gdegod i podozrenje?!

– Iskrcao sam tri klavira – ispravio je savski vuk.

– Dva pijanina i jedan polukoncertni. Kod mene je ostao jedino ovaj „cimerman” iz Lajpciga engleske konstrukcije koji najverovatnije potiče iz pretprošlog veka, što bi se dalo zaključiti po mesinganim čiracima iznad klavijature. Pripadao je mojoj babi koja je u Parizu studirala opersko pevanje. A od koga ga je ona nasledila, ne znam. Drugi je bio na splavu „Akapulko”, a polukoncertni je završio u „Sava klubu”, onom gde je Joca Aćin snimao film „Bal na vodi”.

Na pitanje otkud klavir na splavu gde bi ga svako normalan najmanje očekivao, odgovara jednostavnom istinom da je tu zato što je oduvek voleo druženje uz pesmu. I ne samo to!

– Kao neko ko voli muziku i često okuplja dobre i zanimljive ljude, odlučio sam još pre četvrt veka da, po ugledu na BEMUS, ustanovim naš SAMUS... što je akronim od Savskih muzičkih svečanosti. I, zapatilo se. Jedino što nisam odredio datum, ono „od – do”, već svetkujemo kad god se okupi veselo i muzici vično društvo  objašnjavao je Lole.

Nije pominjao repertoar, čak ni žanr, ali poverio je da mu na splav dolaze i muzičari kojima je dovoljno spomenuti ime pa da napune kafanu ili koncertnu dvoranu, svejedno. Neki su redovni, neki povremeni, ali s Loletovog splava ranom zorom niko nije otišao neraspoložen, bez čvrste namere da ponovo svrati.

Što znači da sport, kultura i umetnost daju značajan doprinos noćnom životu najomiljenijeg gradskog izletišta.

Mami pomisao da se spomene Loletova adresa (broj reni bunara ispod kojeg je njegov splav) na kojoj se organizuje SAMUS, ali prilično je skučeno i male nosivosti, a već godinama prebukirano, pa ne ide...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.