Žene su brojnije i obrazovanije

Sve primedbe pripadnica lepšeg pola da u Srbiji nema dovoljno muškaraca dobile su zvaničnu „potvrdu” – najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u knjizi „Žene i muškarci u Srbiji 2020” svedoče da u našoj zemlji živi čak 180.000 žena više nego muškaraca. Međutim, uprkos činjenici da su brojnije i obrazovanije, vlasnice XX hromozoma teže se zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju platu od muškaraca.

Podaci izvedeni iz publikacije RZS svedoče da je u akademskoj 2019/2020. godini visoke škole i fakultete upisalo 137.910 devojaka i 104.058 mladića – one su uglavnom dobile indeks društvenih, umetničkih i medicinskih fakulteta, dok su mladići pretežno upisali elektrotehnički, mašinski, poljoprivredni, građevinski, veterinarski i šumarski fakultet. U ovoj akademskoj godini diplomirale su 25.002 žene i 17.947 muškaraca, a doktorat je odbranilo 448 žena i 334 muškarca. Brojke govore i da svega 971.000 žena i čak 1.333.000 muškaraca ima posao, a jaz u zaradama iznosi 8,8 odsto u korist muškaraca.

To znači da bi žena morala da radi dodatnih 35 dana svake godine, kako bi imala istu zaradu. Kada je reč o zaposlenosti, najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu od 55 do 64 godine – podaci govore da svega 40 odsto žena i čak 61 procenat muškaraca ima radnu knjižicu.

Prosečna srpska žena sudbonosno „da” izgovara u 31. godini, a mladoženja staje na ludi kamen tri godine kasnije, najčešće sa supružnikom iste nacionalnosti, istog nivoa obrazovanja i istog materijalnog statusa. Podaci takođe govore da burmu ne nosi trećina muškaraca i četvrtina žena, po broju udovica Srbija se nalazi u samom evropskom vrhu – u našoj zemlji živi oko 560.000 udovica i oko 150.000 udovaca. Nijedna zemlja na starom kontinentu, osim Rusije, nema tako visok procenat osoba koje su ostale bez bračnog druga.

Nakon poslednjih parlamentarnih izbora, u Vladi Srbije nalazi se 10 ministarki i 13 ministara, u Narodnoj skupštini sedi 97 poslanica i 153 poslanika, a na mestu gradonačelnika, odnosno predsednika opština, nalazi se svega deset žena i 156 muškaraca. Skoro dve trećine sudija čine žene, a muškarci čine 60 odsto javnih tužilaca – iako je republički javni tužilac žena.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ističe da studija „Žene i muškarci” potvrđuje izveštaj poverenika o radu u pogledu težeg zapošljavanja, lakšeg otpuštanja i manjih zarada žena.

„Izbor zanimanja pokazuje kontinuitet u funkcionisanju stereotipa, tako da žene već decenijama upisuju iste visoke škole i zapošljavaju se u manje plaćenim zanimanjima, pa su logične i razlike u zaradi. Upoznajem puno devojčica koje žele da upišu tzv. STEM nauke i to me raduje, jer to znači da će vremenom biti više žena u bolje plaćenim poslovima. Mislim da će se posle ove pandemije mnogo više ceniti zanimanja u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, koja su neopravdano bila među manje plaćenim. Tako je bilo u pravosuđu iz kog su mnogi muškarci „pobegli” u plaćenija zanimanja, i sada imamo jedan težak rodni disbalans – dve trećine sudija su žene, što sigurno nije dobro. Najuspešniji su oni kolektivi gde imate balans, rodni i generacijski. Tako je i u životu – partnerski odnosi poštovanja i podrške su zajednice koje funkcioniše, sve drugo završi se kad tad.

Očekivano je da se muškarci češće nalaze pred licem pravde, jer ih je više među izvršiocima krivičnih dela, a jedan od uzroka jeste teret rodnih uloga, teških i nepotrebnih i za žene i muškarce. Nažalost, nismo stvorili društvo u kome je partnerski i ravnopravan odnos vrednost i temelj – patrijarhalni obrasci i dalje diktiraju pravila i otežavaju život o čemu svedoči podatak da su 90 odsto počinilaca nasilja u porodici muškarci”, zaključuje naša sagovornica.