Svoj poziv Sanja Simić de Graf smatra blagoslovom, takvim ga je opisala i na nedavnom seminaru za veroučitelje u Novoj Pazovi, poručujući im da to što su nastavnici kao i ona, treba da shvate kao dar od Boga jer prilika da se bude učitelj i vaspitač mladim generacijama to i jeste.
Veroučitelji nisu „ničiji”, oni su važan deo prosvetnog sistema, niti je škola „prolazna stanica” na putu do parohije i svešteničkog poziva, podsetila je na seminaru Sanja Simić de Graf.
Ona se bavi Metodikom verske nastave, bila je u najužem izboru za najedukatora Srbije u organizaciji udruženja „Živojin Mišić”, kandidat je za pedagoškog savetnika u Ministarstvu prosvete i nastavnik – engleskog jezika. Radi u osnovnoj školi „Vuk Karadžić” u Loznici i kao pobornik integrativnog pristupa nastavi, odnosno povezivanja gradiva na različitim časovima, svoj predmet povezala je sa časovima veronauke. Kroz reči „Molitve Gospodnje” đaci su učili i engleski jezik.
– Verska nastava je izuzetan predmet, toliko sadržajan, slojevit, primenljiv za sve uzraste i uvek nov. Jako je zahvalan za korelaciju sa svim školskim predmetima, pogodan je za kooperativnu i integrativnu nastavu, a idealan za projektnu nastavu. Mi imamo nešto što niko drugi nema, a to su slave. Slave bi trebalo da zauzmu posebno mesto kao vid projektne nastave. Zašto ne bismo uvrstili saradnju sa bakama, mama, i slično, pa da recimo umese slavski kolač ili naprave žito, ili nekom zanimljivom pričom ili aktivnošću da doprinesu času. Zašto ne bismo decu usmerili na to da oni budu glavni akteri nastave, da naprave dramatizaciju tog običaja, da osmisle prezentaciju, da istražuju običaje. Deca to vole i ako se to lepo osmisli u dogovoru sa nastavnikom, takva znanja ostaju zauvek. Jedan od bitnih vidova unapređenja Verske nastave je i isticanje svih njenih prednosti kroz dobro osmišljene aktivnosti pri hramovima – napominje Sanja Simić de Graf.
Ona ističe da to u kojoj meri je data važnost veronauci u prosvetnom sistemu zavisi od samih veroučitelja, a kao i kod svih drugih prosvetnih radnika, ima škola gde su najbolji nastavnici upravo veroučitelji, ali i suprotnih primera, a ako veroučitelj ne daje sebe dovoljno misleći na parohiju, onda on i ne treba da bude deo prosvetnog sistema, dodaje naša sagovornica. Za sebe kaže da po profesiji jeste profesor engleskog jezika, ali kao pravoslavni hrišćanin ima misiju koja je iznad svake profesije.
– Ta misija počinje krštenjem kako nam je sam Gospod svojim primerom dao zadatak da širimo reč Božju. Crkva je moj život i najsrećnija sam bila kad se Verska nastava ponovo uvrstila u školski sistem zahvaljujući blaženopočivšem patrijarhu Pavlu. Kako je integrativna nastava moj omiljeni oblik nastave, vrlo rado sam osmišljavala tematske dane i projekte u kojima je zastupljena Verska nastava. Želela sam na neki način da pokažem ljudima da Versku nastavu podučavaju izuzetni ljudi koji su spremni na saradnju i da to nije ,,još jedan predmet u gustom rasporedu” –kaže Simić de Graf.
Svoj način rada sa učenicima opisuje kao aktivno učenje: trudi se da đaci što više toga nauče na času, a vreme kod kuće da provode sa porodicom, a ne u rešavanju obimnih domaćih zadataka.
– Motivišem decu da koriste sve tehnike koje će im pomoći da brže pamte: na primer kod komplikovane terminologije da pribegnu rebusima ili ukrštenim rečima. Motivišem ih da koriste veb-alate i smisleno da se koriste informacionim tehnologijama. Enigmatika, asocijacije, osmosmerke su izuzetno korisne u učenju. Prvenstveno ih učim da imaju celovit pristup učenju – kaže ova nastavnica engleskog jezika.
U susret Savindanu, opisuje nam kako ona gleda na svetosavlje i moderno obrazovanje...
– Ava Justin Ćelijski napisao je divnu knjigu ,,Svetosavlje kao filosofija života”, a jedno od poglavlja nazvano je ,,Svetosavska filosofija prosvete” u kojem on kaže da je glavni cilj prosvete usavršiti i dovršiti čoveka, a dalje navodi da su svetitelji najsavršeniji prosvetitelji – što svetije čovek živi, to je bolji vaspitač i prosvetitelj. Mislim da je neophodno da shvatimo kakav model dajemo deci bilo da smo prosvetni radnici, roditelji ili društvo u celini. Najsavršenija pedagogija je Gospodnja pedagogija: to je obrazac koji su podražavali svetitelji, koji je podražavao Sveti Sava i naši preci. Mislim da je krajnje vreme da shvatimo da društvo neće napredovati ako ne poštujemo autoritete i ako nemamo poverenje u njih, ako ne poštujemo oca, majku, učitelje, profesore, nastavnike, ako sumnjamo u doktore, ako s brvnom u oku vadimo trun u očima bližnjeg. Čemu se nadamo ako vređamo sveštenike i episkope. Postoje oaze svetosavlja u savremenom obrazovanju. Međutim, ipak smo u pustinji, opterećeni krajnje nebitnim stvarima, a samo je jedno bitno: biti čovek. Ne vidim nijedan predmet gde se to može bolje naučiti od veronauke – zaključuje Sanja Simić de Graf.
