nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.02.2021. u 22:00 Jovana Rabrenović

Misija međunarodnog fonda otišla – budžet se već menja

Novi paket pomoći građanima i privredi od milijardu evra kojeg nije bilo u prvobitnim troškovima državne kase razlog je za rebalans, ali i za kritiku Fiskalnog saveta
(Фото Д. Јевремовић)

Mastilo na budžetu za 2021. godinu još se nije osušilo, a državni proračun više ne važi i moraće da se radi ispravka. Stručno rečeno rebalans. Razlog su novi troškovi države za novi paket pomoći građanima i privredi od milijardu evra koga nije bilo u prvobitnim troškovima državne kase. Na to su ukazali članovi Fiskalnog saveta (FS) pre dva dana u analizi mera pomoći koje su predviđene za ovu godinu.

„Iako se budžet za 2021. izvršava svega mesec dana, već se najavljuje da će se ići na novi paket antikriznih mera koje nisu planirane što je defakto priznanje da budžet za 2021. nije dobar. Pri tom, potpuno je nejasno kako se ovakav razvoj događaja nije mogao predvideti u decembru 2020. kad je usvajan budžet za 2021. godinu. Već tad je bilo očigledno da se epidemija neće završiti u 2020. i da je budžet za 2021. potrebno planirati veoma oprezno. Vlada je, međutim, ovo ignorisala i velika budžetska sredstva neopravdano opredelila za neumereno povećanje plata u javnom sektoru u 2021. godini. Ovo povećanje nije bilo zasnovano ni na jednom objektivnom ekonomskom parametru a sada je postalo zakonska obaveza vlade koja se ne može izbeći na šta smo na vreme upozoravali. Najava novih mera svega dva meseca nakon usvajanja budžeta kompromituje budžetski proces”, kritika je predstavnika FS-a.

Da li kreatori ekonomske politike ne umeju dobro da odmere prihode i rashode ili je posredi nešto drugo?

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da to što će državna kasa imati veće rashode od planiranih ima veze sa upravo u januaru završenim aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

„Budžet za 2021. godinu pravljen je prošle jeseni kada je još važio aranžman s MMF-om i kreatorima ekonomske politike je bilo bitno da ga naprave po njihovim kriterijumima da bi ga MMF pozitivno ocenio. MMF pretežno zanima da budžet bude napravljen sa što manjim deficitom, u ovogodišnjem slučaju to je tri odsto BDP-a, a ne toliko struktura potrošnje mada su izrekli umerene kritike na račun povećanja plata u javnom sektoru”, navodi Arsić.

Prema njegovim rečima sasvim je izvesno da će budžet morati da bude rebalansiran, jer su rashodi veći za milijardu dinara. Pod znakom pitanja su i prihodi ukoliko se ne ostvari privredni rast od šest odsto BDP-a. Rebalans može da bude urađen naknadno posle izvršenih troškova kao prošle godine, ali i pre toga.

„To što mora da se radi rebalans ne utiče na glasače, ali kompromituje ekonomsku politiku u stručnim krugovima, jer zbog čestih promena država ostavlja utisak da nema dugoročni plan i da reaguje impulsivno. Nije ovo prvi put da se kod nas brzo menjaju propisi. Primer za to je švajcarska formula za penzije koja je usvojena krajem 2019. i već početkom 2020. čuli su se predlozi da ponder za plate bude veći, ali je to epidemija stopirala”, objašnjava Arsić.

Dodaje da mnogim merama koje država planira nema šta da zameri poput isplate minimalca, pomoći određenim sektorima, siromašnima, ali ponavlja svoj raniji stav da podrška treba da bude ciljana i selektivna. Ako je za davanje pomoći svima bilo opravdanja na početku krize sada više nema razloga za izgovor. Cilj paketa podrške treba da bude da se ne poveća nezaposlenost, da se postigne privredni rast i ublaži siromaštvo, a kada se pare daju ciljano i sa manjim troškovima može se postići bolji efekat.

Iz FS-a navode da je novo zaduživanje države usled najavljenog paketa antikriznih mera u 2021. neizbežno. Prema njihovom mišljenju, odgovorna fiskalna politika mogla bi da svede dodatno zaduživanje države u 2021. na manje od 300 miliona evra umesto milijardu evra.

Predstavnici FS-a su inače upozorili da je budžet u deficitu i bez novog paketa. Zato se nova isplata državne pomoći privredi i stanovništvu, koja nije predviđena važećim budžetom, može finansirati samo dodatnim povećanjem deficita i novim zaduživanjem države u 2021. godini i to preko iznosa od oko 1,5 milijardi evra koliko je već planirano nedavno usvojenim budžetom. To znači da će učešće javnog duga u BDP-u tokom 2021. nastaviti da raste na više od 60 odsto BDP-a umesto da se zakoči i taj novi dug poreski obveznici vraćaće s kamatom u narednim godinama.

„Zbog svega toga racionalno je da se trošak novih mera ograniči, da se antikrizne mere u 2021. usmere samo na preduzeća i stanovništvo koji trpe najveće negativne posledice ekonomske krize i kojima je pomoć zaista potrebna. Čak i da Srbija nema veliki javni dug, nije ekonomski opravdano da se svi građani Srbije zadužuju da bi se sredstva davala preduzećima koja tokom zdravstvene krize nemaju probleme u poslovanju ili građanima s visokim prihodima”, navode iz FS-a.

Komеntari5
3e16f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag
Jel javio neko Fiskalnom savetu da okolnosti nisu redovne, pa da na svaki finansisjski potez skace? Voleo ga, ili ne, najbolje je na ovakve "primedbe" odgovorio onomad ministar Mali - u celom zapadnom svetu danas (u vreme pandemije) nije pitanje da li, nego kolika ce pomoc drzave biti"
pera
Neslažem se sa iznetim mišljenjem. Trošak novih mera ograničiti samo na stanovništvo koje trpi najveće negativne posledice !!!!!!!! Iz vasione se vidi da svo naše stanovništvo trpi negativne posledice. Kolike su kod nas plate i penzije. Daleko ispod svakog proseka u EU. Svima je potrebna pomoć.
nikola andric
Primeri ''redukcije kompleksiteta'' koji omogucavaju brze shvatanje izveznih problema su, na primer: '' lica'' u imovinskom pravu koje kao subjekte prava navodi samo dva : ''fizicka i pravna''. Ricardova redukcija ekonomije na proizvodnju zita te raspodele zita medju drustvenim klasama. Marksova redukcija na jednostavnu i prosirenu reprodukciju. Ako je ''samo 60% proizvodnje'' pojedeno unapred izrazeno u zitu sta ce biti sa jednostavnom ili prosirenom reprodukcijom?
Dusan T
1) „То што мора да се ради ребаланс не утиче на гласаче" Ali cenjeni profesore, to ZBOG CEGA se radi rebalans, utice na glasasce. Ovo podseca na situaciju u kojoj dete preuzme volan u toku voznje, i sve ide nekako dok je put ravan. Svakih par minuta udari u ogradu, auto je sve olupaniji, a onda autoput predje u makadam. I dete, kao dete, iz sve snage na gas, samo da sto pre predje makadam. Ograde vise nema, sada udara u stubove i stabla, postaje ocigledno da ce drzava bankrotirati i pre izbora.
BEOGRAĐANIN
ММФ може бити презадовољан. Вањски дуг Србије износи близу 27.милијарди евра !!! Србија је пред распад СФРЈ имала вањски дуг 4,7 милијарди долара. Аферим, новим ,,демократским" властима Србије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja