Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Lipov lad u Otavi

Stari Sloveni su sadili lipe svuda gde bi se nastanili verujući da će ih čuvati od zla i uroka, a jedna mala zajednica ljudi iz bivše Jugoslavije, ispod jedne lipe u Otavi, napravila je svoju oazu mira.
Липов лад, одмориште за "југовиће" у Отави (Фото Ж.К.)

Stari Sloveni su obožavali Lipu, sveto slovensko drvo. Prinosili su joj žrtve i pod njom izvodili obrede. Kad su bi napuštali svoju staru domovinu, Sloveni su sadili lipe svuda gde bi se nastanili  verujući da će ih čuvati od zla i uroka.

Tako su se i naši ljudi iz bivše Jugoslavije, koji su posle ratova devedesetih stigli u Kanadu, tradicionalno povezali u veću zajednicu. Porodice složno, bez obzira na veru, godinama zajednički žive u Sekvoja zgradama, u Tvajford ulici u Otavi, u Kanadi.

Zajedničko druženje započelo je negde 2005. godine kada je Božidar Samardžić sa porodicom u ovaj kvart. Na njegovu inicijativu napravljena je prva klupa za razgovor, gde su ljudi posle napornog rada u firmi, počeli da dolaze, razgovaraju i da se druže.

Druženje pod kanadskom lipom (Foto Ž.K.)

Mnogima se ovo svidelo pa se ekipa, Božo, Vlado, Ljubo, Dane i Boro latili posla, raščistili su prostor od desetak kvadrata ispod jedne velike kanadske lipe, koja im je pružala hladovinu.

Kad su očistili teren, naravno sledeći predlog je bio da se instalira roštilj sa ražnjem, sačom, jer to je deo našeg folklora bez koga se teško može zamisliti druženje. Jedan prijatelj je dobro razumeo njihove aktivnosti pa je složnoj zajednici poklonio lep senik. Tako je pokriven poveći prostor oko lipe.

Žene su vredno krenule da ulepšavaju okolinu cvetnim bašticama. Od ranog jutra druženje počinje kafom uz razgovore, dogovore i sadnju cveća i zelenila.

Zimski ukrasi na Lipovom ladu (Foto Ž.K.)

Jednog jutra, na zidu ispod lipe, posetioce je sačekala lepo ispisana poruka: „Lipov lad - kutak za duševni mir".

Mir nam pruža drvo lipe, sa svojom bogatom krošnjom uz hlad, ali onako bezmirisna nas vraća u kanadsku stvarnost, dok su naše lipe opojnog mirisa i medonosne.

Družeći se ispod njene krošnje, pokušavamo da prenesemo deo zavičaja, časteći se izvanrednim domaćim kolačima i drugim specijalitetima po starim receptima naših baka. Svi ti ukusi i zvuci zavičaja se protežu uz pesmu i setne zvuke harmonike našeg komšije Mite. 

Lipov lad ima i svoj natpis (Foto Ž.K.)

Zabavna su okupljanja za dan proleća na Čumburiadu (Zenica), nadmetanje u boćanju, rođendane u komšijskim porodicama kao i zajedničko druženje za Dan Kanade, sa komšijama pripadnicima drugih nacija iz Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike.

Nekoliko ambasadora je uživalo u hladu lipe. U Lipovom ladu su gostovali poznati, glumci, pevači i guslari, pevala je grupa „Krila zavičaja”. Sve je to približavanje zavičaja uz toplo i nesebično ljudsko okruženje. 

Najvrednije u Lipovom ladu je osećaj solidarnosti komšija i spremnost da se pomogne kad zatreba, ali i da se za svaki radostan događaj nazdravi uz „domaći šampanjac”".

Živana Kostić, Kanada

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 

Komentari47
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ralence
Сада ми је јасно зашто је мој Деда Огњен засадио три Липе испред своје куће на које смо се као мала деца пењали а после нисмо могли да се сиђемо доле. Баба је увек скупљала жути цвет липе који је сушила и од њега правила чај у хладним зимским данима.
Pavle
Nikako da se izlecimo od jugoslovenstva...
Бранислав Станојловић
Фирма преко пута моје школе није била писана ЛАТИНИЦОМ!
Саша Микић
@Драган П. Термин ''Србијанац'' потиче из Аустријског, касније Аустроугарског царства да би се направио раздор и одвојили ''њихови'' Срби и Срби из Србије. Потврда томе је и демарш који је стигао на адресу краља Милана, када је проглашен за ''српског краља'', иако је окрунисан уз сагласност Аустроугарске, да може само да се назове ''србијанским краљем'', јер другачије полаже право и на Србе из Царства. Нађите ми када је неко из Србије, пре помињања у Вуковом речнику, називао себе Србијанцем?
Драган П.
Краљ Милан је крунисан 1882, пола века након што је појам "Србијанци" бележен. Тадашња Србија није смела да претендује да буде држава свих Срба, као данашња, па се данас може и мора говорити "српски председник", а не "србијански председник". Слично је са појмом Војвођани, што је територијална одредница за људе из Војводине. На последњем попису неки су покушали да га злоупотребе, па су се изјашњавали као Војвођани по националности. И шта сад, сви треба да прекинемо да користимо реч "Војвођани"?
Драган П.
Зашто је битно да буду пре Вука? Да ли Вук и оно што је уследило после њега није важно? Такође, да ли су Срби који су живели ван Србије током 19. века били мање вредни? Осим Вука, у Србији га је користио и прота Матеја, који сигурно није био србомрзац. Термин је већином употребљаван од стране Срба ван Србије, сигурно не због њиховог непријатељства према Србији. Термин не потиче из А-У. Као што рекох, А-У га је тек касније усвојила и злоупотребила (она је и настала касније, тек 1867)
Srbin na vezi
Zoran Ćirjaković: "termin "srbijanac" je zločinačka terminologija".
Драган П.
Значи, по вама је исправно рећи "Срби и Црногорци", чиме се Црногорци издвајају у нешто посебно у односу на Србе, а злочин је рећи Србијанци и Црногорци, чиме се само прави разлика по месту живљења истог народа, Срба? Занимљиво. То је чисто антисрпско размишљање. Кад већ преносите Ћирјаковићеве речи, зашто не кажете да је на самом почетку тог свог излагања навео: "Србијанац је реч која се некад употребљавала да означи Србина из Србије". Погрешио је, тај термин се и даље користи у истом значењу

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.