Neverovatno je što mnogi misle da korona ne postoji

U Srbiji je do sada više od pola miliona ljudi primilo vakcine protiv kovida 19, dok virus korona i dalje ne posustaje. Krizni štab se nalazi u nezavidnoj situaciji jer od njega privrednici očekuju da donese odluke kojim će epidemiološke mere biti popuštene, dok zdravstveni radnici smatraju da one moraju da budu još oštrije. Na narednoj sednici štaba to će biti jedna od tema, a u razgovoru za „Politiku” primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, ističe da je prerano govoriti o popuštanju mera. „Virus mora da bude daleko manje u cirkulaciji nego što je sada da bismo o tome govorili”, smatra dr Kon.

Hoćete li, ipak, popustiti pod pritiscima da se produži radno vreme ugostiteljskih objekata i da se dozvoli održavanje nekih manifestacija?

To zavisi od situacije i onoga što pokažu brojevi koliko imamo obolelih i koliko ljudi je hospitalizovano. Trenutna situacija govori da ne može biti govora o popuštanju mera.

Treba razgraničiti produženje radnog vremena od zabrane javnog okupljanja. O kriterijumima za eventualno neka popuštanja tek će biti reči. U Srbiji su na snazi izbalansirane mere koje nisu tako drastične i za sada održavaju ovo stanje.

To znači da situacija još nije za to sazrela?

Imamo u cirkulaciji i novi soj virusa i ne očekujemo da će se on ponašati kod nas drugačije nego bilo gde u svetu. Ne možemo pouzdano da znamo šta će se dešavati narednih nedelja. Beležimo stabilizaciju na jednom visokom nivou, ali ona nema tendenciju čak ni najblažeg mogućeg pada. Čak se od 25. januara beleži tendencija blagog porasta i nemamo najavu ozbiljnijeg pada broja obolelih. Nezamislivo je da će se nešto promeniti do sredine februara. Želje su jedno, ali njihovo ispunjavanje ne zavisi od nas već od situacije.

Grupa naših stručnjaka je objavila istraživanje da je prvi smrtni slučaj u Evropi povezan s koronom zabeležen u Srbiji, što je dokazano obdukcijom jednog muškarca 7. februara prošle godine. To je otvorilo pitanje koliko dugo je kovid 19 bio prisutan kod nas pre nego što je to zvanično utvrđeno 6. marta 2020. godine?

O tome je dato jedno preliminarno saopštenje grupe autora. Čestitao sam im. Očekujemo da o tome izađe kompletan članak jer postoji čitav niz pitanja u vezi s tim. To otvara razmišljanja da je virus eventualno bio prisutan, ali ćemo to videti tek kada dobijemo celokupni članak. Nije nerealno razmišljanje da je virus ranije bio prisutan. Nadzor na granicama smo imali već od 22. januara. U jednom uglednom časopisu je objavljeno da je u Francuskoj prvi slučaj obolelog pronađen zapravo 27. decembra. Ali ta osoba uopšte nije nigde putovala i ne zna se kako je zaražena.

Uprkos tim raznim istraživanjima, ima mišljenja da pandemija korone ne postoji, da je bolest izmišljena i da su vakcine štetne.

Bez obzira na brojnu smrtnost i na ekstremno veliki broj teških slučajeva obolelih od korone, i dalje dosta ljudi ne veruje da bolest postoji. To je problem jer ti ljudi ne veruju u nauku, a nekada pojedinci iz naučnih krugova svesno ili nesvesno podržavaju takva mišljenja.

Koliko loše utiče na tok pandemije ako imate lekare kojima ljudi veruju, a koji govore da ne treba nositi maske i da su vakcine glupost?

Utiče ekstremno loše. To po mom shvatanju nije prihvatljivo.

Da li je potrebno da se protiv tih ljudi vode sporovi pred sudom časti Lekarske komore Srbije?

Na to je teško odgovoriti. Potrebno je da se društveno definiše neka vrsta odgovornosti. Sigurno je da su najmerodavnija strukovna udruženja i komore. Prepustio bih da oni o tome odlučuju jer je to jedini ispravan način. U ovom trenutku skretanje pažnje s najvažnije stvari, a to je vakcinacija, na druge stvari, poput konflikta mišljenja, vodi ka padu poverenja i zainteresovanosti za imunizaciju. Kad to prođe, onda treba sistemski reagovati. Lekarska komora je osuđivala takve istupe, i to u pravom trenutku, a za eventualno utvrđivanje nečije odgovornosti sada nije trenutak da o tome pričamo. Sada je najvažnije da spustimo aktivnost virusa.

Uz spuštanje aktivnosti virusa, uveliko je u toku vakcinacija. Neki se plaše da prime cepivo zbog neželjenih reakcija. Koliko ih je zabeleženo do sada?

U ovom trenutku imamo nešto manje neželjenih reakcija posle dobijanja kineske vakcine. Ali inače nemamo veliki broj ljudi koji su imali neke reakcije, na oko 480.000 vakcinisanih to je bio 71 slučaj. Od tog broja, samo su tri slučaja zahtevala nadzor.

Ali ima osoba koje se plaše da će posledice vakcinacije biti vidljive tek za nekoliko godina.

Niko ne može da tvrdi ništa s apsolutnom sigurnošću. Ali, kroz čitavu istoriju vakcinacije takve stvari su se neprekidno pominjale. I nikada nije utvrđena bilo kakva povezanost vakcina s nekim posledicama koje dolaze nakon više godina. Takvih uzročno-posledičnih veza nije bilo. Verovatnoća da se tako nešto dogodi je ekstremno mala.

A šta kažete na pretpostavke da će ruska vakcina pružati zaštitu više od dve godine, američka šest meseci, a da za kinesku to još nije utvrđeno?

To mogu samo da izgovore neki vidoviti ljudi. Ti ljudi verovatno vide unapred pa to kažu. To su samo procene. Za sada se prati stanje onih koji su učestvovali u trećoj fazi ispitivanja cepiva i proverava se da li imaju antitela. Jedina sigurnost je vreme. To znači da će se kroz protok vremena videti da li bi i kada vakcinisani mogli da obole. Mišljenje je da će dugotrajnija biti zaštita nego što se u početku mislilo. U slučaju gripa vrlo brzo nestaju antitela i zato ljudi moraju da se vakcinišu svake sezone.

Neki građani Srbije nezadovoljni su jer smatraju da nije u redu da mnoge od njih još niko nije pozvao na vakcinaciju, dok s druge strane stranci dolaze na imunizaciju i imaju prioritet. Kako to tumačite?

To je pitanje za one koji su operativni na tom polju. Koliko sam upoznat, omogućeno je da se prijave i vakcinišu svi stranci koji borave na našoj teritoriji, kao i oni koji su privremeno zaposleni u našoj zemlji.

A da li ste čuli za priče da neki državljani Crne Gore dolaze da se vakcinišu ovde, za šta plaćaju 70 evra?

U svakoj situaciji treba pažljivo voditi računa da li ima bilo kakvih kriminalnih radnji.

Neki su prodavali i lažne negativne PCR testove.

Kada se nešto ovako dešava na globalnom nivou, sigurno je da će se pojaviti neki mali prevaranti, ali će se dešavati i ozbiljne kriminalne radnje, barem u zamisli nekih ljudi. Ako neko može da uzme lažni PCR test, to je njegova odgovornost.

Pa ima određenih lekara i sindikata koji su izjavljivali da ćete jednog dana vi odgovarati za sve što ste učinili tokom pandemije?

Jedini neprijatelj koga imam je virus. Pokušavam da radim svoj posao najbolje što znam. Doživeo sam da je u jednom slučaju zloupotrebljen naslov iz jednog intervjua koji sam dao. To je pokrenulo lavinu koja nema nikakve veze sa stručnošću i onim što sam zaista rekao. To pokazuje da je osetljivost ovog trenutka velika. Stojim iza svega što radim. Znam da niko nikada neće uspeti da me sukobi s kolegama, koliko god da to pokušava. Mogu da razumem nečije emotivne istupe, ali oni nisu prihvatljivi. Jednom sam emotivno reagovao na to i pokazao da sam i ja čovek i da teško patim zbog gubitka života mojih kolega. To nije ničije ekskluzivno pravo. Svim kolegama želim sve najbolje. Kritika je uvek korisna jer pokreće teme koje moraju da se istraže do kraja. Vrlo jasno sam na kriznom štabu zastupao mišljenje medicinske struke. Nemam problema da bilo koga pogledam u oči, u bilo kom trenutku.

Ali neke vaše kolega smatraju da ste se svrstali na stranu vlasti. Mnogima je upalo u oči da ste pohvalili svečanost otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji, iako se smatra da na tom događaju nisu u potpunosti poštovane epidemiološke mere?

Nisam ja ništa podržao. Naprotiv, rekao sam da je gorak ukus ostao zbog toga što se nisu tada pridržavali svih mera, neodržavanja fizičke distance i prisustvovanja velikog broja ljudi na jednom mestu. Izrazio sam divljenje tom spomeniku i nemam nameru da to mišljenje povlačim. Možda neko smatra da sam potpuni nepoznavalac umetnosti, ali mene taj spomenik fascinira.