Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Orašac” viđen za rušenje – kada, ne zna se

Prema planskom dokumentu iz 2001, kafana je predviđena za uklanjanje kako bi na zemljištu na kojem je podignuta bila probijena Trnska ulica
(Фото: Д. Мучибабић)

Škembići se puše iz tanjira dok ga redovni gost „Orašca” merka čekajući da se malo ohladi. On ne može da zamisli da mu neko uskrati uživanje u omiljenoj kafani. Pogotovo ne bageri koji su nekoliko metara dalje, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve sravnili sve sa zemljom pripremajući teren za gradnju višespratnice. Zbog nje gosti „Orašca” ne moraju da strahuju − ona neće srušiti kafanu. Ali, kafana je već 20 godina viđena za odstrel kako bi na zemljištu na kojem odoleva vremenu bila prosečena trasa Trnske ulice.

To je predviđeno Planom detaljne regulacije (PDR) za deo Bulevara kralja Aleksandra između Takovske i Sinđelićeve. Plan je izradio Centar za planiranje urbanog razvoja CEP, usvojen je 2001. godine i još važi.

– Trnska ulica spojila bi Bulevar i Hadži Đerinu. Dvosmerna je i sa četiri trake treba da bude deo „transverzale” koja bi povezala Ruzveltovu ulicu sa Kliničkim centrom Srbije preko Mileševske, Kalenić pijace, Nevesinjske, Makenzijeve i Bulevara oslobođenja. Poslovni objekat na uglu Bulevara i Golsvordijeve nema nikakve veze sa kafanom niti se on gradi na placu koji se naslanja na „Orašac” –objašnjava Vuk Đurović, direktor CEP-a i nekadašnji gradski sekretar za urbanizam.

Tim planom, parcele na kojima je podignut „Orašac” predviđene su za javnu površinu, odnosno za saobraćajnicu, a u međuvremenu učinjeni su i koraci, doduše spori, da im se oblik i površina u katastru promene, što je u prethodne dve decenije napokon i učinjeno. Ali, rešavanje imovinskopravnih odnosa neophodnih za izdavanje građevinske dozvole nije započeto niti ima naznaka za to kada bi grad, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište, počela eksproprijaciju zemljišta za gradnju buduće ulice.

– U programu Direkcije za ovu godinu nije pokretanje postupaka za rešavanje imovinskopravnih odnosa za Trnsku ulicu – potvrdili su za „Politiku” u tom gradskom javnom preduzeću.

I kada počne izuzimanje placeva za buduću saobraćajnicu, to neće biti jednostavan posao niti će preko noći moći da se završi. Čak na prvi pogled čini se i nemoguće probijanje Trnske ulice u tom bloku jer se ona u nastavku, između Hadži Đerine i Mileševske, drastično izmenila u odnosu na pre 20 godina – umesto prizemnih kuća nikle su višespratnice i pitanje je da li će se ostvariti zamisao iz PDR-a da postane deo planirane „transferzale”.

Sve to ide naruku svim protivnicima rušenja „Orašca”, kafane sa tradicijom i jedne od malobrojnih preostalih ugostiteljskih institucija.

– Dok dođu do nas, znate li koliko kuća prethodno treba da rasele i poruše? Poznat nam je plan od pre dve decenije koji to predviđa, ali niko nas o rušenju nije obavestio niti smo dobili bilo kakav dokument da treba da se iselimo. Zar neko ima srca da ruši restoran sa tako dugom tradicijom – pita Miloje Trajković, menadžer „Orašca”.

Srca možda i nisu, ali interesa da ruše stare kafane imali su mnogi, koristeći njihove ekskluzivne lokacije na kojima su potom zidali ili ih pretvarali u savremene poslovne objekte.

„Orašac” koji je poslovao u okviru privatizovanog ugostiteljskog preduzeća „Tri grozda”, tranzicija ipak nije uništila.

– Od 2015. imamo dvojicu vlasnika, ugostitelji, fini ljudi – uverava Trajković, ali ne otkriva njihova imena.

Sa vlasnicima je „Orašac” izgleda imao sreće, ali ne i sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Mnogi bi rekli da ova kafana jeste deo kulturnog identiteta Beograda. Međutim, očigledno da nema vredne arhitektonske atribute, tako da joj Zavod za, šest decenija koliko postoji, nije dodelio status zaštićenog objekta, čime bi zabranio njeno rušenje.

– Kafana nije zaštićena kao pojedinačni objekat niti je bila pod prethodnom zaštitom kao deo neke celine. Taj deo grada pripada antičkom Singidunumu, što znači da, kada se bude gradila ulica, ukoliko investitor nađe arheološke nalaze, dužan je da nas obavesti o tome – kažu u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Poslovna zgrada sa osam spratova

Poslovna zgrada na uglu Golsvordijeve i Bulevara kralja Aleksandra gradi se na osnovu PDR-a iz 2001. godine. Na toj parceli urbanisti su tada predvideli objekat sa pet spratova i jednim povučenim, dok će nova zgrada prema idejnom rešenju koje potpisuje projektni biro „Zabriski” imati prizemlje, osam spratova i povučeni sprat, odnosno biće visoka 32 metra. Naručilac tog projekta i investitor je kompanija „Granit invest”.

– Veća spratnost dozvoljena je planskim dokumentom višeg reda, planom Generalne regulacije koji za planove usvojene do 2003. predviđa mogućnost njihovog preispitivanja zato što su stari. Preispitivanje je moguće jedino kroz strogo regulisanu proceduru koju smo ispunili: za tu lokaciju izradili smo urbanistički projekat koji je bio avgusta prošle godine na javnom uvidu, a potom ga je usvojila gradska Komisija za planove bez ijedne primedbe. Između novog poslovnog objekta i kafane „Orašac” prema važećem PDR-u predviđeni su zelena površina, skver, i drugi objekti – kaže Milka Gnjato, kreativna direktorka „Zabriski” studija.

 

Komentari35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miroslav Cvijović - Miki
Po priči mojih roditelja koji su se družili sa Carevcem i Mikom Petrovićem "Alasom", oba su u Orašcu često zajedno svirali da bi pred zoru Mika govorio: "Izvinite gospodo, mora da idem da radim", spakovao svoju violinu i odlazio u svoju sobicu u blizini kada su nastajale matematičke teoreme koje se i danas nalaze u svim ozbiljnijim udžbenicima u svetu... Pored velikih, postoje i mali "hramovi" u Beogradu pa bi ih trebalo sačuvati...
jovan
У Београду има пуно локација где се могу направити пословни и стамбени објекти. Рецимо добра локација је место где кафана "?", па кафане у скадарлији. Коме оне уопште требају.Тако вероватно размишљају они који воде град. По њима Београд треба да изгледа европски, значи што више стаклених кула.
Јован К.
Дошло време да ће некима да засмета и Скадарлија. И кафана код Тошиног Бунара.
Pikac
Dođoši kroje novu istoriju ...
Milan Gagić
Najbolje da sve sravne,koga briga za kafanu 150god. staru.U normalnoj državi bila bi zaštićena zakonom!
SLOBODAN MIKAVICA
Moji dragi prijatelji nostalgicari. Zar ne vidite da je u zivotu sve evolucija.Rusiti danas neku kafanu iako stara30 ili vise godina ne znaci da je vredna postojanja. Danasnji nostalgicari su vremesni , vec su tu nove generacije koje vas ne razumiju. Plakati za nekom kafanom a koja nema nikakvu arhitektonsku vrijednost ne razunijem. Ali kad je u pitanju recimo neki objek od istor. vaznosti OK. Pustite taj posao strucnoj komisiji Beograda, mada to ne znaci da i ona ponekad poresi.
Ćira
Gosp. Mikavica,ne znam koliko imate godina,da li ste ikada videli Orašac, pojeli obrok,a pogotovo leti u bašti.Ne verujem., a da jeste ne biste pominjali evoluciju.Za ove mlade generacije vrh je pica, pasta,suši..
Minja
E, Slobodane, pričate a ne znate o čemu govorite. Jeste da za nas starije ovakve kafane imaju posebno mesto, ne iz neke nostalgije nego jer one čine nešto što se zove duh jednog grada. Srećom, pa i naša deca to umeju da cene jer su tu sa roditeljima išli na roštilj. Oni su takođe mlada generacija, ali znaju da cene stvari. I kad stranci dođu ovde idu tamo gde ima neka autentična atmosfera a ne u jedan od 1000 bezličnih kafića ili restorana kao bilo gde u svetu.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.