Bliskoistočna bliskost

Egipat i Izrael bili su prvi protagonisti rušenja arapsko-jevrejskih barijera, ali od 1978. nikada nisu odmakli dalje od hladnog mira. Kako su Ujedinjeni Arapski Emirati i Izrael za samo pet meseci od uspostavljanja diplomatskih odnosa stigli do tačke neobično prisne srdačnosti?

Otkako je u septembru, uz posredovanje Amerike, potpisan Avramov sporazum o normalizaciji odnosa, Izrael i Emirati kao da su otvorili trku ko će više doprineti saradnji i snaženju nove antante. Više od 50.000 Izraelaca putovalo je za Emirate, a izraelski predsednik Ruven Rivlin pozvao je prestolonaslednika Abu Dabija šeika Muhameda bin Zajed al Nahjana da poseti Izrael.

Saradnja koja je poslednjih godina bila diskretna, najednom je eksplodirala. Šefovi diplomatija dve zemlje zajedno su u Berlinu obišli memorijal Holokausta, a onda je krenuo biznis koji je samo u prva dva meseca procenjen na milijardu dolara. Među prvima je bio sporazum sa Izraelom oko dijamanata, a Dubai bi da proširi saradnju i na drugo dragoceno kamenje i metale, s ambicijom da postane vodeći u svetu. I drugi izraelski biznismeni pohitali su privatnim avionima. Dočekala ih je dobrodošlica na hebrejskom, a od tada su vesti o sklapanju poslova gotovo svakodnevne jer nije reč samo o tržištu UAE, već i o portalu za arapski svet koji je i dalje odsečen od Izraela.

Emirati ne skrivaju apetite za izraelskom tehnologijom. Ministarstvo za energiju i infrastrukturu razmatra saradnju sa izraelskom kompanijom „Mekorot” o zajedničkim projektima koji se tiču pustinjske poljoprivrede, irigacije i desalinizacije. Biznis samiti. Bankarska i investiciona saradnja. Procenjuje se da će vrednost međusobne trgovine ubrzo dostići pet milijardi dolara.

Izraelcima se nude zone slobodne trgovine i lučke usluge u Dubaiju. Krajem januara investicioni fond iz Emirata najavio je ulaganje stotina miliona dolara u projekte obnovljive energije u Izraelu. Uspostavljeni su kontakti poštanskih servisa i potpisani sporazumi medijskih organizacija. Razmatra se saradnja u oblasti medicine i farmakologije, čak i zaštite ugroženih vrsta. Izraelske eksperti sada štite palme po Emiratima od zaraznih insekata.

Restorani nude košer hranu, a voće i povrće iz Izraela već je na tezgama pijace u Dubaiju. Krofne iz Abu Dabija bile su hit u Izraelu tokom proslave jevrejskog praznika Hanuke. U decembru je u Dubaiju potpisan memorandum o saradnji dve fudbalske asocijacije, sve u prisustvu predsednika Fife. Jedan član kraljevske kuće iz Dubaija namerava da kupi fudbalski klub Beitar Jerusalim, što bi bio neobičan simbol romanse imajući u vidu da je reč o klubu koji je decenijama odbijao da primi arapske igrače, a njegovi navijači su poznati po rasizmu, huliganstvu i podršci desničarskoj stranci Likud.

Hiljade izraelskih turista nagrnule su na molove i plaže Dubaija i Abu Dabija, gde su im odmah ponuđene raskošne vile za iznajmljivanje na obalama Persijskog zaliva. Ortodoksnim Jevrejima organizuju se svadbe, dok izraelski disk-džokeji miksuju muziku u čuvenom hotelu „Burdž kalifa”. Emiraćani ponosno prave selfije po Jerusalimu.

Avio-kompanije iz UAE više ne propuštaju letove za Tel Aviv, a „El Al” ima čak 14 letova nedeljno za Dubai. Mnogi Emiraćani uče hebrejski. Svakodnevne scene turizma snažne geopolitičke težine.

„Zajedno možemo toliko toga da učinimo, nebo je granica”, izjavila je zamenica izraelskog generalnog direktora za ekonomske poslove Jeal Ravija Zadok, koja je predvodila delegaciju više od 200 kompanija na nedelji tehnologije u Dubaiju. Diplomatski sporazum omogućio je ne samo neočekivano brzo uspostavljanje partnerskih odnosa, već i neobično blisko savezništvo. Izrael je uspevao da uspostavi koegzistenciju sa Egiptom i Jordanom, ali izgleda da je u Emiratima našao prvog iskrenog prijatelja među arapskim i muslimanskim državama.

Normalizacija sa Kairom i Amanom bila je motivisana sprečavanjem nekog novog ratnog sukoba i rezultirala je „hladnim mirom”. Saradnja sa Abu Dabijem je neuporedivo šira, možda i zato što Izrael i Emirati nikada nisu ratovali. Ali, nova bliskoistočna bliskost ima i svoju žrtvu: Palestince. Većina arapskih država držala se principa mirovne inicijative iz 2002, potvrđene 15 godina kasnije, da je preduslov normalizacije sa jevrejskom državom prekid izraelske okupacije, koja traje od rata 1967, i formiranje nezavisne palestinske države na tim teritorijama, sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.

Emirati su prekršili taj princip, pa Benjamin Netanijahu ne odustaje od ideje aneksije trećine okupirane Zapadne obale, koju je kolonizovalo pola miliona jevrejskih naseljenika. Pod snažnim pritiskom administracije Donalda Trampa, Emiratima su se ubrzo pridružili Bahrein, Sudan i Maroko. Izraelski premijer može da likuje: dobio je mir sa četiri arapske zemlje, a da nije morao da napravi ni minimalan ustupak Palestincima.

Emirati po Siriji favorizuju pobunjenike koji su za saradnju sa Izraelom, a spekuliše se da Abu Dabi intenzivno pokušava da i predsednika Bašara el Asada ubedi da potpiše mirovni sporazum s Izraelom. Biće to sizifovski posao, mada se Damask – najbliži saveznik najvećeg izraelskog neprijatelja, Irana – neobično uzdržao od oštrih kritika normalizacije koju su Palestinci nazivali arapskom „izdajom”.

Nema sumnje da je zalivsko približavanje Izraelu, koje je Tramp podsticao i nagrađivao, motivisano suprotstavljanjem režimu u Teheranu i širenju njegovog uticaja po Bliskom istoku, ali UAE imaju i svoje regionalne ambicije, o kojima ne svedoče samo izraelski turisti.

Emirati žele status regionalne vojne sile, što je potvrđeno tokom rata u Jemenu i angažovanjem u konfliktu u Libiji. Jedna od poslednjih odluka koje je Tramp potpisao tiče se prodaje 50 najsavremenijih američkih lovaca F-35, vrednih 23 milijarde dolara, i 18 dronova visoke tehnologije. Od Šveđana se za milijardu dolara kupuju dva špijunska aviona.

Mirenjem sa Izraelom prestolonaslednik Abu Dabija stvara sliku regionalnog mirotvorca. Šeik Zajed veruje da bliskost sa Izraelom donosi i mnogo bolje odnose sa Vašingtonom. Za početak je pušteno da novac govori.