ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Bliskoistočna bliskost

Neočekivana jevrejsko-arapska romansa: izraelski turisti preplavili Emirate, krofne iz Abu Dabija postale hit za Hanuku, a poslovi se mere u milijardama dolara
Сефардски Јеврејин на молитви у новоотвореној синагоги Беит Тефилах у Дубаиjу (Фото EPA-EFE/ALI HAIDER)

Egipat i Izrael bili su prvi protagonisti rušenja arapsko-jevrejskih barijera, ali od 1978. nikada nisu odmakli dalje od hladnog mira. Kako su Ujedinjeni Arapski Emirati i Izrael za samo pet meseci od uspostavljanja diplomatskih odnosa stigli do tačke neobično prisne srdačnosti?

Otkako je u septembru, uz posredovanje Amerike, potpisan Avramov sporazum o normalizaciji odnosa, Izrael i Emirati kao da su otvorili trku ko će više doprineti saradnji i snaženju nove antante. Više od 50.000 Izraelaca putovalo je za Emirate, a izraelski predsednik Ruven Rivlin pozvao je prestolonaslednika Abu Dabija šeika Muhameda bin Zajed al Nahjana da poseti Izrael.

Saradnja koja je poslednjih godina bila diskretna, najednom je eksplodirala. Šefovi diplomatija dve zemlje zajedno su u Berlinu obišli memorijal Holokausta, a onda je krenuo biznis koji je samo u prva dva meseca procenjen na milijardu dolara. Među prvima je bio sporazum sa Izraelom oko dijamanata, a Dubai bi da proširi saradnju i na drugo dragoceno kamenje i metale, s ambicijom da postane vodeći u svetu. I drugi izraelski biznismeni pohitali su privatnim avionima. Dočekala ih je dobrodošlica na hebrejskom, a od tada su vesti o sklapanju poslova gotovo svakodnevne jer nije reč samo o tržištu UAE, već i o portalu za arapski svet koji je i dalje odsečen od Izraela.

Emirati ne skrivaju apetite za izraelskom tehnologijom. Ministarstvo za energiju i infrastrukturu razmatra saradnju sa izraelskom kompanijom „Mekorot” o zajedničkim projektima koji se tiču pustinjske poljoprivrede, irigacije i desalinizacije. Biznis samiti. Bankarska i investiciona saradnja. Procenjuje se da će vrednost međusobne trgovine ubrzo dostići pet milijardi dolara.

Izraelcima se nude zone slobodne trgovine i lučke usluge u Dubaiju. Krajem januara investicioni fond iz Emirata najavio je ulaganje stotina miliona dolara u projekte obnovljive energije u Izraelu. Uspostavljeni su kontakti poštanskih servisa i potpisani sporazumi medijskih organizacija. Razmatra se saradnja u oblasti medicine i farmakologije, čak i zaštite ugroženih vrsta. Izraelske eksperti sada štite palme po Emiratima od zaraznih insekata.

Restorani nude košer hranu, a voće i povrće iz Izraela već je na tezgama pijace u Dubaiju. Krofne iz Abu Dabija bile su hit u Izraelu tokom proslave jevrejskog praznika Hanuke. U decembru je u Dubaiju potpisan memorandum o saradnji dve fudbalske asocijacije, sve u prisustvu predsednika Fife. Jedan član kraljevske kuće iz Dubaija namerava da kupi fudbalski klub Beitar Jerusalim, što bi bio neobičan simbol romanse imajući u vidu da je reč o klubu koji je decenijama odbijao da primi arapske igrače, a njegovi navijači su poznati po rasizmu, huliganstvu i podršci desničarskoj stranci Likud.

Hiljade izraelskih turista nagrnule su na molove i plaže Dubaija i Abu Dabija, gde su im odmah ponuđene raskošne vile za iznajmljivanje na obalama Persijskog zaliva. Ortodoksnim Jevrejima organizuju se svadbe, dok izraelski disk-džokeji miksuju muziku u čuvenom hotelu „Burdž kalifa”. Emiraćani ponosno prave selfije po Jerusalimu.

Avio-kompanije iz UAE više ne propuštaju letove za Tel Aviv, a „El Al” ima čak 14 letova nedeljno za Dubai. Mnogi Emiraćani uče hebrejski. Svakodnevne scene turizma snažne geopolitičke težine.

„Zajedno možemo toliko toga da učinimo, nebo je granica”, izjavila je zamenica izraelskog generalnog direktora za ekonomske poslove Jeal Ravija Zadok, koja je predvodila delegaciju više od 200 kompanija na nedelji tehnologije u Dubaiju. Diplomatski sporazum omogućio je ne samo neočekivano brzo uspostavljanje partnerskih odnosa, već i neobično blisko savezništvo. Izrael je uspevao da uspostavi koegzistenciju sa Egiptom i Jordanom, ali izgleda da je u Emiratima našao prvog iskrenog prijatelja među arapskim i muslimanskim državama.

Normalizacija sa Kairom i Amanom bila je motivisana sprečavanjem nekog novog ratnog sukoba i rezultirala je „hladnim mirom”. Saradnja sa Abu Dabijem je neuporedivo šira, možda i zato što Izrael i Emirati nikada nisu ratovali. Ali, nova bliskoistočna bliskost ima i svoju žrtvu: Palestince. Većina arapskih država držala se principa mirovne inicijative iz 2002, potvrđene 15 godina kasnije, da je preduslov normalizacije sa jevrejskom državom prekid izraelske okupacije, koja traje od rata 1967, i formiranje nezavisne palestinske države na tim teritorijama, sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.

Emirati su prekršili taj princip, pa Benjamin Netanijahu ne odustaje od ideje aneksije trećine okupirane Zapadne obale, koju je kolonizovalo pola miliona jevrejskih naseljenika. Pod snažnim pritiskom administracije Donalda Trampa, Emiratima su se ubrzo pridružili Bahrein, Sudan i Maroko. Izraelski premijer može da likuje: dobio je mir sa četiri arapske zemlje, a da nije morao da napravi ni minimalan ustupak Palestincima.

Emirati po Siriji favorizuju pobunjenike koji su za saradnju sa Izraelom, a spekuliše se da Abu Dabi intenzivno pokušava da i predsednika Bašara el Asada ubedi da potpiše mirovni sporazum s Izraelom. Biće to sizifovski posao, mada se Damask – najbliži saveznik najvećeg izraelskog neprijatelja, Irana – neobično uzdržao od oštrih kritika normalizacije koju su Palestinci nazivali arapskom „izdajom”.

Nema sumnje da je zalivsko približavanje Izraelu, koje je Tramp podsticao i nagrađivao, motivisano suprotstavljanjem režimu u Teheranu i širenju njegovog uticaja po Bliskom istoku, ali UAE imaju i svoje regionalne ambicije, o kojima ne svedoče samo izraelski turisti.

Emirati žele status regionalne vojne sile, što je potvrđeno tokom rata u Jemenu i angažovanjem u konfliktu u Libiji. Jedna od poslednjih odluka koje je Tramp potpisao tiče se prodaje 50 najsavremenijih američkih lovaca F-35, vrednih 23 milijarde dolara, i 18 dronova visoke tehnologije. Od Šveđana se za milijardu dolara kupuju dva špijunska aviona.

Mirenjem sa Izraelom prestolonaslednik Abu Dabija stvara sliku regionalnog mirotvorca. Šeik Zajed veruje da bliskost sa Izraelom donosi i mnogo bolje odnose sa Vašingtonom. Za početak je pušteno da novac govori.

Komеntari4
026ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Car sloba
Vrlo poučna priča. Hvala autoru. Pouka : nikakvi zaključci, principi i rezolucije neće pomoći siromašnim palestincima nasuprot sili Izraela, ili ponašanju ostalih arapa. Zamolio bih autora da nam jednom opiše malo genezu izraelsko palestinskog sukoba kao i gde se naseljavaju sada Jevreji, čiji je svojina ta zemlja, jesu li je i kada kupili. Hvala još jednom.
Бранко Ср'б Козаковић
Има нечег узнемирујућег и иритантног у тој "срећној слици". У сваком случају је лекција коју тек морамо научити. До тада, занисмо се непоштеним паролама којима сем Образа губимо и оно за шта се боримо, попут: "Данас Крим, сутра КиМ!", или "Косово је наш Јерусалим (?!)".
Draskone
Zanimljivo! Ali kod nas su imformacije o tome vrlo šture. Treba biti vrlo mudar i izabrati svoj stav. Za sada akt približavanja nekada neprijateljskih država je pozitivan, ali nikad se sa sigurnošću ne može znati šta se kuva u bliskoistočnom loncu. Svemu dođe kraj, pa i mržnji. Setimo se posle vekovnog ropstva, neobično jakog prijateljstva kralja Aleksandra i Kemala Ataturka. Intrigantan i duhovit tekst. A ovo je i nehotična poruka i za naše političare da budu mudri,pragmatični i oprezni.
Zeljko Adzic
Novi Bog zajednicki za sve i jedina njegova prednost-Novac.Primer je i Norveska pre nekoliko decenija....koja je imala 10 super-tankera...i od tih 10, 9 je unajmnjeno od jednog hedz fonda da samo napunjeni naftom budu u mestu i nigde ne plove...i onda se dogodio rat u zemlji proizvodjacu nafte...i cena nafte skoci,rapidno.A hedj fond...ko je u njemu?Izrael i Saudijci...joint Kapital...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja