Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Geopolitičke igre sa grčkim lukama

Фрегата, „Адмирал Касатонов” (Фото Министарство одбране РФ)

Jedna od najsavremenijih ruskih fregata, „Admiral Kasatonov”, s pratećom flotom doplovila je sredinom prošle nedelje do luke Pirej u okviru „radne posete”, kako je najavila ambasada Rusije.

Tako je ruska fregata bila u grčkoj luci koja je pod kontrolom kineske državne kompanije, udaljenom samo pet milja od luke Ratne mornarice Grčke, piše konzervativni atinski lust „Katimerini”, ukazujući na geopolitičko i privredno takmičenje za grčke luke, u kojem učestvuju sve velike sile.

Kompanije SAD, Kine, Rusije, ali i Izraela, Italije i Nemačke, već kontrolišu, pretenduju ili planiraju da pretenduju na grčke luke od Aleksandrupolisa na severoistoku Egeja, do Iraklia na Kritu, na jugu, i od Igumenice, na severu Jonskog mora, do luka Astakos, Volosa i Kavale.

Preko nezavisnih američkih privatnih kompanija, ali delom i novcem državne Finansijske korporacije SAD za međunarodni razvoj (DFC), Sjedinjene Države pretenduju da zakupe luke Aleksandrupolis, Kavala i uskoro Volos, navodi američka štampa.

Državna kineska kompanija „Kosko šiping” već je u Pireju, posedujući većinu akcionarskog kapitala (51 odsto) Lučkog preduzeća Pirej. Mada ta kompanija izgleda usredsređena na svoju glavnu delatnost - pretovar kontejnera, Peking nikada nije skrivao značaj koji daje ekonomskoj diplomatiji „Novog puta svile” da bi proširio svoj uticaj na Balkanu i dalje u Evropi, piše atinski list.

U Solunu većinu akcijskog kapitala (dve trećine od 67 odsto) sada kontroliše firma „Beltera” u vlasništvu Grka iz Rusije Ivana Savidisa kome je prošle nedelje udeo prodao nemački investitor kapitala DIEP.

Pre osam meseci gotovo nezapaženo je prošao pokušaj američkog faktora koji je nagovestio džentlmenski sporazum za luke severne Grčke, piše „Katimerini” o neuobičajenoj poseti ambasadora SAD u Grčkoj, Džefrija Pjata Lučkom preduzeću Solun (OLT). Ambasador je u saopštenju zahvalio OLT za saradnju pri transportu američkih vojnih snaga i naglasio da tek očekuje „izgradnju odnosa transparentnosti i saradnje u oblastima od zajedničkog interesa”.

Ta formulacija, ukazuje „Katimerini”, odražava američko nezadovoljstvo ulaskom firme ruskog državljanina Savidisa u vlasništvo solunske luke, a narednih meseci videće se da li je moguća i direktna saradnja SAD i OLT.

Dve američke kompanije, kao i Luka Solun, s novim rusko-grčkim suvlasnikom, pretenduju na Luku Aleksandrupolis i pristanište „Filip Drugi” u Kavali, sve na severu Egeja.

Izvori atinskog lista iz grčkog Ministarstva trgovačke mornarice, iz državnog Fonda za investicioni razvoj (TAIPED) i iz samog Lučkog preduzeća Solun navode da učešće tog preduzeća u nadmetanju za te dve luke „ima čisto odbrambeni karakter”, odnosno „da bi osigurali da, ako jedna od te dve luke ne pređe u američke ruke, da je ne dobije neki konkurent OLT”.

Obavešteni izvori objašnjavaju da nije isključeno da OLT preuzme ulogu administratora nekog američkog investitora koji dobije te luke.

Međutim, u Igumenici koja je takođe u tenderskom postupku, stav OLT-a je drugačiji. Savidisova grupa, objašnjavaju izvori, ima dve razvojne orijentacije za Solun: da postane glavna luka celog Balkana, a s druge strane ta grupa bi da dobije pristup Jadranu, koji Igumenica obezbeđuje tim pre što je autoputem „Egnacija” povezana sa Solunom.

Na Igumenicu pretenduju i drugi važni poslovni interesi, poput italijanske grupe „Grimaldi”, najveće grčke brodarske kompanije „Atika grup”, zatim grupe drugih grčkih brodovlasnika i jedna nemačka brodska kompanija koja već radi na Jadranu.

Tenderi za Aleksandrupolis, Igumenicu i pristanište „Filip Drugi” u Kavali su u fazi predocenjivanja kandidata, koja bi trebalo da bude završena krajem februara. Naredna faza će trajati nekoliko meseci i biće završena kasnije ove godine podnošenjem obavezujućih finansijskih ponuda, objašnjava Fond za investicioni razvoj.

Grčka država u vezi s tim poslovima, vodi strategiju diktiranu potrebom za jakim međunarodnim savezima zbog tenzija s Turskom i zbog svog šireg interesa za jugoistočni Mediteran kao energetsku raskrsnicu i kao veliki izvor prirodnog gasa, kažu diplomatski posmatrači.

Upravo u tom svetlu oni objašnjavaju trvenja u Pireju s kineskom firmom „Kosko” koja insistira na daljem razvoju svog poslovanja s kontejnerima, dok se tome protive SAD i mnoge važne države EU.

Grčka vlada se oslanja i na Sporazum o uzajamnoj odbrambenoj saradnji (MDCA) kojim su SAD stekle značajan pristup i olakšice u vojnoj lucu Suda na Kritu, i u Luci Aleksandrupolis.

Grčke vlade su posebno tokom poslednje decenije, koliko traje program privatizacije luka pod pritiskom obaveza države iz memoranduma s poveriocima o pomoći tokom finansijske krize, kao i zbog potrebe za nadogradnjom infrastrukture uz veoma velike investicije, uvele dva sredstva kontrole u svim privatizovanim lukama i u lukama koje idu u privatizaciju.

S jedne strane, za ustupanje luka koje je uvek na određeno vreme, zahtevaju se velika obavezujuća ulaganja u infrastrukturu, da bi se povećala ekonomska korist za realnu privredu Grčke, i da bi se osigurala ozbiljnost investitora.

S druge strane, država je u sve ugovore o koncesiji unela klauzulu na osnovu koje, iz razloga državnog interesa i javne bezbednosti, može zabraniti pristup bilo kojem brodu u bilo koju luku, ako sama tako odluči.

Uz to, u većini ugovora država ima učešće s manjinskim procentima i sporazume s drugim akcionarima koji ograničavaju mogućnost da investitor u luku samostalno odlučuje o važnim poslovnim transakcijama.

Pored toga, aktivnosti stranih i grčkih interesa u grčkim lukama poslednjih godina su predmet stalne pažnje grčkih bezbednosnih i obaveštajnih službi, kažu upućeni, zaključuje „Katimerini” a penosi Beta.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Grci ko Kir Janja ! Znaju oni da trguju dok ih đavo ne navede na Čivute-SAD ili Kineze !
Војин
Породица Киријакоса Мицотакиса, лидера конзервативне Нове демократије која је однела победу на изборима у Грчкој, генерацијама је у врху грчке политике. Уз социјалисте из породице Папандреу и конзервативце из породице Караманлис - грчком политиком влада годинама. На жалост то су партије које су, преко војне хунте, до апсурда привржене НАТО-у и као такве су довеле Грчку до губитка Кипра и до енормног дуга.
Nikola
@ID Iz ove perspektive ne mozete znati sta bi bilo da su se Grci pridruzili Sovjetima, mozete samo da nagadjamo. Ali zato ne morate da nagadjamo sta su izgubili kad su se priklonili zapadu- ode im pola Kipra bez da je iko sa zapada prstom mrdnuo.
ID
A, zamisli da se nisu rešili komunista i da su bili privrženi Rusiji? Sada bi Peloponez bio u Turskoj. Ostrva da ne spominjem,
nikola andric
Grcka izmedju Scylla et Charibdis. ''Scilla'' od EZ u vezi grckog duga i prodaje ''grckog srebra'' za otplatu kamate i Charibdis od saveznika koji zabranjuju svaku prodaju ''neprijateljima'' NATOa. Kina i Rusija demonstriraju kako ''nuzda zakone menja''.
Nikola
@Иван Грозни Videli smo kako je Nato pomogao Grcima oko Kipra, nisu prstom mrdnuli cak sta vise dali su precutnu saglasnost Turcima da okupiraju prvo manji deo Kipra a onda gotovo polovinu ostrva. Ni dan danas im ne smeta prisustvo turske vojske na Kipru. Jedino sto Turke drzi dalje od grckih ostrva je jaka grcka vojska. A Nato ce u slucaju rata Grcke i Turske ratovati protiv Turaka do poslednjeg Grka, kao sto su radili u proslosti. Znaju to Grci vrlo dobro zato su i naoruzani do zuba.
Иван Грозни
Да није чланица НАТО, Грчка би одавно остала без острва и источном Егеју, од Родоса до Самотракија.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.