subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 12.02.2021. u 18:00 Savo Štrbac
POGLEDI

Balada o Majskim Poljanama

Prošetao sam do Kalemegdana i naklonio se spomen-bisti, autoportretu Simeona Roksandića rođenog u Majskim Poljanama u maju 1874. Zastao sam i kod njegove fontane Zlosrećni ribar kojeg je daleke 1906. napravio čovek iz Majskih Poljana

Prošlo je više od mesec dana od kada je potres jačine 6,2 stepena po Rihteru dobrano rastresao Baniju, oštetivši više desetina hiljada objekata i  odnevši sedam života, od toga pet u Majskim Poljanama, prigradskom naselju gradića Gline.

Od tada je napisano  mnogo tekstova i snimljeno  video i fono- zapisa o području koje je pogođeno potresom, uključujući posledice i pomoć. Pisalo se i govorilo o prošlosti tog područja, uključujući i ratove u dvadesetom veku, pa čak i o tome da li je ispravno reći Banija ili Banovina. I sam sam bio u situaciji da za medije u regionu govorim o tom području, koje je u većem delu devedesetih godina prošlog veka bilo u sastavu tadašnje RSK. Govorio sam i o nacionalnom sastavu  Petrinje, Siska, Gline, Dvora i Kostajnice i odlivu stanovništva i zbog rata devedesetih prošlog veka ali i zbog ekonomske migracije u prvim decenijama ovoga veka. I svaki put sam isticao da se prirodne katastrofe, koje se dešavaju mimo volje ljudi, ne mogu (i ne smeju) upoređivati sa ratovima koji su „proizvod” ljudskog faktora.

U svom tom mnoštvu informacija, najviše su me „potresali” tekstovi posvećeni selu Majske Poljane iz pera hrvatskih književnika i novinara Miljenka Jergovića, Ante Tomića i Borisa Dežulovića, objavljenih u prvih nekoliko dana posle potresa. Jergović je u tekstu  „Majske Poljane, kratka povijest jednog sela”, pored burne istorije sela, dao i izvanredan portret dvojice najpoznatijih ljudi rođenih u tom selu: vajara Simeona Roksandića i matematičara Đure Kurepe. Dežulović je u  tekstu „Gledajući kuće okrenute na krovove” majstorski osvetlio likove braće Micić, Branislava i Ljubomira, čija majka je rođena u tom selu, u kojem su i oni u detinjstvu često boravili. Tomić je u „Velikoj reportaži iz Majskih Poljana, najteže stradalim u potresu” oslikao današnje stanovnike toga sela: Milicu, Zorku, Gojka, Vasilja i malog Lazara (brat mu stradao u potresu) i njegovog psa Bucka kao i  humanitarce koji su im pomagali ne pitajući ih ni za versku ni za nacionalnu pripadnost.

Da sam bio u situaciji da posetim banijska potresom zahvaćena mesta  svakako ne bih zaobišao  Majske Poljane. A pošto nisam siguran da bi mi hrvatske vlasti dozvolile da se, zbog nekih ranijih „nesporazuma”, vratim, odlučio sam da vezu sa Majskim Poljanama održavam telepatski posećujući objekte i mesta po Beogradu gde su ljudi iz tog kraja ostavili svoje tragove u vremenu i prostoru.

Prošetao sam do Kalemegdana i naklonio se  spomen-bisti, autoportretu, pomenutog Simeona Roksandića rođenog u  Majskim Poljanama u maju  1874. Zastao sam i kod njegove fontane Zlosrećni ribar kojeg je daleke 1906. napravio čovek iz Majskih Poljana. Svratio sam i na Novo groblje i prvi put posetio  grob Sime Matavulja, koliko zbog  čuvenog pisca, poreklom iz moje Dalmacije, toliko i zbog „Ženske figure” na piščevom grobu, koja je takođe delo pomenutog  Roksandića. Na kraju sam otišao i u Dobračinu ulicu i posetio Čukur-česmu sa skulpturom Dečaka sa razbijenim krčagom  delo istog umetnika iz 1931, koju su vandali u maju  2010. ukrali te izlupali čekićem i prodali. Na svu sreću, delovi su pronađeni i skulptura je rekonstruisana. Roksandić je i umro u Beogradu u januaru 1943. godine.

U Majskim Poljanama 1907, kao četrnaesto i poslednje dete Radeta i Anđelije, rodio se i čuveni matematičar, profesor univerziteta i akademik SANU, Đuro Kurepa, koji je predavao na mnogim poznatim univerzitetima širom sveta i družio se sa čuvenim naučnicima, između ostalih i sa Albertom Ajnštajnom. Svet ga pamti po nečemu što se zove Kurepina hipoteza, koju su posle njegove smrti dovršili neki francuski matematičari. Đuro je umro u Beogradu 50 godina posle Roksandića, tako što su ga neki lopovi na ulici napali i opljačkali nanevši mu povrede od kojih je i preminuo. Idući prema Kalemegdanu bacim pogled i na zgradu SANU u Knez Mihailovoj kako bi i na taj način iskazao empatiju i za Đuru i za žrtve potresa u Majskim Poljanama.

Posetio sam i Galeriju „Rima” u Beogradu koja tokom februara obeležava stogodišnjicu avangardnog časopisa „Zenit” izložbom koju čine  originalni primerci časopisa, njegovih izdanja i dokumentarnog materijala, čiji je osnivač, glavni i stalni urednik bio tada mladi književnik, pesnik i prevodilac Ljubomir Micić (1895–1971), a jedan od ključnih saradnika i njegov mlađi brat Branislav (1897–1947), takođe pesnik i pisac, a uz to i glumac i pozorišni kritičar,  performer i predavač, slikar i crtač...,  koji je po majčinom rodnom mestu uzeo i umetničko ime Branko Ve Poljanski.

Za života pomenutih umetnika i naučnika, u njihovim Majskim Poljanama živelo je mnogo više duša. Statističari su zabeležili da je u tom selu  po popisu iz 1935. živelo 1.378, a 1948. već su pali  na 927, 1991. bilo ih je 602,  a 2011. tek 196. A koliko će ih ostati posle ovog razornog potresa doznaćemo posle novog popisa stanovništva koji će se obaviti za koji mesec.

Decembarski zemljotres mogao bi biti prekretnica za budućnost i Majskih Poljana i cele Banije, tako što bi mogli potpuno zamreti ili  ponovo oživeti, što će zavisiti, uglavnom, od ljudskog faktora. Namerno sam izostavio nacionalni sastav u Majskim Poljanama po prethodnim popisima stanovništva jer ako sela nema, nije ni važno ko u njemu više ne živi.

Bila bi velika šteta da nestanu Majske Poljane, selo koje je ime dobilo po kratkoj rečci Maji,  ne samo zbog milozvučnog imena već i zbog rasadnika svakovrsnih i raskošnih talenata.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari5
647c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милојко Маљковић
Дивна прича.Као гимназијалац по наговору професора математике купио сам књигу коју је написао уважени Ђуро Курепа.Од тада сам са математиком пријатељ.Тако из ове приче сазнадох ко је творац тог пријатељства и гдје је рођен.
pera
Divno napisano.
Милош Миленковић
Тужна прича српског народа, који је прогоњен, изгоњен, и хајка против њега се наставља. Али су зато моћници громогласни у њиховим лажима да спроводе равноправност и људска права. Каква иронија?
Stanimir
Браво господине Саво. Изузетан чланак, као уосталом и сви досадашњи!
Savo Glavas
Lijepo lekcija istorije i sijecanja na talentovana ljude iz Majske Poljane. Nazalost, sto dijelovanjem ljudi sto nepocudne prirode, nema vise uslova ni ljudi koji bi iznjedrili nove velikane.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja