Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NE SAMO O POSLU: MILICA MILŠA

Za pravdu i porodicu ujeda kao ris

Pre nego što je uplovila u glumačke vode maštala je da postane balerina, bavila se manekenstvom, zbog društva upisivala pogrešne fakultete
Милица Милша (Фотографије из личне архиве)

Lik Ade Kanački, dame iz visokog društva u domaćoj hit seriji „Igra sudbine” koja se emituje na Prvoj televiziji, glumici Milici Milši toliko dobro stoji da bi gledaoci privatno mogli da je poistovete s njom.

– Kao što nisam nijedan lik koji sam igrala, tako nisam ni Ada Kanački. Ali se s dosta Adinih stavova slažem. Potpisujem njenu rečenicu „Za dve stvari ujedam kao ris, za pravdu i porodicu”. Ali nisam tako jaka žena, ne spadam u vođe. Ona ume da bude i opasna, ja, nažalost, uopšte nemam tu crtu. Dobro bi bilo imati prijatelja kao što je Ada – poredi naša sagovornica.

Otkriva da ćemo je u ovoj ulozi još gledati, jer scenarista, a njen suprug, Žarko Jokanović razvija ovu televizijsku priču preslikavajući sve što čini život: i melodramu, i ljubav, i komediju, i misteriju, čak i triler i ubistvo.

Još kao studentkinja počela je da glumi u predstavama. Od 1996. godine stalni je član Beogradskog dramskog pozorišta. Usledili su i kultni filmovi i televizijske serije kao što su „Bolji život”, „Srećni ljudi” i mnoge druge, za koje je osvajala nagrade i priznanja. Glavna uloga Ade u seriji „Igra sudbine” donela joj je veliku popularnost u Srbiji i regionu.

Kao Ada Kanački u seriji „Igra sudbine”

Projekti na čekanju

U planu je i druga sezona „Junaci našeg doba” Siniše i Ljilje Pavić. Ako dozvole ovi novonastali uslovi, već na proleće bi trebalo da ode u Crnu Goru na snimanje međunarodnog filma „Zaliv”, koje je usporila pandemija. Svi su na vezi, bez nervoze čekaju i nadaju se da će nastaviti započeti projekat. Kad bude, biće.

Iako je u svet glume kročila još kao devojčica, to nije odmah prepoznala kao svoj životni poziv. Od malena je maštala da bude balerina. Međutim...

– Rekli su da sam previsoka za balerinu, jer sam već sa 12 godina izrasla na 1,75 metara, koliko imam i sada, pa sam zbog skolioze do petnaeste godine nosila mider za ispravljanje kičmenog stuba koji se više ne može saviti ni pod razno, a telo balerine mora biti elastično. Ali, desilo mi se da sam na akademiji malo zagazila i u baletske vode. Ljiljana Mišić, naša profesorka baleta, s mojom klasom napravila je džez baletsku predstavu i tako se moja želja da nastupam na sceni kao balerina bar nakratko ostvarila – otkriva Milica.

Jedno vreme lutala je u potrazi za onim čime istinski želi da se bavi.

– Ja sam trabant, zbog društva sam u trećem razredu srednje škole upisala smer fizičko ispitivanje materijala, iako volim sve predmete, osim fizike. Ipak, završila sam s odličnim uspehom. Nakon toga krenula sam na studije fizičke hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu, opet zbog moje najbolje drugarice Suzane. Dođoh na prvo predavanje, hiljadu ljudi u amfiteatru, ništa ne razumem profesora. Kažem: Suzana, dalje ćeš ići sama.

Posle tog nepromišljenog pokušaja pitala se kuda da krene i šta da studira, a mama joj je rekla: „Tamo gde se budeš osećala kao kod kuće, tu ćeš ostati.” Tako se osećala jedino na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu. Uporedo je studirala i francuski jezik i književnost, ali nakon godinu dana konačno je shvatila da je gluma njen pravi izbor.

Na četvrtoj godini Milica je rodila sina Antonija, koji je ime dobio po njenom tati, poznatom književniku i akademiku Antoniju Isakoviću. Dva meseca kasnije odbranila je diplomsku predstavu i kao svršeni student glume u klasi profesora Bore Draškovića vratila se u svoj rodni grad, Beograd. Roditelji su joj bili najveća podrška i pomoć oko odgoja deteta, pa je ona spokojno mogla da se bavi svojim poslom.

Novi Sad joj je ostao u najlepšem sećanju. Svaki slobodan momenat koristi da ode tamo. Neizmerno voli i Beograd. Ali, Rovinj je, ipak, njena najveća ljubav.

– U Rovinju smo imali kuću s velikom terasom na kojoj smo uživali. Moja mama je bila arhitekta i preuredila ju je po ličnom ukusu i potrebama. Ja sam rovinjska beba. Tamo sam nastala, tamo prohodala i odrastala provodeći leta na moru. Sve se dešavalo u tom gradu, prva poznanstva, izlasci. Ništa sem Rovinja na hrvatskoj obali nisam videla. U Pulu sam povremeno odlazila na festival da gledam filmove, u Poreč sam možda jednom izašla uveče u provod, a u Dubrovnik sam prvi put kročila kad smo snimali TV seriju „Ranjeni orao” u Trebinju, pa smo grupno išli na kafu i ručak kada smo imali slobodne dane – priseća se naša sagovornica.

Sa suprugom Žarkom u Rovinju

Ponovo u Rovinju

Kada se devedesetih godina prošlog veka zemlja raspala, tu kuću su morali da prodaju. U Rovinj je ponovo otišla u aprilu 2009. s ekipom manekena.

– Mnogo sam bila uzbuđena ta četiri dana. Evo, sada ću se rasplakati kad se setim kako sam uzletela do te moje kuće u Vija grizija 23. Žarko je trčao za mnom, ali nije mogao da me sustigne. Kuća je bila zatvorena, jer ljudi koji su je kupili dolaze samo preko leta, pa sam se slikala kod ulaznih vrata. Saznala sam da su u prizemlju otvorili galeriju, a na spratu su napravili apartman. Posle smo otišli u kafanu „Batani”, u kojoj je moj tata svako jutro pio kafu. Dok smo sedeli, prišao mi je mlad konobar i rekao: „Vi tako zračite.” Shvatio je i zašto, kada sam mu ispričala moju emotivnu priču. Nije hteo da nam naplati ceh – ispričala nam je glumica dirnuta utiscima koje je ponela iz Rovinja.

Mora otići ponovo!

Šta je preče

Pre nego što je uplovila u glumačke vode Milica je završila kurs kod Tamare Bakić i počela da se bavi manekenstvom. Kao srednjoškolka radila je revije za „Jugoeksport”, „Centrotekstil”, „Ateks” i druge ozbiljne kuće iz cele Jugoslavije, snimala kampanje i reklame, bila zaštitno lice nekoliko modnih kuća i kozmetičkih brendova, kao foto-model se našla na više naslovnih strana poznatih časopisa, dve godine zaredom osvajala nagrade za najbolju i najlepšu manekenku. Bilo je naporno, ali je i uživala. Nadala se da će manekenstvom nastaviti da se bavi i tokom studija. Svom profesoru je, kaže, saopštila vrlo naivno: „U oktobru je sajam mode, mene neće biti nedelju dana.”

„Kakav sajam mode? Odlučite šta vam je preče: gluma ili manekenstvo”, usledio je komentar.

Milica je otkazala taj sajam mode, ali nije sasvim i odustala od mode. Čak i dan-danas uradi reviju za neke firme.

Bajka

– Uz roditelje kakvi su bili moji, detinjstvo je bajkovito. Imala sam najboljeg tatu i najbolju mamu na svetu. Nikada mi nisu rekli: ne. Nije postojalo ništa što bi odbili da urade za mene. Dali su mi veliku slobodu i pružali podršku u svemu – priseća se Milica.

Iz porodičnog albuma: sa suprugom Žarkom i sinom Antonijem

Valcer na balu

Svog supruga Žarka upoznala je preko glumca Tike Arsića, davno, jednog leta u Budvi.

– S moje strane tada nije proradila hemija. Žarko tvrdi da se seća kako sam bila obučena, mada ne znam da sam imala haljinu koju opisuje. Srećom, nije odustao. Moja drugarica Tanja mu je zdušno pomagala da se zbližimo. Mada je bio beskrajno pametan, duhovit i zabavan, što jeste i dan-danas, nije mu mnogo vredelo. Nedelju dana pre nego što ću da se udam za njega poručim po Tanji: „Kaži onom svom drugu da ne dolazi u obzir.” Stvarno sam tako mislila. Prekretnica je bio valcer na Svetosavskom balu. Zavrte me skroz! Kakva bi šteta bila da se to nije desilo – priznaje Milica.

Kada je Žarko postao deo porodice, Antonije je bio mali. Od prvog dana su kao rođeni otac i sin.

– Moj sin je odgajan s puno ljubavi, ali nije razmažen. Sve radi sam. I kuva, i pere. Kada je upisao fakultet odlučio je da se osamostali. Kada se odselio, ja sam se osećala krajnje beskorisno, jer moje usluge više se ne traže! Ali, vremenom sam se navikla. On je svoj čovek, napunio je 28 godina, završio je studije i privodi kraju master. Čujemo se svaki dan i viđamo često. Hvala bogu, nije dobio koronu. Mene je dokačila, a Žarka je unakazila, pa Antonije čuva našu kucu Leu dok se sasvim ne oporavimo.

Kako je postala Milša

Milica Isaković poznatija je kao Milica Milša. Umetničko prezime nadenula joj je mama iz milošte, još dok je bila mala. Posle ju je celo njeno društvo u osnovnoj i srednjoj školi zvalo Milša. I ostade tako. Što se imena tiče, njen kum Dobrica Ćosić hteo je da na krštenju dobije ime Tijana, mami se dopadalo Jelena, ali tatina mama je odlučila: „Zvaće se kao moja prija, Milica.”

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevo
Sto ste se vi namucili u zivotu! Svega vam je nedostajalo. Nije mi jasno kako jedan film stice status "kultni"?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.