Korona će proći, dugovi će ostati

Bez obzira na to kada će biti okončana pandemija virusa korona sasvim je izvesno da će dugovi, koji su napravljeni radi „preživljavanja” država, građana i privrede ostati. I to uvećani. Evropske ekonomiste to već zabrinjava pa je tako njih 100 pre nekoliko dana uputilo poziv Evropskoj centralnoj banci da državama članicama oprosti dugove. Kristin Lagard koja je na čelu te najznačajnije evropske monetarne institucije odgovorila je da je to nezamislivo.

Ne rastu samo dugovi država, već i preduzeća. Ne samo evropskih, već i naših. Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže da su tokom protekle godine, evropske firme bile primorane da se dodatno zaduže da bi preživele korona krizu. Tako je učešće korporativnog duga nefinansijsko-poslovnog sektora (to znači bez banaka) u BDP-u uvećano za 9,1 odsto i to sa 106,3 odsto BDP-a krajem 2019. na 115,4 odsto u trećem tromesečju 2020. Konačni saldo biće još nepovoljnija kada stignu rezultati za poslednje tromesečje 2020. i početak ove godine. Kako se aktivnost bude oporavljala uvođenjem vakcina, prekomerni dug znatno će ograničiti investicije i teško naplativa potraživanja (NPL) će porasti. Zato je novi talas nelikvidnosti realna pretnja evropskoj ekonomiji.

„Za razliku od EU, privreda Srbije, prema podacima Narodne banke, imala je umereni rast zaduženosti u 2020. Učešće korporativnog duga u BDP-u je krajem prošle godine u odnosu na četvrto tromesečje 2019. uvećano tek za 2,3 procentna poena, na nivo od 26,1 odsto. Dug privrede je i dalje za gotovo četvrtinu niži u odnosu na rekordnu zaduženost od 33,5 odsto iz 2012. godine. On obuhvata ukupna potraživanja domaćeg bankarskog sektora prema javnim preduzećima i privrednim društvima u koje se računaju i korporativne obveznice, kao novi vid finansiranja privrede koji je otpočeo u septembru prošle godine. Ništa se u zaključku ne bi promenilo i ukoliko bismo ovaj dug uvećali i za prekogranična zaduživanja preduzeća. Raspoloživi podaci ukazuju da je Srbija i tokom teške 2020. očuvala visoku efikasnost funkcionisanja finansijskog tržišta, kreditnu aktivnost i podršku privredi. Bankarski sektor je adekvatno kapitalizovan i otporan na rast kreditnog rizika usled i dalje nepovoljnih makroekonomskih kretanja koje izaziva kovid 19. O tome svedoči i učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima koje je krajem prošle godine smanjeno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja NPL-a”, navodi Nikolić.

Kako našeg oporavka nema bez onog u EU, jer oni su ipak naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, ovaj ekonomista ukazuje da su razmere krize stravične. Bez obzira na širokogrudu državnu pomoć evropska preduzeća su u 2020. uvećala dug do nivoa koji do sada nije viđen.

„Činjenica je i da su preduzete politike državne pomoći i podsticaja, poput, garancija za kredite i moratorijumi, zajedno sa kapitalnim olakšicama, dale rezultate u sprečavanju krize likvidnosti. Državna pomoć omogućila je firmama da finansiraju obrtni kapital i nadoknade smanjene prihode. Tako je zaustavljen cunami nesolventnosti, izbegnuta trajna šteta na proizvodnim kapacitetima, kao i masovno otpuštanje radnika. Međutim, to ne bi smelo da nas zavara”, objašnjava on.

Pandemija je trajno promenila pojedina tržišta. Rizik isplativosti postoji i kod poslovnih modela koji su do sada bili u svakom pogledu zdravi. Istorijsko iskustvo upućuje na zaključak da javni sektor mora biti aktivan učesnik u rešavanju ovog problema, koji će proaktivno davati potrebne podsticaje i koordinaciju između poverilaca i dužnika. U pogledu ulaganja, nema dileme da će jedan broj preduzeća odložiti ili otkazati neke planirane kapitalne izdatke. Reč je, najpre, o onima koji posluju u delatnostima koje su natprosečno pogođene pandemijom, čija je realizacija otežana, koje su bez rezervi i čija se bilansna neravnoteža ne može lako zatvoriti.

„Evropa mora zajednički obezbediti resurse, smernice i koordinaciju neophodnu za sprovođenje gigantskog restrukturiranja privrednih društava koje sledi. U suprotnom, izgledi su mračni. Privreda bi ušla u period dugotrajne krize, uz bankrot mnogih kompanija, čak i onih održivih, sa zdravim poslovnim modelima, dok bi ekonomski oporavak bio trajno zaustavljen”, smatra Nikolić.