Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Neželjena zaljubljenost

Jedno od najlepših osećanja ima i tamnu stranu: izvor je snažne patnje, osećanja odbačenosti, ljubomore, želje za smrću i svekolikih tragedija
(Срђан Печеничић)

Od 12. stoleća u zapadnoj civilizaciji počinje slavljenje zaljubljenosti i to na dvorovima – odakle reči „dvoriti” i „udvarati se”. Bilo da je reč o „trubadurskoj”, „dvorskoj” ili „viteškoj ljubavi”, zaljubljenost je sve do kraja 18. stoleća ostajala dvorska igra uskog kruga elite. Zahvaljujući Gutenbergovoj revoluciji štampanja knjiga, nastanku škola i sve većem opismenjavanju, glavni masovni medij tog vremena postali su romani. Romantičarski pokret u književnosti, koji se pojavio krajem 18. stoleća, uzdizao je pojedinca, njegova osećanja i slobode, pa samim tim i zaljubljenost i „veliku, nesrećnu ljubav”. Kako su se knjige sve više čitale, tako se zaljubljenost polako „spuštala” u niže društvene slojeve, prvenstveno među mlade. Kasnije su film i televizija doveli do „holivudizacije” kolektivnog nesvesnog zapadnog čoveka.

Opasna idealizacija

Danas postoji Dan zaljubljenih, koji se slavi globalno, ali za kojeg niko ne zna ni kada je tačno nastao (verovatno u Engleskoj u 16. stoleću), ni na kog Svetog Valentina se poziva. Uprkos tome, narodne mase slave zaljubljenost. Danas se zaljubljenost smatra jednim od najlepših osećanja – oblik velike životne sreće.

Zaljubljenost ima i svoju tamnu stranu: zabranjenu zaljubljenost, kao i neuzvraćenu zaljubljenost koja je izvor snažne patnje, osećanja odbačenosti, ljubomore, želje za smrću i svekolikih tragedija.

Zaljubljenost je i iskušenje. Zaljubljuju se i oni koji su zauzeti, koji su u ozbiljnoj vezi ili braku. Oni koji su u njima nezadovoljavajućim brakovima verovatno će otići s osobom u koju su se zaljubili. Ali kod onih koji su u zadovoljavajućim vezama i brakovima zaljubljivanje u nekog trećeg izaziva ozbiljan unutrašnji konflikt: ući u nešto novo i neizvesno ili ostati u onome što je poznato i dovoljno dobro.

Interesantno je da u ovoj unutrašnjoj borbi zaljubljeni deo ličnosti ne pobeđuje tako često kao što bi se moglo očekivati. Veliki je broj onih koji se odluče da ostanu u vezi ili braku i da odbace svoju zaljubljenost. Tada se pojavljuje problem kako okončati tu neželjenu zaljubljenost: kako prestati često misliti na datu osobu, kako prestati zamišljati kako je mogao da bude život s njom, kako na socijalnim mrežama ne pratiti šta joj se dešava u životu?

Da bi se zaljubljena osoba „razljubila” prvo treba da razume osećanje zaljubljenosti. Ovo osećanje zasnovano je na psihičkom mehanizmu idealizacije. To jednostavno znači da mogu da se zaljube samo oni ljudi koji veruju da postoji njima idealni partner s kojim će biti srećni do kraja života. Oni koji u to ne veruju jednostavno ne mogu da se zaljube. Ne samo pojedinci, već celi narodi ili kontinenti. U tradicionalnoj Aziji ili Africi postoji privlačnost, sviđanje, ali ne i zaljubljivanje. Denis de Ružmon u svom klasičnom delu „Ljubav i Zapad” napisao je: „U Aziji ne postoji nijedna velika ljubavna priča”.

Razočarenje na kraju

Kako u stvarnosti ne postoje idealni partneri, zaljubljenost po pravilu ne vodi u ljubav već, kada prestane idealizovanje, u veće ili manje razočaranje. Tako ranije očarani i začarani, na kraju postaju razočarani.

Često čujemo od zaljubljene osobe da se dogodila „hemija” ili da oni ne biraju, već da bira njihovo „srce”. Ona, zapravo, samo prati svoje nesvesne procese koji su joj na osnovu nepoznatih kriterijuma izabrali „pravu osobu”. Tip osobe u koji se neko zaljubljuje više govori o zaljubljenoj osobi, nego o onima koje bira. Zato je dobro saznati zašto se neko zaljubljuje upravo u taj tip osobe. Tako osoba upoznaje sebe i neutrališe uticaj svog nesvesnog dela ličnosti na izbor partnera.

Ne samo da nije slučajno zašto se neko zaljubljuje u određeni tip osobe, nego nije ni slučajno zašto se osoba zaljubila upravo u tom trenutku u svom životu. Iako su takve osobe zadovoljne vezama i brakovima u kojima se nalaze, često su zapravo „gladne” zabave, uzbuđenja, strasti, nečeg novog što je drukčije od rutine u kojoj se nalaze.

Kod neželjene zaljubljenosti ne treba upadati u zamku da osoba poveruje da je to što se u nekog trećeg zaljubila „dokaz” da više ne voli onog drugog. Zaljubljenost i ljubav su po svojim psihičkim mehanizmima dva različita osećanja i zato je moguće biti zaljubljen jednu, a voleti drugu osobu. Mnogi od onih koji se bore s neželjenom zaljubljenošću to intuitivno znaju i zato ostaju s onima koje vole.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Д. З.
Е, па. Не оцењују многи људи вез потребе ад је љубав слична боелсти или "искривљеној свести".
zoran stokic
Taj oblik "ljubavi" se razvijao po uzoru na feudalne obrede. Osnovni ritual u feudalizmu je bio zakletva vernosti vazala svom senioru. Sada mesto seniora - zauzima žena - dama, a muškarac je taj koji joj se zaklinje na vernost. Prikazano u "Tristanu i Izoldi". Bila je to pojava među aristokratijom, nije je bilo među masom. To je bilo u suprotnosti sa delovanjem crkve u pogledu braka. Pročitati "Traktat o ljubavi" ("Tractatus de amore") iz 1184. Andrije Kapelanija.
"отписани"
Можеш да компликујеш, а можеш и једноставно да се обратиш цркви па ћеш знати да је то страст. Укратко страст се распламсава: преједањем, опијањем , страсним мислима, љеност. Борба против страсти : смањењем калорична хране, смањењем алкохола, прекидањем страсних помисли молитвом....Предпостављам да се на дворовима добро јело и пило, па је било и страсти, индустријализацијом и обичан народ почиње са преједањем и алкохолом да распаљује страсти. Страст свој врхунац постиже у наше време , модом
Паја
@"отписани" Сад знамо зашто је општа стопа наталитета у сталном паду, људи воде борбу против страсти!?
"отписани"
Можда у вашем крају заљубљени играју жандара, а што се тиче сиротиње , мислим да је то одраз гордости полуписмених према неписменим. У сваком случају имаш дијету од 16 сати гладовања, па пробај да након извесног времена гладан размишљаш о сексу. Како се крв умирује , тако и страст нестаје.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.