Subota, 24.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sloveni su bili pismeni i pre glagoljice

Do sad se smatralo da je prvi slovenski alfabet bila glagoljica, koju je ustanovio vizantijski misionar Ćirilo u devetom veku
Стари Словени су писали и пре глагољице (Фото Википедија)

Najstarije pismo Slovena možda nije glagoljica nego su to starogermanske rune, svedoči najnoviji pronalazak čeških arheologa u rejonu grada Breclav na istoku zemlje, kaže Jirži Mahaček, šef Instituta za arheologiju i muzeologiju Masarikovog univerziteta u Brnu.

„Naši saradnici su na mestu iskopavanja otkrili rebro drevne životinje, na kome je bilo urezano sedam znakova starogermanskog runskog pisma. Rune se obično dovode u vezu sa germanskom mitologijom. Naš pronalazak dokazuje da su Sloveni, po svemu sudeći, još pre nego što su ovladali glagoljicom, bili u kontaktu sa runama koje su mogli da koriste za proračune ili predviđanja“, rekao je Mahaček za Sputnjik.

Rune se smatraju pismom drevnih Germana, koje je bilo u upotrebi prvih 12 vekova nove ere. Rune su se uklesivale ili usecale u drvo, kosti ili kamen.

Kod naroda severne Evrope kasnije ih je potisnula latinica.

„Do sad se smatralo da je prvi slovenski alfabet bila glagoljica, koju je ustanovio vizantijski misionar Ćirilo u devetom veku. Naš pronalazak praktično dovodi u pitanje tu ideju”, ističe Mahaček.

On smatra da je rebro koje je pronađeno neka vrsta sredstva za učenje kojim su se služili stari Sloveni. Takođe smatra da taj pronalazak pobuđuje sumnju u kulturnu različitost između germanskog i slovenskog dela Evrope. Arheolozi pretpostavljaju da bi pronalazak mogao datirati između 624. i 659. godine naše ere.

Prema rečima Mahačeka, pronalazak kosti sa runama menja nekadašnje predstave o seobi naroda. Plemena germanskih Langobarda, prema njegovom mišljenju, verovatno nisu napustili teritoriju Centralne Evrope odjednom i u potpunosti. Kako kaže, najverovatnije se deo tih plemena izmešao sa Slovenima koji su tu došli i uticali su jedni na druge.

„Očigledno je da je dolazilo do takvih kontakata, a pitanje je kakvog su karaktera bili. Ljudi germanskog porekla, na primer, oni koji su uklesali ruine na pronađenoj kosti, mogli su živeti među Slovenima. I sami Sloveni su mogli učiti od Germana i usvajati njihovo znanje“, konstatuje Mahaček.

U radu čeških arheologa učestvovale su i njihove kolege iz Austrije, Švajcarske i Australije.

Komentari55
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Znam da od kad smo se 'demokratski' osvestili teorije ko se i odakle naselio ne sviđaju nikome i svi se trude da dokažu kako smo MI 'starosedeoci' a OSTALI su odnekud došli ! Koji smo MI a ko su OSTALI to povijesenišari i istoričari nek rešavaju. Kad reše verovatno će time izvršiti samoubistvo struke ! U tome im ova izrezbarena kost verovatno može pomoći !
Zivadin Rogic
И кад смо већ ту - ”винчаница” јесте прихваћена од довољно озбиљне науке као (можда и најјраније) писмо, иако није протумачена (нису ни Линеарно А ни Фестски диск, па им се не спори статус писма). Зашто се пак, објективна достигнућа винчанске културе често занемарују у званичној светској науци - друго је питање. А какве винчанци имају везе са савременим народима и народностима је треће…
Zivadin Rogic
Мало површно пренесена вест, која наравно онда побуђује свакоразне коментаре. Научно гледано, прво питање је да ли је текст дешифрован, на ком је језику и шта је садржај; тек после иду даљи закључци. У сваком случају, значај открића делује ограничено - и Линеарно Б је на крају протумачено као позајмљено писмо за најранији грчки, али незнатно утиче на општи утисак доцнијег корпуса грчких писаних споменика. A ”чрте и резе” заиста јесте давно описао Храбар, само што реално о њима врло мало знамо.
Божа
За разлику од многих других који се ни до данашњице нису у тој мери описменили да би писали коректно српска имена и презимена.
ПераКојот
Ово је диван материјални, археолошки доказ да је Чрноризац Храбар био у праву кад је писао да су Словени "цртама и резама" - како се и иначе уцртавају и урезују руне - писали, гатали и врачали пре описмењавања на глагољици.
ПераКојот
Дејане, нисам ни спорио да су се народи селили, јер се и дан данас селе, прочитајте пажљивије оно што пишем. Мој коментар је био врло јасан - да нема материјалних, археолошких доказа за то како су се и одакле селили Срби. Да има не би сада дискутовали о томе, и не би било неколико теорија и тумачења Порфирогенитовог и сличних записа. А као што је постојала теорија да су "чрте и резе" - руне и која је открићем ове кости потврђена, можда се открије нешто што ће коначно потврдити Порфирогенита.
Дејан Р. Тошић
Поштовани Перо Којоте,нема народа и нације,чија се племена нису од некуд доселила и населила. Племена која нису мигрирала остала су на нивоу племена и дан данас. Порфирогенит пише у 10.в. да су Срби дошли из околине реке Висле а имао је извор у Вишеславу,српском архонту у 8.в.и конзула источног римског царства у Константинопољу.Пре ћирилице,Срби (поједини) су писали старогрчким писмом, 630.г.Цар Ираклије, увео је грчко писмо јер римско писмо и језик нико на Балкану није више знао после 475.г
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.