nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 13.02.2021. u 20:01 Aleksandra Petrović

Sporazum sa tužilaštvom zaključi 15 odsto optuženih

Nagodbe o priznanju krivičnih dela uz blaže kazne podelile tužioce – UST smatra da nasilnici ostaju nekažnjeni, dok u RJT navode da je reč o proceduri koja smanjuje troškove i ubrzava postupak
Оптужени за кривична дела са елементима насиља често покушавају да нагодбама дођу до мање казне: Палата правде (Фото А. Васиљевић)

Sporazumi o priznanju krivičnog dela sklapaju se sa okrivljenima u oko 15 odsto od ukupnog broj svih optuženja u Srbiji, saopšteno je iz Republičkog javnog tužilaštva (RJT), povodom saopštenja Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) koje je ukazalo na „nekontrolisano zaključenje sporazuma”.

– Prema izveštajima i ukupnim podacima koje su javna tužilaštva dostavila u toku 2018. i 2019. godine, od ukupno 41.679 optuženja u 2018. godini sporazumom o priznanju krivičnog dela rešeno je 6.478 predmeta, odnosno 15,54 odsto. Analiza podataka koja se odnose na odluke suda o podnetim sporazumima ukazuje da su oni prihvaćeni u visokom procentu od 90,37 odsto, što ukazuje na efikasnost, stručnost i profesionalnost u radu tužilaštva – kaže Branko Stamenković, zamenik republičkog javnog tužioca.

Od ukupno optuženih 40.637 u toku 2019. godine, sporazumom o priznanju krivičnog dela sa tužilaštvima potpisalo je 5.971 odnosno 14,69 odsto. Sudovi su prihvatili sporazume u visokom procentu – 89,91 odsto.

Stamenković podseća da sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja pojednostavljenu formu krivične procedure, predviđenu Zakonikom o krivičnom postupku, koja obuhvata fazu predlaganja, pregovaranja, zaključivanja sporazuma i proces pred nadležnim sudom.

– Efikasna primena ovog instituta dovodi do bržeg okončanja krivičnog postupka i smanjenja troškova uz očuvanje interesa zakonitosti i pravičnosti. RJT je od početka uvođenja ovog instituta do danas pažljivo pratilo njegovu primenu – navodi Branko Stamenković.

Ukazuje na neophodnost provere konkretnih podataka i suzdržavanje od iznošenja neutemeljenih tvrdnji u javnost koje mogu neosnovano dovesti u sumnju postupanje javnih tužilaštava.

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) pozvalo je pre dva dana Republičko javno tužilaštvo da „momentalno svojim uputstvima zaustavi nekontrolisano zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela osnovnih javnih tužilaštava sa osobama koje se terete za krivična dela sa elementima nasilja, u kojima tužilaštva predlažu uslovne osude i kazne zatvora koje se izdržavaju u kućnim uslovima po nejedinstvenim kriterijumima, budući da ovakvi sporazumi i brzina kojom se zaključuju rezultiraju neprihvatljivom porukom da se nasilju u društvu ne pridaje potrebna pažnja i da se nasilnici vraćaju na ulice nekažnjeni”.

Sa druge strane, prema podacima koji su našoj redakciji saopšteni iz RJT, vidljivo je da se veliki broj zatvorskih kazni izriče na osnovu sporazuma. Samo u 2018. godini na osnovu zaključenih sporazuma sa 2.323 osobe – izrečene su kazne zatvora u trajanju od ukupno 2.962 godine i sedam meseci. Novčane kazne izrečene su prema 450 osoba u ukupnom iznosu od 65.958.995 dinara. Uslovne osude izrečene su prema 3.633 okrivljena, rad u javnom interesu prema 37 ljudi u trajanju od 4.840 sati, sudske opomene prema tri osobe, mere bezbednosti prema 45, dok je u 10 slučajeva sporazumom obuhvaćeno i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

U 2019. godini, prema 2.427 osoba izrečena je kazna zatvora u trajanju od 3.208 godina i četiri meseca, a novčane kazne dobilo je 488 osoba u ukupnom iznosu od 84.612.100 dinara. Uslovno je osuđeno njih 2.969, rad u javnom interesu izrečen je prema 12 osoba, mere bezbednosti 49, dok je u 19 slučajeva sporazumom obuhvaćeno i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

Iz UST-a, međutim, tvrde da je pooštravanje kaznenog zakonodavstva dalo tužilaštvima u ruke ozbiljne instrumente i da stoga nije nužno da se predmeti završavaju naprečac sporazumima, samo zarad proste statistike, već je suština da se zakonske mogućnosti iskoriste da se ove osobe sankcionišu i sklone od građana koji poštuju zakon i da ne dele životni prostor sa onima koji pravdu uzimaju u svoje ruke, misleći da nasiljem, pretnjama i zastrašivanjem mogu da postignu ono što su namerili.

– Praksa tužilaštva u vezi sa zaključivanjem sporazuma, kada je reč o učestalim krivičnim delima koja podrazumevaju pretnje i upotrebu fizičke sile, poput dela kao što su ugrožavanje sigurnosti, nasilničko ponašanje, teška povreda i učestvovanje u tuči, zaista je pokazala da su pred zakonom svi jednaki, ali samo kada su žrtve onih koji misle da pretnjama i silom mogu da rešavaju stvari. Tada apsolutno svako, od novinara i advokata, preko radnika obezbeđenja na stadionu Partizana i građanina koji čeka u redu u pekari, do predsednika države, može da se nada uslovnoj osudi ili kazni zatvora u kućnim uslovima za nasilnika, sa svim privilegijama koje takva kazna nosi – navode iz UST-a.

Komеntari0
50722
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja