Sporazum sa tužilaštvom zaključi 15 odsto optuženih

Sporazumi o priznanju krivičnog dela sklapaju se sa okrivljenima u oko 15 odsto od ukupnog broj svih optuženja u Srbiji, saopšteno je iz Republičkog javnog tužilaštva (RJT), povodom saopštenja Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) koje je ukazalo na „nekontrolisano zaključenje sporazuma”.

– Prema izveštajima i ukupnim podacima koje su javna tužilaštva dostavila u toku 2018. i 2019. godine, od ukupno 41.679 optuženja u 2018. godini sporazumom o priznanju krivičnog dela rešeno je 6.478 predmeta, odnosno 15,54 odsto. Analiza podataka koja se odnose na odluke suda o podnetim sporazumima ukazuje da su oni prihvaćeni u visokom procentu od 90,37 odsto, što ukazuje na efikasnost, stručnost i profesionalnost u radu tužilaštva – kaže Branko Stamenković, zamenik republičkog javnog tužioca.

Od ukupno optuženih 40.637 u toku 2019. godine, sporazumom o priznanju krivičnog dela sa tužilaštvima potpisalo je 5.971 odnosno 14,69 odsto. Sudovi su prihvatili sporazume u visokom procentu – 89,91 odsto.

Stamenković podseća da sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja pojednostavljenu formu krivične procedure, predviđenu Zakonikom o krivičnom postupku, koja obuhvata fazu predlaganja, pregovaranja, zaključivanja sporazuma i proces pred nadležnim sudom.

– Efikasna primena ovog instituta dovodi do bržeg okončanja krivičnog postupka i smanjenja troškova uz očuvanje interesa zakonitosti i pravičnosti. RJT je od početka uvođenja ovog instituta do danas pažljivo pratilo njegovu primenu – navodi Branko Stamenković.

Ukazuje na neophodnost provere konkretnih podataka i suzdržavanje od iznošenja neutemeljenih tvrdnji u javnost koje mogu neosnovano dovesti u sumnju postupanje javnih tužilaštava.

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) pozvalo je pre dva dana Republičko javno tužilaštvo da „momentalno svojim uputstvima zaustavi nekontrolisano zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela osnovnih javnih tužilaštava sa osobama koje se terete za krivična dela sa elementima nasilja, u kojima tužilaštva predlažu uslovne osude i kazne zatvora koje se izdržavaju u kućnim uslovima po nejedinstvenim kriterijumima, budući da ovakvi sporazumi i brzina kojom se zaključuju rezultiraju neprihvatljivom porukom da se nasilju u društvu ne pridaje potrebna pažnja i da se nasilnici vraćaju na ulice nekažnjeni”.

Sa druge strane, prema podacima koji su našoj redakciji saopšteni iz RJT, vidljivo je da se veliki broj zatvorskih kazni izriče na osnovu sporazuma. Samo u 2018. godini na osnovu zaključenih sporazuma sa 2.323 osobe – izrečene su kazne zatvora u trajanju od ukupno 2.962 godine i sedam meseci. Novčane kazne izrečene su prema 450 osoba u ukupnom iznosu od 65.958.995 dinara. Uslovne osude izrečene su prema 3.633 okrivljena, rad u javnom interesu prema 37 ljudi u trajanju od 4.840 sati, sudske opomene prema tri osobe, mere bezbednosti prema 45, dok je u 10 slučajeva sporazumom obuhvaćeno i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

U 2019. godini, prema 2.427 osoba izrečena je kazna zatvora u trajanju od 3.208 godina i četiri meseca, a novčane kazne dobilo je 488 osoba u ukupnom iznosu od 84.612.100 dinara. Uslovno je osuđeno njih 2.969, rad u javnom interesu izrečen je prema 12 osoba, mere bezbednosti 49, dok je u 19 slučajeva sporazumom obuhvaćeno i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

Iz UST-a, međutim, tvrde da je pooštravanje kaznenog zakonodavstva dalo tužilaštvima u ruke ozbiljne instrumente i da stoga nije nužno da se predmeti završavaju naprečac sporazumima, samo zarad proste statistike, već je suština da se zakonske mogućnosti iskoriste da se ove osobe sankcionišu i sklone od građana koji poštuju zakon i da ne dele životni prostor sa onima koji pravdu uzimaju u svoje ruke, misleći da nasiljem, pretnjama i zastrašivanjem mogu da postignu ono što su namerili.

– Praksa tužilaštva u vezi sa zaključivanjem sporazuma, kada je reč o učestalim krivičnim delima koja podrazumevaju pretnje i upotrebu fizičke sile, poput dela kao što su ugrožavanje sigurnosti, nasilničko ponašanje, teška povreda i učestvovanje u tuči, zaista je pokazala da su pred zakonom svi jednaki, ali samo kada su žrtve onih koji misle da pretnjama i silom mogu da rešavaju stvari. Tada apsolutno svako, od novinara i advokata, preko radnika obezbeđenja na stadionu Partizana i građanina koji čeka u redu u pekari, do predsednika države, može da se nada uslovnoj osudi ili kazni zatvora u kućnim uslovima za nasilnika, sa svim privilegijama koje takva kazna nosi – navode iz UST-a.