EPS: poskupljenje struje nema veze s povećanjem regresa

Iako potrošači u Srbiji već treću nedelju plaćaju struju skuplje za 3,44 odsto zbog čega će im, primera radi, račun od 3.000 dinara biti uvećan za 120 dinara, to baš i nije tako sve crno-belo. Upravo je to u rubrici „Među nama” konstatovao i čitalac dr Miroslav Todorović, samo jedan od nezadovoljnih koji tvrdi da su mnogi neupućeni građani pomislili da to i nije neko veliko poskupljenje zbog čega se treba nervirati. Ali da se varaju može da se uveri svako ko pažljivo pročita račun od 3. do 14. stavke pa će shvatiti da se na utrošene kilovate nadgrađuje čitav niz dažbina počev od akcize, pa do PDV-a koji se sa 20 odsto obračunava na sve prethodno uključene dažbine. PDV se obračunava čak i na sumu kojom se nagrađuju uredne platiše, navodi se u pismu dr Todorovića.

Samo dan posle poskupljenja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović potpisala je u vladi novi kolektivni ugovor sa predstavnicima Sindikata radnika „Elektroprivrede Srbije”. Ona je tom prilikom naglasila da su zaposleni u EPS-u veoma važni za Srbiju i da je ovim kolektivnim ugovorom, između ostalog, dogovoreno povećanje toplog obroka i regresa, a da će radnici zaraženi virusom korona imati plaćeno odsustvo tokom lečenja. Ona je objasnila i da je cena električne energije samo mali deo svega što se radi da bi EPS bio moderno, profitabilno i uspešno preduzeće, te da je najkritičnija tačka u elektroprivrednom sistemu distributivna mreža i da u naredne tri do četiri godine treba uložiti najmanje 350 miliona evra kako bismo te gubitke smanjili za bar tri do četiri procenta. Takođe, kako je napomenula, resorno ministarstvo je pripremilo investicioni plan u energetskom i rudarskom sektoru vredan 10 milijardi evra.

Nema nikoga koga ova vest nije obradovala, jer hteli da priznamo ili ne EPS jeste najveće i najvažnije preduzeće u državi i u njega treba ulagati. Ali, s druge strane kako ubediti i potrošače da njihov novac od poskupljenja neće završiti samo za regres, topli obrok, bolovanje, već za podizanje elektroenergetskog sistema. U zajedničkom odgovoru EPS-a i Ministarstva energetike dostavljenom „Politici” navode „da će poskupljenjem električne energije biti pokriveni isključivo veći troškovi prenosa i distribucije električne energije i veća izdvajanja samo za EMS i „Elektrodistribuciju Srbije”.

Povećanjem cene struje neće biti pokrivani nikakvi troškovi EPS-a, te ne stoji tvrdnja da poskupljenje električne energije ima bilo kakve veze sa potpisivanjem Kolektivnog ugovora sa Sindikatom radnika EPS-a, koji je obaveza Vlade Srbije. EPS nije potpisnik ugovora, već je mora da primenjuje Poseban kolektivni ugovor. Plate u „Elektroprivredi Srbije” nisu smanjivane.

Podsećaju da se cena struje u Srbiji nije menjala više od godinu dana i pored zahteva međunarodnih institucija, kao i da je Agencija za energetiku dala saglasnost na povećanje cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije u proseku za 5,52 odsto i cenu pristupa sistemu za prenos električne energije, u proseku za 10 procenata, koje se primenjuju od 1. februara 2021. godine. Elektrodistributivna i prenosna mreža su u lošem stanju i neophodna su znatna ulaganja da bi se smanjio rizik visokih troškova otklanjanja kvarova i smanjili gubici u distributivnoj mreži.

Inače, cena struje za domaćinstva i male kupce, što je oko 51 odsto isporučene električne energije EPS-a, izuzetno je niska. I prema podacima Eurostata i Aersa, cena struje za domaćinstva u Srbiji je ubedljivo najniža u regionu i Evropi. Cena električne energije za garantovano snabdevanje je ispod cene koštanja. To je dovelo do odsustva investicionih ulaganja u prethodnim godinama u nove kapacitete, nedostatka sredstava za održavanje zastarelih objekata, kao i povećanja neefikasnog korišćenja električne energije, naročito za grejanje. Analiza Aersa pokazuje da će februarski račun za mesečnu potrošnju od 450 kilovat-sati, a takvih domaćinstava je najviše, po osnovu povećanja cene električne energije biti uvećan za oko 150 dinara.

Podsećamo i da socijalno najugroženiji, sticanjem statusa energetski ugroženog kupca, ostvaruju pravo na umanjenje računa srazmerno odobrenoj količini besplatnih kilovata. Na taj način se ostvaruje zaštita najugroženijih kupaca. Više od 70.000 ostvaruje to pravo.

Inače, na pitanje za koliko je tačno povećan regres, topli obrok i šta je još predviđeno novim kolektivnom ugovorom odgovor nismo dobili. Prema informacijama koje su preneli pojedini mediji za radnike je povećan iznos toplog obroka sa 300 na 400 dinara, a regresa za godišnji odmor sa 32.300 na 40.000 dinara neto iznosa.

ČEZ-u potrebno upola manje radnika od EPS-a za proizvodnju jednog kilovata struje

Ljubodrag Savić, prof. dr na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da bi lako bilo utvrditi gde završava novac od poskupljenja struje da država to hoće javno da kaže, da se to nikada nije znalo ni pre 20 godina pa neće ni danas. To će sve biti tako dok EPS budu vodili politički dovedeni ljudi. On se prisetio obećanja Aleksandra Obradovića, jednog od bivših direktora EPS-a čiji je prvi zadatak bio da kada dođe od 600 direktora smeni bar 300, što su svi pozdravili, a uspeo je da zameni svega 12-13. Jer nije imao podršku države za to.

– Koliko se neracionalno troši u EPS-u, a zbog čega građani imaju pravo da negoduju pokazuje i samo jedan podatak da je primera radi Češkoj elektrodistribuciji (ČEZ) za proizvodnju struje potrebno upola manje radnika nego EPS-u za proizvodnju jednog kilovata struje – navodi Savić.

Najbolje bi bilo da novac ide za investicije, ali neverovatno je da je pre nekoliko godina ovo javno preduzeće prikazalo dobit, a druge godine garanciju od države da bi dobilo kredit. To pokazuje da podatak o dobiti nije ni bio tačan, zaključuje prof. Savić.