Sveti Valentin pod maskom

Ako je suditi prema neveselim meteorološkim prognozama, Sveti Valentin moraće danas prilično da se namuči kako bi njegove amorove strelice stigle na cilj i probole kapute, jakne i bunde kojima se štitimo od žestokog februarskog minusa. Iako legenda o ovom svecu kaže da ćemo se zaljubiti u prvu osobu o koju nam se pogled saplete 14. februara, biće nam potrebna dodatna količina mašte i imaginacije da bismo pretpostavili kako neka osoba izgleda ispod maske, koju već godinu dana ne skidamo sa lica zbog pandemije virusa korona.

Zbog toga se proročanska zapitanost Frederika Begbedea, jednog od najznačajnijih pisaca francuske novije književnosti, koji se na vrhuncu pandemije zapitao „A kako ćemo se sada udvarati?”, čini aktuelnijom nego ikad. Iskreno zabrinut za budućnost poljubaca i zagrljaja, nevaljali dečko francuske književnosti, koji je svetsku slavu dobio zahvaljujući romanima „Ljubav traje tri godine” i „99 centi”, svojim ontološkim pitanjem pogodio je pravo u srce pandemije, koja je počela sa embargom na zagrljaje, poljupce i fizičke dodire. Korona kriza, koju su u stopu pratila upozorenja lekara da se hrišćansko načelo „ljubi bližnjeg svog” sada tumači kao „ubi bližnjeg svog”, jer prilikom svakog bliskog dodira rizikujemo da prenesemo smrtonosni virus, u ljude je usadila strah od dodira i zagrljaja.

Uoči Dana zaljubljenih ugledni britanski magazin „Gardijan” u članku pod nazivom „Kako je godina bez zagrljaja uticala na naše mentalno zdravlje” podseća da je potreba za dodirom za ljudsko biće u rangu bioloških potreba za hranom, seksom i snom.

„Dodir ima ogroman uticaj na naše psihološko i fizičko blagostanje, zbog čega se sa svojim bliskim prijateljima i porodicom dodirujemo više nego što mislimo. Odrasli ljudi imaju osnovni skup koji u proseku čini pet prijatelja, koje možemo pozvati da budu naše rame za plakanje. Potpuno istu stvar vidimo kod primata – čak i u mnogo većim društvima primata, grupe od pet „najboljih prijatelja” sve aktivnosti rade zajedno. I kod primata i kod ljudi ove intenzivne koalicije deluju kao zaštitni faktor, jer one drže svet iznad vaših leđa. Zato ne iznenađuje što je od 40.000 ljudi iz 112 zemalja, koji su učestvovali u prošlogodišnjem istraživanju britanske medijske mreže Bi-Bi-Si, najveći broj njih dodir poistovetio sa utehom, toplinom i ljubavlju”, kaže profesor Robin Dunbar, evolutivni psiholog sa Univerziteta u Oksfordu, i izražava zabrinutost zbog uticaja pandemije na mentalno zdravlje samaca u Velikoj Britaniji, čiji je broj gotovo udvostručen u protekle dve decenije.

Iako niko ne može sa sigurnošću da kaže da li smo se u protekloj godini manje zaljubljivali, jer smo većinu vremena proveli u socijalnom karantinu, izvesno je da su građani Srbije manje izlazili pred matičara. Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da u protekloj godini sklopljeno gotovo 10.000 manje brakova nego 2019. godine. Dan zaljubljenih dočekujemo sa statistikom da skoro dva miliona naših sugrađana nisu u braku, odnosno da svaki treći muškarac i svaka četvrta žena ne nose burmu. Statistika svedoči da se svaki četvrti brak u Srbiji završava razvodom, a najnoviji podaci govore da se najviše razvode parovi u prvim godinama braka i oni koji su proslavili srebrnu svadbu. Svaka četvrta žena rađa dete van braka, a u porastu je broj vanbračnih zajednica.

Uoči praznika zaljubljenih psiholozi ističu da ljudi nisu prestali da se zaljubljuju, jer mi kao ljudska bića imamo ceo repertoar potreba koji mogu da zadovolje samo drugi – počev od potrebe za ljubavlju, pripadanje, pa sve do potrebe za poštovanjem. Međutim, u poslednje dve-tri decenije desile su se najveće i najturbulentnije promene u porodici koju su vekovima činili mama, tata i dete. Naime, širom sveta raste broj „veza bez veze”, samohranih roditelja, dece koja su došla na svet uz pomoć surogat majki ili zahvaljujući anonimnom donatoru iz banke sperme, homoseksualnih porodica sa usvojenom decom, parova koji žive odvojeno, kao i onih koji su odlučili da nemaju decu. U zapadnim zemljama raste broj partnera koji žive na dve adrese, odnosno svako u svom domaćinstvu, kao i družbeničko-prijateljskih brakova.

Iako još niko nije uspeo da zaviri u magičnu laboratoriju ljubavi i otkrije formule zaljubljivanja, istraživanja demantuju popularne mitove da se suprotnosti privlače. To pravilo, kažu psiholozi, možda važi u hemiji i fizici – ljudi se uglavnom zaljubljuju u osobe sličnih godina, stavova, socijalnog porekla, obrazovnog profila i nacionalnosti

Mitovi o Danu zaljubljenih

Sveti Valentin je mnogima asocijacija na praznik ljubavi, ali nas istoričari podsećaju da mitovi o zaštitniku zaljubljenih potiču iz davne prošlosti prožete mržnjom i nasiljem od koje bi današnji ljubavnici zadrhtali. Prema jednoj od legendi, sveti Valentin je venčavao regrute bez saglasnosti rimskog cara Klaudija Drugog, koji ga je zbog toga stavio na muke i odrubio mu glavu 14. februara 269. godine – istog dana kada su stari Rimljani slavili praznik braka i ljubavi, koji je ustanovljen u stara vremena u čast boginje Junone, zaštitnice supruge i institucije braka. Onda je hrišćanstvo postalo državna religija i sveštenici su nastojali da pastvu otrgnu od paganskih običaja. Ali kada je papa Gelacije proglasio 14. februar danom Svetog Valentina, paganske svečanosti u čast ljubavi između muškarca i žene su nastavljene.