četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
Intervju: Dejan Stojadinović, konsultant za energetiku

Zeleni vodonik – novi izvor čiste energije u Srbiji

(Фото лична архива)

Može da se koristi u prehrambenoj, hemijskoj, ili industriji veštačkih đubriva umesto fosilnih goriva, koji se sada troše. Nije toksičan niti korozivan, a sagorevanjem nastaje voda – što ga čini ekološki najpovoljnijim gorivom, kaže u razgovoru za „Politiku”, Dejan Stojadinović, konsultant za energetiku koji je i ovaj predlog zelenog vodonika i dostavio Ministarstvu energetike, koje ga je pošto su se upoznali s detaljima uvrstilo u novi zakon o čistoj energiji.

Kao jedan od predloga za smanjenje ugljen-dioksida i veće prisustvo čiste energije pominje se i zeleni vodonik. O čemu je reč kako se i iz čega dobija?

Vodonik se proizvodi već 200 godina, i tehnologije za njegovu proizvodnju nisu nove – nova je samo uloga vodonika u energetici, jer se smatra glavnim faktorom koji treba da omogući funkcionisanje energetskih sistema sa velikim učešćem solarnih i vetroelektrana, što je dugoročni cilj koji su zacrtale i svet i EU i Srbija. Zeleni vodonik dobija se postupkom elektrolize, koji je takođe dobro poznat, ali uz uslov da električna energija koja se koristi za njegovu proizvodnju – potiče iz obnovljivih izvora. Na taj način bi se skladištila električna energija, i koristila u periodima kada ne duva vetar ili sija sunce. Pored toga, vodonik nije toksičan niti korozivan, a sagorevanjem vodonika nastaje voda – što ga čini ekološki najpovoljnijim gorivom.

Koliko bi Srbija zelenog vodonika mogla da proizvede i koliki bi to smanjilo proizvodnju struju iz uglja lignita?

S obzirom na to da se proizvodi iz vode – potencijali su ogromni, ali je ograničavajući faktor proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora. Trenutna proizvodnja struje iz solarnih i vetroelektrana u Srbiji nema prevelik značaj za elektroenergetski sistem Srbije – učestvuje sa oko 2,5 odsto, ali, kako se ovaj udeo bude povećavao rašće i potreba za skladištenjem struje i korišćenjem zelenog vodonika. Sada je vreme da počne da se razmišlja o tome, jer se u Srbiji najavljuje izgradnja više od 2.000 megavata vetroelektrana u narednih pet do deset godina. Ukoliko se ovi projekti realizuju, to bi već znatno uticalo na rad čitavog sistema, i moraju se definisati novi uslovi.

Ključna uloga zelenog vodonika je da omogući veliko učešće obnovljive energije u našem energetskom sistemu – što znači da bi svakako doprineo smanjenju potrebe za proizvodnjom struje iz lignita.

Da li je potrebno napraviti posebna postrojenja za zeleni vodonik i koliko bi ta investicija bila vredna?

Za proizvodnju je neophodno investirati u elektrolizer, koji košta oko dva miliona evra po megavatu. Trenutno se u Nemačkoj rafineriji u Veselingu gradi najveći elektrolizer na svetu, kapaciteta 10 megavata, i očekuje se da će se proizvoditi četiri tone zelenog vodonika dnevno. Pored toga, potrebno je izgraditi i infrastrukturu za skladištenje i snabdevanje.

Ko bi sve mogao da koristi ovako proizvedenu energiju?

Zeleni vodonik je možda najlakše zamisliti poput gasa koji sada koristimo u Srbiji: na isti način se transportuje (gasovodi, boce, brodovi) – i može se koristiti za proizvodnju struje, grejanje, ili kao gorivo u saobraćaju. Vodonik koji industrija sada koristi, proizvodi se iz prirodnog gasa – i pri tome se emituju velike količine ugljen-dioksida. U industriji – prehrambenoj, hemijskoj, ili industrija veštačkih đubriva, takođe je moguća upotreba zelenog vodonika umesto vodonika iz fosilnih goriva, koji se sada koristi.

Da li je srpskim zakonom o OIE već predviđen zeleni vodonik ili će ga tek novi zakon uvrstiti u jedan od izvora čiste energije?

Uključen je u nacrt novog zakona, i ukoliko se on usvoji, biće prepoznat kao obnovljivi izvor energije (OIE).

Kolika je cena ovako dobijene čiste energije u EU, za šta se tamo najviše troši i iz čega se proizvodi?

Vodonik koji se sada koristi u EU je takođe fosilnog porekla. EU je tek prošle godine usvojila strategiju i postavila cilj da do 2024. godine proizvodi oko milion tona zelenog vodonika godišnje. Cena ovako dobijene čiste energije zavisi od cene električne energija i načina na koji će se upotrebljavati, kao i infrastrukture potrebne da bi se ona dopremila do potrošača. Tako na primer, u slučajevima kada se zeleni vodonik koristi kao motorno gorivo, potrebno je, pored proizvodnje, izgraditi i skladišta, transportovati vodonik, i izgraditi stanice za snabdevanje.

Komercijalna cena vodonika iz fosilnog goriva u Srbiji je trenutno oko 20 evra po kilogramu, ali se očekuje da se sa povećanjem potrošnje troškovi znatno smanje, kao što je bio slučaj sa solarnim panelima, čiji troškovi su danas 10 puta manji nego što je to bio slučaj pre 10 godina.

Komеntari10
bf4f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Doossan
Na redu je plavi vodonik za ozbilnu upotrebu a zeleni ce pocekati malo.
Боривоје Банковић
Водоник је знатно мање исплатив од садашњих литијум јонских батерија. На 1 KW струје потрошене на електролизу добија се хидрогена за 750 W. 100 W се троши на компресовање и транспорт, 250 W на конверзију у горивним ћелијама, па остаје око 400 W за потрошњу. Што значи да је степен корисног дејства водоника око 40% и то се никад неће променити јер су у питању закони физике. Литијум јонска батерија напуњена са 1 KW даје 800 W, па је њен учинак 80%, а вероватно ће бити направљене и ефикасније.
Goran
Kada si racunao tu isplativost, da li si racunao sanaciju eko sistema oko lokacije gde se kopa litijum? To niko ne racuna... Zasto su u Japanu protiv masovne upotrebe litijuma?
Gliga
Cena izgradnje „mega li-jonske baterije" od 100 megavata u Australiji, koju je kompanija „Tesla" pustila u rad 2017. je 66 miliona dolara. (660 000$ /megavatu). Samo "elektrolizer" košta, kako kažete, 2 miliona ‎€ /megavatu a gde su troškovi skladištenja gasa!? Zašto Nemačka ulaže u vodonik!? Zato što joj li-jonske baterije trebaju za automobile! Ne zato što je racionalnije rešenje. Uzgred, cena li-jonskih baterija je pala za 30% od 2017. i ima tendenciju daljeg pada.
nestrucnjak
Ako se uzme u obzir da se danas koristi veoma mali procenat sunceve energije, potencijal je veliki. Za 50god. cudicemo se, da smo do nedavno, koristili lignit i gusili se u zagadjenju.
Logika
Zar nije logično da se razmišlja o solarnoj energiji u Africi? Toliko prostranstvo, toliko sunčanih dana, a mi i dalje govorimo o gasovima, zelenim vodonicima i vetrenjačama...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.