ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.02.2021. u 12:23 Prof. dr Momčilo Pavlović

Temelji slobode, državnosti i nezavisnosti

Литографија „Збор”, Народни музеј Аранђеловац

Na verski praznik Sretenje desila su se dva važna događaja koja su opredelila sudbinu srpskog naroda i njegove moderne države. Na Sveto Sretenje Gospodnje 1804. Karađorđe Petrović sa zbora u Orašcu poveo je narod na bunu, kasnije ustanak što je rezultiralo, posle 74 godine i međunarodnim priznavanjem nezavisnosti srpske države 1878. A na Sretenje 1835. preciznije 3. februara Narodna skupština, naročito zato sazvana na kneževoj livadi u Kragujevcu usvojila je „Ustav Knjaževstva Serbie” koji organizuje prvu ustavnu predstavničku vladavinu u Kneževini Srbiji.

Mnogi smatraju da ne postoji važniji od ovog datuma u novijoj srpskoj istoriji, jer označava početak borbe za oslobođenje od turske vlasti, s jedne, i vaskrsavanje tj. izgradnju državne strukture i ponovno stupanje srpske države na evropsku političku scenu, s druge strane. Dakle, ovaj datum i ovaj praznik u sebi sadrže dve bitne odlike srpskog naroda i njegove države, oslobodilačku i slobodarsku, spajajući te dve tradicije u jednu. Oslobodilačku da ne trpi tuđinsku vlast i da se bori za slobodu, a slobodarsku da kada ima i sopstvenu vlast nastavlja da se bori za svoju političku slobodu, prava naroda, demokratiju, a protiv autoriteta vođe i svih vrsta autoritarnosti i samovolje.

Od kada je na Sretenje u Kragujevcu Narodna skupština izglasala „Ustav Knjaževstva Serbie” 1835. Srbija se može smatrati državom, bez obzira na to što je još bila samo autonomna kneževina u sastavu Otomanske imperije. Kako je ustav akt suverene države i simbol nezavisnosti, odnosno kako bez ustava nema države, shodno tome, Sretenjski ustav se smatra i početkom srpske državnosti. Posmatrajući čitav period ustavnosti od tog trenutka do danas može se zapaziti da je borba za donošenje, poštovanje i menjanje ustava u stvari politička istorija Srbije, da su ustavi kojih je bilo 13 u proseku trajali isto toliko godina, da su neki doneti na skupštinama a mnogi darovani tj. oktroisani od samog vladara, da je jedan ustav donet van Srbije tzv. Turski ustav darovan od sultana u formi svog najvišeg akta-hatišerifa. On je i najduže bio na snazi.

Od šest samostalnih ustava, donetih 1835. (Sretenjski), 1838. (Turski), 1869. (Namesnički),  1888. (Radikalski), 1901. (Oktroisani) i 1903. (ponovljeni ustav iz 1888), Srbija je imala kao kneževina, prva tri, a ostale kao kraljevina. Svi, sem ustava iz 1903. doneti su za vladavine vladara iz dinastije Obrenović. Dva ustava su regulisala odnose u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevini Jugoslaviji a četiri u socijalističkoj Jugoslaviji. Ustav Srbije iz 2006. je sedmi koji je Srbija dobila kao nezavisna država, posle skoro vekovnog jugoslovenskog iskustva.

Bez obzira što nije bio primenjen u praksi tj. zaživeo od trenutka donošenja Sretenjskog ustava Srbija je ustavna država. Od tada do danas bilo je velikih unutrašnjih potresa koji su se pozivali i vezivali za ustave, njihovu odbranu ili njihovu promenu, sukoba između vladalaca i državnog saveta, sukoba političkih partija i interesnih grupa sa vladarem, Narodne skupštine i vladara, što je kulminiralo mnogim bunama, abdikacijama, progonstvima ali i ubistvima vladara, smenjivanja i uspostavljanja dinastija (dinastičkih prevrata), ukidanja ustava, ali i darovanja (oktroisanja) ustava narodu, državnih udara, ubistava i surovog gonjenja političkih ličnosti.

Pečat kneza Miloša

Sretenjski ustav je izraz unutrašnje borbe kneza, koji je posebnim sultanskim beratom potvrđen za naslednog kneza, i Saveta koji je oličen u bogatijim i viđenijim prvacima koji su želeli da ograniče kneževu vlast i samovolju, sačuvaju svoje ekonomske privilegije i zadobiju veći uticaj na državne poslove. Sovjet ili Savet ustanovljen je još za vreme prvog srpskog ustanka (Praviteljstvujušči sovjet) i sam Karađorđe je imao sukob sa članovima Saveta. Miloš posebno. Nezadovoljstvo mlade srpske oligarhije oličene u Državnom savetu Miloševom vladavinom i pokrenuta buna (Miletina buna 1835) s jedne, a s druge strane obaveza usklađivanja unutrašnjeg uređenja sa normama iz hatišerifa iz 1830. i 1833. koje su predviđale da Savet dobije veću ulogu, primoralo je Miloša da zemlji i narodu podari ustav.

Na Sretenjskoj skupštini 1835. koja je više puta odlagana, knjaz Miloš je okupljenom narodu podario ustav, koji je izradio Dimitrije Davidović sa jednom posebnom komisijom i u dogovoru sa knezom. U besedi Miloš kaže da on izdaje ustav kojim su narodu i svakom Srbinu zagarantovana prava „onako kako ih samo čovečanstvo predpisuje”. „Narod stajaće pod kmetovima, kapetanima i sudovima, sudovi pod Državnim savetom, Savet pod knjazom i uz knjaza, a knjaz pod zakonom i u neprestanom dogovoru sa Savetom.” Ustav knjaževstva Serbie potpisalo je 235 poimenice navedenih deputata i kapetana iz 15 okružja u Srbiji, 36 predstavnika „svjaščenstva” i 23 člana Državnog saveta.

Na Ustav su položili zakletvu knjaz i poslanici. Poslednjeg dana rada skupština je uz darove, zahvalila knezu istakavši da je za narod najveće „blagodejanije – sloboda ličnosti, bezbednost imanja i umeren porez”.

Ustav je u 14 glava i 142 člana propisao i opisao „dostojinstvo i prostor Serbie, boju i grb Serbie” kojim su određena znamenja države. (Srpska zastava opisana u Sretenjskom ustavu, ustanovljena decembra meseca, boje „otvoreno crvena, bjela i čelikasto-ugasita”), „vlasti srbske” „o knjazu srbskom” o „državnom sovjetu”, „vlast sudejsku”, „o narodnoj skupštini” „o crkvi” „o finansiji (aznadarstvu)”, „opštenarodna prava Srbina” „prava činovnika” itd.

U prvom članu stoji da je „Serbia nerazdjelno i u pravleniju svom nezavisimo knjaževstvo…” u članu 5. „vlasti srbske jesu tri: zakonodateljna, zakonoizvršiteljna i sudesjka” a u članu 6. stoji da su zakonodateljna i zakonoizvršiteljna vlast knjaz i Državni Sovjet.

Drugim rečima Sretenjski ustav je inaugurisao podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Pored kneza i Državnog saveta u državnu strukturu ustav je uveo i Narodnu skupštinu, koja se „kupi” svake godine o Đurđev danu, i ima zakonodavnu funkciju u finansijama i porezima. Izvršna vlast je u rukama kneza. Sudska nezavisnost traži odgovornost i izvršne i sudske vlasti za kršenje ustava. U 11. glavi data su liberalna načela o građanskim pravima – jednakost građana pred zakonom, krivični postupak i kažnjavanje samo po zakonu, zabrana ropstva, neprikosnovenost privatne svojine i garancije svojine na zemlju, sloboda izbora načina života i sl. Mnoge norme iz Sretenjskog ustava bile su na nivou normi naprednih evropskih država.

Međutim ustavom niko posebno, kako u zemlji, a naročito spolja nije bio zadovoljan. Izvan srpskog knjaževstva ovaj ustav nije bio dobro primljen, zato što je Srbija njegovu izradu i donošenje izvela sama a još nije bila potpuno nezavisna. Rusija „velokudšna pokroviteljica srpskog naroda” kao glavna sila tog poretka nije blagonaklono gledala na donošenje jednog liberalnog ustava u njoj, ni Austrija, a ni Turska. Pod pritiskom Rusije Miloš je 30. marta po starom a 11. aprila po novom ukinuo Sretenjski ustav.

Iako nije zaživeo u praksi Sretenjski ustav se uzima kao početak ustavnosti u Srbiji, koji uređuje državna znamenja, organizaciju vlasti, ulogu knjaza, prava građana tj. opštenarodna prava Srbina. Sretenjski ustav se smatra važnim korakom u borbi za državnost i sve veću emancipaciju Srbije od turske vlasti.  Ideja zakonitosti, i to „sasvim evropske zakonitosti”, danas vladavina prava, je osnova Sretenjskog ustava za društveno uređenje Srbije. A danas nam prigovaraju iz Evrope čije smo vrednosti usvajali i u Sretenjskom ustavu, a Miloš je spominjao i u svojim besedama, da je Srbiji potrebna vladavina prava.

Komеntari8
dec88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Мала исправка: није Устав прогласио КњажеВство Сербие, како пише аутор, него КняжеСтво Сербiє. Израз књажеВство не постоји. Вук је изразе као књижеСтво "прекрстио" у књижеВност, па ваљда неки професори верују да је тако и кнежевина постала "књажеВство!" Тај облик је избачен (заједно са другим "русизмима") у корист "кнежевине". Успут, српска азбука би требало да има СВА слова нове и старе ћирилице како би се старији називи исписивали веродостојно у исконском облику, јер и они су српски!
Паја
Сад ми је јасно зашто Србима ниједна власт није добра! Слободарска одлика српског народа је "да када има и сопствену власт наставља да се бори за своју политичку слободу, права народа, демократију, а против ауторитета вође и свих врста ауторитарности и самовоље". Србину ниједна власт није добра јер му је одлика и дужност вечна борба, а као власт признаје он увек само себе.
Miodrag. Bumbich
Uskoro. kraljevina. Srbija,!!!
Филип
Срећан празник Срби широм свијета.
Перивоје Поповић
СРЕЋАН ПРАЗНИК СРБИЈО, РАДУЈТЕ СЕ СРБИ ШИРОМ СВИЈЕТА!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja