Sreda, 29.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Maheri sa Volstrita počinju da strepe

Armija pomagača prebogatih spekulanata upinje se češljajući društvene mreže ne bi li utvrdila koje su od hiljada gnevnih poruka upućenih moćnima realna opasnost po njih
Протест на Менхетну - Фото ЕПА ЕФЕ - П.Ф.

Basnoslovni finansijski karambol krajem prošlog meseca na Volstritu ličio je stvarno na priču o Robinu Hudu. Masa skromnih američkih investitora sa 100, 200 dolara u džepu, skupljena preko društvene mreže, ustremila se na ekipu prepredenih spekulanata koji se rutinski klade na tuđu (novčanu) propast. 

Ko je Volstrit megdan amatera-investitora protiv školovano-lukavih menadžera hedž-fondova, u čijim je rukama zbirno pet biliona dolara, za početak uopšte očekivao? Iznenađenje se ponovo pokazalo kao najjače oružje. Naime, brzina i silina masovnog finansijskog desanta neutvrdivog broja korisnika berzanske platforme „Redit” (ima ih, za sad, 13 miliona) na kladionicu protiv „Gejmstopa” – urušene kompjuterske firme za proizvodnju konzola – zaprepastile su Volstrit. Jer, u svom elitnom klubu, formacija berzanskih megamahera odlučila je da je vreme da se „Gejmstop” konačno pusti niz vodu. 

Ovog puta tako nije moglo. 

Koristeći lako dostupnu aplikaciju „Robinhud” (u telefonu je ima oko šest miliona Amerikanaca), za kliktanje „kupi ili prodaj”, novopridošla invazija investitora podigla je u januaru vrednost akcija „Gejmstopa” za 1.500 odsto. Na Volstritu je izbila neviđena pometnja, koja i danas tinja. Posebno zato što je vodeći kladioničar protiv „Gejmstopa” – hedž-fond „Melvin kapital” – za manje od mesec dana ostao „kraći” za čitave četiri milijarde dolara za investicije. 

Američko ministarstvo pravde, Javno tužilaštvo San Franciska i Komisija za trgovinu „fjučersima” (akcijama s namirivanjem u budućnosti) otvorili su ove sedmice odvojene zvanične istrage povodom nedavnog berzanskog stampeda na akcije „Gejmstopa”. Kakva je uloga platforme „Redit” i aplikacije „Robinhud” u berzanskom kazinu, u kojem nešto što danas vredi 20 dolara za dve nedelje dostigne vrednost od 483 dolara (akcije „Gejmstopa” pale su ovih dana na 50 dolara), tek će se veštačiti. 

U međuvremenu, pojedini menadžeri spekulativnih fondova na Volstritu javno priznaju da strepe za svoju i bezbednost svojih porodica. Jedan od njih je i Gejb Plotkin, mladoliki šef „Melvin kapitala”, ličnog imetka nezvanično procenjenog na oko 300 miliona dolara. Plotkin se, naime, nakon slučaja „Gejmstop” našao na udaru pretnji sa društvenih mreža. Krtice sa veba iskopale su podatak da je Plotkin prošle jeseni pored svoje vile vredne 44 miliona dolara u Majami Biču kupio još dva placa sa dve kuće i objavio da će ih srušiti kako bi obezbedio kvalitetniji životni prostor. „Povećao sam obezbeđenje za sebe i familiju”, izjavio je Plotkin ovih dana američkim medijima. 

Da mu više nije sasvim svejedno, kazao je ovih dana i Stiv Koen, legendarni investitor sa Volstrita i nekadašnji učitelj Gejba Plotkina, koji je mlađem kolegi usred drame oko „Gejmstopa” doturio oko dve milijarde dolara da mu pomogne oko namirivanja novčanih obaveza zbog zlosrećnog klađenja. 

„Meni i porodici počele su da stižu ružne poruke na ’Tviteru’. Izbrisao sam taj nalog”, izjavio je Koen za Blumberg. 

Postaje li kladionica na Volstritu nakon spektakularne sage oko „Gejmstopa” lično opasna za protagoniste loptanja sa sudbinom akcija „načetih” firmi, bremenito je pitanje. Na najjačoj berzi sveta počesto se ovih dana javno prisećaju otmice američkog milijardera Edvarda Skota Lamperta 2003. godine u Griniču. Lamperta su kidnaperi držali 28 sati zatočenog na zadnjem sedištu njegovog džipa, da bi ga pustili na slobodu tek pošto je obećao da se više nikad neće baviti jednom vrstom berzanskih transakcija. Na stranu što su Lampertovi otmičari vrlo brzo uhvaćeni: taj strah izgleda nije iščilio. 

Danas, nakon „Gejmstopa”, armija pomagača prebogatih spekulanata upinje se češljajući društvene mreže, ne bi li utvrdila koje su od hiljada gnevnih poruka upućenih moćnima na najbogatijoj berzi sveta realna opasnost po njih. 

Šta hoće mali američki investitori koji su do trgovine akcijama „Gejmstopa” stigli preko aplikacije „Robinhud”?

Vladimir Tenev (35), jedan od saosnivača „Robinhuda”, ističe da je firma osnovana 2013. sa misijom da „obezbedi pristup finansijskim tržištima, ne samo bogatima”. U jeku sumanutog trgovanja akcijama „Gejmstopa” aplikacija „Robinhud” navukla je bes malih investitora zato što je u jednom trenutku opcija „kupi” volšebno skinuta iz ponude. Mogućnost kupovine potom je vraćena, ali je ostalo pitanje kako se, u stvari, diriguje berzanskom kladionicom. Odgovor je „mutan”. 

Bilo kako bilo, Tenev ima jasnu nameru. 

„Naša misija je da demokratizujemo finansije i ona je utemeljena u američkom idealizmu. Amerika se uvek ponosila sobom zbog svoje sposobnosti da obezbedi društveni uspon i šansu bez mnogo barijera. Nacionalni etos američkog sna star je koliko i sama nacija. U 20. veku sve se vrtelo oko vlasništva kuće na kredit od 30 godina. Sada je vreme za novi američki san, onaj u kojem su skoro sto odsto svi naši sugrađani – investitori”, izjavio je Tenev za američku mrežu Si-En-Bi-Si.

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milutin Stefanov
Ta firma Robin Hud je ustvari izdajnik malih ljudi, jer zarađuje i prodajom podataka o nalozima malih akcionara hež fondovima, da bi se oni tako mogli spremiti. Tako se čulo na nemačkoj televiziji.
Jovan
Mislim da bi bez berze cez svet propao, nista vise ne bi bilo kao pre. Smesno je bilo sto je na prolece, kada je cela Srbija bila zatvorena, berza u BGD radila. Kako berza moze da radi u uslovima kada se ne radi u celoj drzavi i uopste se ne zna sta ce biti u buducnosti, kako se formiraju cene akcija. Nemojte mi odgovoriti pricama iz knjiga i medija, razmislite dobro u sebi, to mi je dovoljno.
Car sloba
Nije cela Srbija bila zatvorena. A berza je radila da ne bi, kako i sami kažete svet) Srbija) propala.
B.Kezun
Ovaj me clanak i vecina komentara (osim Vlada D.) zapanjio nepoznavanjem berzi i berzanskih poslova Sta covjek na to da kaze? Nemam ni vremena ni prostora za kvalitetan odgovor, pa cu se zadovoljiti sa dvije izjave: 1) Berza je izvor slobodnog kapitala i od vitale vaznosti za privredu u svim drzavama gdje postoji slobodno trziste; 2) U Skandinaviji nema ni jednog penzionera koji direktno ili indirektno preko penzijskih fondova nije suvlasnik jednog ili vise berzanskih firmi/preduze.
Мали Ђокица
Не ради се уопште о сврси постојања берзи него о вештачкој игри да се нека фирма осиромаши да би је други за мале паре купили. При томе сви ти мали пензионери, како кажете, остану без целе животне уштеђевине. !928. америчка берза се преиграла па је оборила целу америчку па и светску привреду. (А што је најгоре довела на власт Хитлера. Да Немачка није пропала не би ни он завладо светом). А при томе она, америчка привреда, није била ни порушена, ни бомбардована, ни запаљена, ни изгорела вулканом.
Петар Клеба
Иако је аутор покушао да дочара како је апликација Робинхуда помогла малим инвеститорима да "победе" wall street, не би смели да се овако упуштате и људима дајете погрешне идеје и наде. Сам Робинхуд апликације је финансирана од стране истих људи са wall streeta који су и реаговали тако што су Робинхуду искључили могућност да учини мале инвеститоре богатим. Теневу следе неколико судских тужби зато што је тако рећи илегално помогао wall street-y да се извуче.
Mustafa Aga
Zato je nash Tvorac, Uzvisheni Bog, zabranio davanje para sa interesom (kamatom) kao i kockanje...
tja
Ne znam za ostale islamske zemlje ali sam dobro obavesten da u Iranu banke ne naplacuju interes direktno nego zaobilazno. Kad biznismen od njih trazi pare na zajam, banka za njim sklopi ugovor da on banci prodaje svoju robu po vrlo niskoj ceni, koju onda banka prodaje po realnoj. I tako sve dok biznismen ne otplati kredit koji je dobio od banke. Odakle banci pare da pozajmljuje ljudima bez interesa? Izgleda da "Tvorac" nije razmisljao o takvim detaljima.
Dr Slobodan Devic
Dragi moj Mustafa, koliko je ljudi ubijeno do sada u ime istog tog Tvorca; da sam na njegovom mestu, izvrsio bih samoubistvo. I nemoj da me shvatis pogresno; nije nista lose sa Tvorcem vec sa nama, ljudima. Jedino mi nije jasno zasto On sve to dozvoljava ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.