nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 16.02.2021. u 20:38 Marijana Avakumović

Za 1.700 naslednika dogodine novčana restitucija

Bivšim vlasnicima sleduje 15 odsto vrednosti nepokretnosti koju potražuju a koja ne može da bude vraćana u naturalnoj restituciji
(Фото А. Васиљевић)

Bivši vlasnici, odnosno njihovi naslednici kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata dobiće novčano obeštećenje u visini od 15 odsto vrednosti nepokretnosti, koja ne može da bude vraćana u naturalnoj restituciji. Za sada je sigurno – 1.700 naslednika, koliko trenutno ima pravosnažna rešenja – dogodine će dobiti akontaciju, kada će biti emitovane i prve obveznice.

To znači da će za nekretninu koja vredi milion evra, iznos za isplatu obeštećenja primenom koeficijenta za onoga ko je jedini naslednik biti 150.000 evra. S tim što postoji ograničenje da iznos nikada po starom vlasniku i po podnosiocu zahteva ne može da pređe 500.000 evra. Akontacija od 10 odsto, iznosi 15.000 evra. Ostatak iznosa biće isplaćivan putem obveznica. One će dospevati godišnje, a prva isplata je 15. januara naredne godine. Obveznice se isplaćuju u roku od 12 godina od datuma emisije, osim za starije od 70 godina, kojima se isplaćuju u roku od pet godina, a za starije od 65 rok za isplatu biće 10 godina.

Uvedena je i nova kategorija starih vlasnika, krajem prošle godine kada je izmenjen zakon. Oni čije obeštećenje ne prelazi iznos od 1.000 evra po podnosiocu zahtevu, biće jednokratno novčano obeštećeni.

Preduslov za započinjanje isplate, bio je da vlada odredi koeficijent za utvrđivanja visine obeštećenja, što je nedavno i učinila kada je donela zaključak prema kome taj koeficijent iznosi 0,15 odsto.

Prema rečima Strahinje Sekulića, direktora Agencije za restituciju, koeficijent od 0,15 je odnos između dve milijarde evra koliko je predviđeno Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i procenjene vrednosti imovine koja ne može da se vrati u naturi oko 13,6 milijardi evra.

– Za rešenja koja budu pravosnažna do 30. juna ove godine, akontacija za obeštećenje biće isplaćena iduće godine. Emitovanje obveznica počinje 2022. godine. Taj princip će važiti za svaku sledeću godinu, za rešenja doneta do 30. juna 2022. novčano obeštećenje sleduje 2023 – objašnjava Sekulić.

Trenutno, kako kaže, Agencija za restituciju je sačinila 3.200 rešenja o pravu na obeštećenje. Od toga je 1.700 pravosnažno.

– Predstoji nam donošenje još oko 14.000 rešenja o vraćanju oduzete imovine. Među njima je oko 2.000 rešenja onih koja se odnose na poljoprivredno zemljište, a ostalo će verovatno biti za obeštećenje – dodaje Sekulić.

Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, navodi da je postupak određivanja koeficijenta trajao dve godine i bio je krajnje netransparentan. On najavljuje da će se bivši vlasnici i naslednici žaliti na odluku vlade o koeficijentu. Ne isključuje mogućnost tužbi ukoliko Ministarstvo finansija odbije žalbe.

– Ako se donese rešenje o obeštećenju i ono postane pravosnažno, bivši vlasnik ne dobije ništa sem obećanja da će mu dati obveznice, a sa druge strane to pravosnažno rešenje predstavlja preduslov da neko drugi ukrade poljoprivredno, građevinsko i šumsko zemljište što je nedopustivo. Fond za restituciju je prazan. On je trebalo da se puni od naknade za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Ako je od te naknade, koja postoji u poslednjih deset godina prihodovano u celoj Srbiji 10 miliona evra jasno je država šakom i kapom poklanja zemljište – kaže Antić.

Prema njegovim rečima, postoji dovoljno državne svojine da se bivšim vlasnicima vrati imovina kroz supstituciju, zamena za drugu vrstu nepokretnosti ako ne može da im se fizički vrati ono što im je oduzeto.

– To je dokazano kada je službenik iz Agencije za restituciju prešao na mesto direktora Uprave za poljoprivredno zemljište. Kroz restituciju je najviše vraćeno poljoprivrednog zemljišta, ali je razotkrivano kako su razne zadruge i udruženja zloupotrebljavale državno poljoprivredno zemljište. Uprkos tome što je puno državnog zemljišta vraćeno, pronađeno je dodatnih 50.000 hektara – objašnjava Antić i dodaje da kako je uređena evidencija poljoprivrednog zemljišta tako može da se uredi i ostala državna imovina.

Komеntari24
74654
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sara
Zašto niko ne istraži ulogu asistenta Pravnog u NS Stefana Samardžića i povezanost sa direktotorom Agencije?
Tanasko
Pa ova cifra od 15000 je 3 procenata a ne 10 procenata. Neka mi neko postupno izracuna kako su dobili da je 15000 e.
Marija
Drzava Srbija se deklarise KAO PRAVEDNA i UREDJENA drzava.Restitucija u naturi je najpravednija ali na delu ce se pokazati koliko je drzava pravedna,
Marija
Agencija je trazila dodatnu dokumentaciju iz istorijskog arhiva, tamo smo cekali skoro 4 godine dok nismo preko vea i vezica uspeli ,Dostavili smo Agenciji sve sto su trazili, I DANS IMA JEDAN MALI DEO NJIVE STO JE U DRZAVNOJ SVOJINI ali Agencija nista ne preduzima.Kome da se obratimo za pomoc ,Velika sramota za drzavu je sto nam ne vraca njive jer ih ima u drzvanoj svojini dovoljno,Znaci ni posle 70 godina nema pravde u drzavi Srbiji.
Miloš Isidorović
A kome se u naturi vrati dobije 100% tržišne vrednosti. Pa,kakva je ovo prevara? Opet nova pljačka i nepravde.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja