Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Poslednja nada Jugoslavije uoči Aprilskog rata bio je SSSR

U noći između 5. i 6. aprila 1941. potpisan je sporazum o prijateljstvu i nenapadanju između Jugoslavije i SSSR-a, u kojem je Staljin video poslednju nadu za vraćanje Hitlera za pregovarački sto, a jugoslovenska vlada pokušaj da olakša pritisak Nemačke Ako se zna da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nastala 1918. a Sovjetski Savez 1922. zvuči čudno da su dve države diplomatske odnose uspostavile tek juna 1940. godine. Odocnjenju su doprineli šumovi na vezama između jugoslovenske kraljevine i „prve zeml
Стаљинов текст на насловној страни „Политике” у издању од 12. децембра 1927.

Ako se zna da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nastala 1918. a Sovjetski Savez 1922. zvuči čudno da su dve države diplomatske odnose uspostavile tek juna 1940. godine. Odocnjenju su doprineli šumovi na vezama između jugoslovenske kraljevine i „prve zemlje socijalizma”, kojima se bavi nova knjiga istoričara Aleksandra Životića – „Moskovski gambit: Jugoslavija, SSSR i prodor Trećeg rajha na Balkan 1938–1941”.

Ovu publikaciju je upravo objavila izdavačka kuća „Klio” a njen autor, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže za naš list da su koren neslaganja Beograda i Moskve bila revolucionarna dešavanja iz 1917. godine. Tada je umesto carske Rusije, koja je u Prvom svetskom ratu pružala svesrdnu pomoć Srbiji, nastala nova, sovjetska Rusija. Njen izlazak iz rata će za Beograd predstavljati veliki udarac i odrediće budućnost odnosa sa Moskvom.

„Za političku elitu jugoslovenske kraljevine, sovjetska Rusija i potonji SSSR je doživljavan kao država revolucije i revolucionarnog terora. Sovjetska strana je u jugoslovenskoj državi videla buržoasku tvorevinu antisovjetske orijentacije i zemlju izrazite socijalne i nacionalne nepravde. Prepreke u vezi sa položajem ruske emigracije u jugoslovenskoj kraljevini, pitanje dugova Kraljevine Srbije carskoj Rusiji, strah od mogućeg širenja boljševizma na jugoslovenskoj teritoriji, postojeće geopolitičke prepreke i izraženi uticaji velikih sila doveli su do dvodecenijskog odsustva zvaničnih diplomatskih veza između dve slovenske zemlje”, navodi Životić.

Situacija će se menjati tek od 1939. i početka Drugog svetskog rata.

„Na jugoslovenskoj strani je sazrevalo uverenje da se sa SSSR-om moraju uspostaviti diplomatski odnosi i bliža saradnja u iščekivanju burnih događaja na evropskom tlu, dok se usled novoproklamovane politike ’narodnofrontovskog zbližavanja’ počeo menjati i sovjetski odnos prema Jugoslaviji i Balkanu. Već od jeseni 1939. jugoslovenska vlada je radila na uspostavljanju diplomatskih odnosa. Nedostatak krucijalnih sirovina, nemogućnost nabavke naoružanja i pad Francuske kao ključnog jugoslovenskog uporišta među velikim silama naterali su Beograd da sigurnost potraži u oslanjanju na SSSR”, kaže Životić.

Pregovori o normalizaciji odnosa počeli su februara 1940. a do uspostavljanja diplomatskih došlo je 24. juna iste godine. Taj korak su podržale Velika Britanija i Francuska. Italija je otvoreno izražavala nezadovoljstvo, dok je Nemačka, iako je imala sporazum o nenapadanju sa SSSR-om, nastojala da maksimalno oteža dalje zbližavanje Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Stoga je Beogradu predložen ulazak u Trojni pakt.

„Suočena s nemačkim pritiskom, bez jasnog sovjetskog odgovora i britanskih garancija da će joj pružiti vojnu pomoć, jugoslovenska vlada je bila prinuđena da pristupi Trojnom paktu. Posle potpisivanja protokola o pristupanju i vojnog udara u Beogradu je formirana nova vlada generala Dušana Simovića. Inače, sovjetska diplomatija bila je iznenađena dešavanjima od 27. marta a SSSR nije učestvovao u tom prevratu”, objašnjava Životić.

Iako Simovićeva vlada nije povukla odluku o pristupanju Trojnom paktu, Nemačka je započela gomilanje vojnih snaga na jugoslovenskim granicama. Suočena s neposrednom ratnom opasnošću, Jugoslavija je pokušala da sa SSSR-om sklopi sporazum o nenapadanju.

„Sovjetsko-jugoslovenski pregovori započeli su 3. aprila u Moskvi. Već sutradan je SSSR informisao nemačku vladu o jugoslovenskom predlogu za zaključenje ugovora o savezu i nenapadanju, kao i da se Moskva saglasila s tim. Nemci su izrazili sumnju da je pogodan momenat za potpisivanje takvog ugovora. U noći između 5. i 6. aprila, u Kremlju je potpisan sporazum o prijateljstvu i nenapadanju između Jugoslavije i SSSR-a, u kojem je Staljin video poslednju nadu za vraćanje Hitlera za pregovarački sto, a jugoslovenska vlada pokušaj da olakša pritisak Nemačke i njenih saveznika na svojim granicama. Ali, kad je ceremonija potpisivanja započela, u Kremlj je već stiglo obaveštenje da sutradan počinje nemačka agresija na Jugoslaviju. Sudbina jugoslovenske kraljevine, ali i sovjetske balkanske politike bila je zapečaćena”, kaže Životić.

Pri tom, sovjetska reakcija na Aprilski rat bila je mlaka, jer se Moskva držala lojalno prema svom nemačkom savezniku. Štaviše, pod pritiskom Berlina, SSSR je početkom maja 1941. prekinuo diplomatske odnose s Jugoslavijom. A onda, u julu, posle nemačkog napada na SSSR, dolazi do obnove diplomatskih veza Moskve s jugoslovenskom vladom u egzilu i stvaranja ratnog saveza.

Staljinov tekst u „Politici”

Iako diplomatski odnosi Beograda i Moskve između dva svetska rata nisu postojali, nezvanični kontakti u vidu poseta pojedinaca i delegacija iz jugoslovenske kraljevine Sovjetskom Savezu su se nesmetano odvijali, navodi Aleksandar Životić.

„Tako su 1927. povodom desetogodišnjice Oktobarske revolucije SSSR posetili advokat i književnik Dragiša Vasić, vajar Sreten Stojanović i direktor i jedan od vlasnika ’Politike’ Vladislav S. Ribnikar”, navodi on.

Po povratku, Ribnikar je objavljivao svoje reportaže iz Moskve u našem listu, a „Politika” je 12. decembra 1927. na naslovnoj strani objavila Staljinov tekst o sovjetskoj vojnoj snazi.

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dak
Jugoslavija je spasila tada SSSR jer je nacistička mašinerija koja je bila planirana da krene na istok ka Sovjetima krenula na jug ka neposlušnoj Jugoslaviji i Grčkoj koja je razbila Italijanske fašiste! Na neki način smo se odužili carskoj Rusiji na podršci iz 14' kada ne bi izdržali potpuni napad najmanje 10 puta jače A-U monarhije na kraljevinu Srbiju!
Mihajlo
Tako smo i učili u osnovnoj školi još pre 40 godina - da je Jugoslavija praktično spasila SSSR. Nažalost, ni sovjetski ni ruski istoričari nam za to spašavanje nikada ni formalno nisu odali ni najmanje priznanje.
svetozar krulj
Ko u Srbiji posle rata nije mastao kako bi je spasio Rata i Hitlera Uopste niste morali da Mu se zamerite da bi Vas ,,zaokruzio.. Jugoslavija/Srbija nije imala sanse, i pre 27 marta 1941 bila je u PLANU za okupaciju. Na Via site history cuo se i video ne glas glumca/dublera vec Hitlerov histericni glas i mapa. U planu je bio i POTOP Jugoslavije posto bi Hrvatska istupila sa NDH?! Pa znate da se ,,kolebao,, i oko Svajcarske Vatikana i stvarno oko SAD?Pravio je mapu bez granica!
Branislav
Srpski oficiri pucisti nisu imali veze sa SSSR. Oni nisu bili svesni do koje mere je nasa vojska trula i nemocna. Svi oni su pobegli u inostranstvo i tamo ostali celo vreme rata. 27 mart 1941 je jedan od NAJTRAGICNIJIH dana nase istorije. Umesto da krene na Rusiju, Hitler je razbio Jugoslaviju i odveo u ropstvo nasu vojsku i policiju (oko 200 000 ljudi) sto je omogucilo izlazak najradikalnijih komunista iz zatvora i nesmetan povratak ustasa iz Italije.
slamkamenac
Sta se moze nauciti iz ovog teksta? 1. Svako PRVO gleda sebe, posebno kada je prezivljavanje drzave u pitanju. Sovjeti su gledali sebe i pre i posle 6-og aprila, i prilagodjavali svoj stav svojim interesima, Jugoslavija takodje... 2. Svaki sporazum je cvrst SAMO ako ne ide protiv interesa ni jedne sporazumne strane. 3. Racunati samo na jednu stranu kao Jugoslavija izmedju ratova, je pogresno! Posebno vazno danas kada zapad vrsi pritisak na Srbiju da se odrekne Rusije i Kine...
Ljudmila
Sa jedne strane dok je Staljin pregovarao sa Hitlerom, njegove sluzbe za Jugoslaviju pravile su Tita.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.