Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izložba o prvom srpskom agronomu

Povodom postavke u Zrenjaninu, posvećene životu i delu Đorđa Radića, rečeno je da je on našoj agronomiji dao ono što su njegovi sunarodnici Tesla i Pupin dali razvoju nauke u svetu
Пољопривредна читанка Ђорђа Радића, Ђорђе Радић у Паризу

Dr Đorđe Radić (1839–1922) prvi je srpski agronom. Specifičan je po tome što je najviše škole završio u svetu, a onda se vratio i znanje iz oblasti poljoprivrede primenio u Srbiji. Naučna dostignuća bolje su mu ispraćena u Evropi, ali je najdublje tragove ostavio u otadžbini: pišući knjige i udžbenike, obrazujući mlade, afirmišući agrar uopšte. Doktorirao je u Beču 1867, a nakon povrataka u Srbiju  nastojao je da sve znanje i praksu stečene po evropskim zemljama primeni u svojoj zemlji. Zahvaljujući njegovom delu u to vreme nismo mnogo zaostajali za najnaprednijim svetskim sredinama u toj oblasti.

Radić je rođen u Zrenjaninu, odnosno tadašnjem Velikom Bečkereku, a na njegovu blistavu karijeru grad je podsetila izložba koja je upravo postavljena. Autori su Olivera Ćosović i Dragana Drašković, a organizatori Savez inženjera i tehničara Srbije, ovdašnja ispostava te asocijacije i zrenjaninski Narodni muzej, kao domaćin. Da je, doduše sa velikim zakašnjenjem započela afirmacija dela ovog, kako ga poštovaoci predstavljaju, poljoprivrednog prosvetitelja i naučnika vidi se i na primeru iz grada na Begeju. Jednoj ulici je pre nekoliko godina dato njegovo ime. Povodom otvaranja izložbe u Zrenjaninu, posvećene Radićevom životu i delu, rečeno je da je on našoj agronomiji dao ono što su njegovi sunarodnici Tesla i Pupin dali razvoju nauke u svetu.

 On je bio iz svešteničke porodice  koja se često selila, pa je u Bečkereku živeo  do svoje 15. godine. Bio je odličan đak i u školovanju napredovao, a kad je kao prvi Srbin koji je na Bečkom univerzitetu položio doktorat iz filozofije s poljoprivrednom temom  postao je poznat i potreban Srbiji, te ga je knez Mihailo Obrenović više puta pozivao i angažovao. Prvi put 1864. godine.

Osnivanjem Društva za poljsku privredu 1869. godine, dr Đorđe Radić je definitivno došao u Srbiju i tada počinje novi period njegovog života i rada. Znanje je stekao školovanjem i praktičnim radom stečenim u obilascima i proučavanjima poljoprivrednih dostignuća većine evropskih zemalja (1862–1869). Obišao je Austriju, Češku, Francusku, Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Holandiju i Belgiju, a sve je stavljeno u funkciju prosvećivanja i napretka srpskog seljaka. U svim tim zemljama nagrađivan je visokim priznanjima.

O značaju i doprinosu dr Đorđa Radića  utemeljenju srpske poljoprivrede najbolje govore njegova dela: više od 40 objavljenih knjiga i više od 500 objavljenih članaka, uredništvo u listovima „Seljak”, „Težak”, „Domaćin”, „Cvetarstvo”, zatim članstvo u 67 poljoprivrednih i kulturnih društava, od kojih su tri američka.

Među njegovim brojnim naučnim dostignućima treba pomenuti hibridizaciju kukuruza koju je započeo pre nego što je to učinjeno u SAD, dobijanje raznih sorti kukuruza i krompira, kao i novih vrsta povrća. Zaslužan je za proizvodnju prvog pamuka u Ugarskoj, uvođenje plemenitije rase stoke i izvođenje ukrštanja. Izvodio je oglede sa uzgojem svilene bube, a zahvaljujući njemu su i nabavljene, za ono vreme, nove sprave i alati – gvozdeni plugovi i vršalice sa vitlom. Radio je na osnivanju poljoprivrednih škola u Požarevcu, Danilovgradu i Kraljevu, obavljao poslove sekretara u Srpskom poljoprivrednom društvu i sarađivao sa svim relevantnim imenima poljoprivredne nauke u Evropi i svetu. Takođe, dr Đorđe Radić je bio redovni član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mil
Hvala Vam na ovakvim tekstovima, inspirativnim i kreativnim. Ovo je potrebno Srbima i ostalim nasim gradjanima pogotovo u online izdanjima.
Lazar
"Poljoprivredna citanka" Djordja Radica nam je vise koristila od tenkova i topova.
Boriša Radić
Dokle ćemo mi Srbi da otkrivamo naše najveće ljude?
Д. М. Сибниачнин
Оав читанка је штампана ћириличким српским писмом јер су у тадашњој Војводини, односно деловима који данаас чиен Војводину сви Срби знали које је њихово писмо. После 1954. године уевдеена је суроав фавориазциај хрватске абецеде у односу на српску ћирилицу, па аднас ниједан аутономашки Србин не зна коеј еј српско писмо било хиљаду година пре комубниста и аутономаша.
Саша Микић
@MInja Хајде да је тако како и ви кажете, па да пишемо или ћирилицом или латиницом. И ја имам на компјутеру Serbian Latin и Serbian Cyrillic, али такође имам и English US, па ипак када пишем неком латиницом не користим УС латиницу као ви, већ је користим само када пишем на енглеском.
MInja
Srbi i danas znaju koje je njihovo pismo bilo i jos uvek je, ali to ne iskljucuje upotrebu latinice, koju je smesno nazivati hrvatskom. Evo meni na kompjuteru daje opciju Serbian-Latin i Serbian (cirilica), a kojim pismom pisem zavisi od toga kome pisem i na kom jeziku. Vaznije je da brinemo da ocuvamo srpski jezik, jer on je ugrozeniji od pisma. To se vidi po komentarima po medijima koji su polupismeni, pa makar pisani cirilicom, nepismeni su.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.