četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 17.02.2021. u 20:07 Aleksandra Isakov

Dvorci Bačke i Banata vraćeni naslednicima

Dva izuzetna kaštela iz 18. veka predata su vlasnicima: Karas u Horgošu i Šulpe u Novom Kneževcu
Дворац Шулпе у Новом Кнежевцу (Фо­тографије Ни­ко­ла Тум­бас)

Subotica – Tokom januara dva dvorca koja spadaju među najlepše u severnoj Vojvodini rešenjem Agencije za restituciju, područne jedinice Novi Sad, vraćena su svojim zakonitim naslednicima. Potomcima Imrea Karasa vraćen je dvorac Karas, ili kako ga često nazivaju kaštel Karas u Horgošu, a u razmaku od nekoliko dana, takođe rešenjem Agencije za restituciju, područne jedinice u Novom Sadu, potomcima Emila Šulpea vraćen je dvorac u Novom Kneževcu. Dvorci sa obe strane Tise, i u Bačkoj i u Banatu podignuti su krajem 18. veka, u stilu poznog baroka, i oba su imala burnu istoriju koja se, nakon više od dva veka, urezala u njihov izgled. Oba dvorca država vraća naslednicima u znatno lošijem stanju nego kad ih je uzela. Inače, naslednici su državljani Mađarske, a da bi im imovina bila vraćena kroz restituciju neophodno je bilo postojanje reciprociteta sa severnim susedom. Dogovor o tome potpisan je tokom 2019. godine.

Dvorac Karas u Horgošu sve do početka ove godine bio je u vlasništvu Srbije koja ga je dala na korišćenje osnovnoj školi „Karolina Karas”, međutim, škola odavno nije u dvorcu. Nakon Drugog svetskog rata ovo monumentalno zdanje služilo je i kao vojni centar za obuku, stambeni objekat, kancelarijski prostor. Dok su se namene kaštela smenjivale, on je neumitno propadao, te se tako urušilo i oko 550 kvadratnih metara. U zborniku radova „Zaštitar” Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici, postoji podatak da je dvorac sagrađen nakon što je pustara Horgoš, 1764. godine izašla iz sastava vojne krajine. Deo poseda pripao je susednom selu Martonoš, a drugi deo Miklošu Karasu, glavnom beležniku grada Segedina. To je isti onaj Karas po kojem nosi naziv i glavna šetališna ulica u Segedinu, poznata svakom ko je bio u kupovini u mađarskom susedstvu. Kako beleže lokalni hroničari smatra se utemeljivačem naselja Horgoš, a ideja mu je bila da ovde na svom golemom imanju izgradi letnjikovac koji će služiti za odmor. Otuda su, kako beleži „Zaštitar” i novi vlasnik i projektant „s pažnjom birali lokaciju za postavljanje temelja, naravno u skladu sa bačkom ravnicom i pejzažom koji se nameće”.

Dvorac Ka­ras u Hor­go­šu

Nije bilo kako je Karas planirao, i njegova porodica nikada nije ovde živela, a nakon Drugog svetskog rata česte promene namene objekta, pri čemu se nije ulagalo u održavanje, učinili su da se nekadašnji kaštel pretvori u ruinu za čiju će obnovu biti potrebna velika ulaganja. Naslednici kaštela danas žive u Mađarskoj i sredinom prošle godine obišli su zdanje. Ištvan Erdelji, jedan od naslednika tada je lokalnim medijima izjavio da će tražiti investitora koji će obnoviti dvorac, za koji bi hteli da dobije novu funkciju – da bude lečilište ili centar za decu. Objekat su stručnjaci za zaštitu kategorisali kao spomenik kulture od velikog značaja.

Sa druge strane Tise, u severnom Banatu, dvorac Šulpe se smatra jednim od najlepših zdanja u Vojvodini. Kaštel nosi ime po naslednicima, a zdanje je 1793. godine podigao Marko Servijski, Cincarin. Vasa Stajić u „Novosadskim biografijama” navodi da je ova porodica osnovala jedan od najvećih stipendijskih fondova. Marka Servijskog dokumenti spominju kao uglednog građanina koji je 1782. godine kupio spahiluk Turska Kanjiža, kako se tada zvao Novi Kneževac. U „Zaštitaru” piše da dvorac koji je sagradio u svom spahiluku spada među najlepše u Vojvodini. Jednospratna građevina, čiju fasadu obeležava neprekinuti niz prozora isticala se po svom izgledu, proporcijama ali i bogatstvom inventara, jer je raspolagala sa više od tri hiljade tomova knjiga, kovanog srebra, zbirkom oružja i stilskog nameštaja. Predstavlja izuzetno vredan objekat koji je spomenik kulture od velikog značaja.

Marka Servijskog nasledio je sin Đorđe koji nije imao potomaka, te je u dvorcu živela njegova rano obudovela nećaka Katalina Šulpe, sa svojom decom. Tako je kaštel poneo njeno prezime. Smatra se da je ova bogata porodica u periodu između 1794. i 1918. godine iškolovala 1.500 dece. Naslednici žive u Mađarskoj i takođe bi želeli da dvorac dobije funkciju koja bi odgovarala njegovom izuzetnom položaju pored reke Tise, u dubokom zelenilu.

Komеntari6
e4348
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lili Vu
Steta sto su dovoljno dugo cekali kako bi vratili RUSEVINU ! ALI... ako malo dublje razmotrimo kako su bivsi VELEPOSEDNICI dolazili do svojih bogatstava i dvoraca.... onda bi se moglo poverovati da im se upravo BOZIJA PRAVDA DESILA !
Rale
Voleo bi da se i tebi desi takva Božja pravda, da ti sve uzmu pa da ti drugo ili treće koleno dočeka da ti se to vrati!
Лука С. Илић
А када ће нама, који смо цео свој радни век уплаћивали стамбени допринос, вратити те паре са каматом. И хоће ли се и ту применити онај систем - "имаш кућу врати стан"!? Ово се односи на нас старинце по већим градовима Србије, наследнике кућа од својих дедова, претежно са краја 19. века. Ми нисмо добили станове, све време смо уплаћивали допринос а сада живимо у руинираним кућама а већина становништва око нас живи у зградама са грејањем док ми још увек ложимо угаљ и дрва.
A u Beogradu isplacuju 15% vrednosti nekretnine
Nekome vracaju ceo objekt a vecini ce da daju 15% od vrednosti nekretnine i to u ratama. Dva puta otimaju!
Marija
Ja cekam 1,5 hekatar koji je i danas u drzavnoj svojini pa mi ne vracaju.Znaci i u restituciju je usla politika. I to se zove pravni uredjeni sistem i svi gradjani su isti.To je obmana.
ljiljana ljiljana
Vraca se u celini samo ono sto se moze vratiti. Ova dva objekta su bila prazna i ruinirana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja