Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vikipedija na srpskom jeziku – 18 godina postojanja

(Принтскрин)

Vikipedija na srpskom jeziku proslavila je 18 godina postojanja.

Po broju članaka to je najveća južnoslovenska Vikipedija, dok na listi svih Vikipedija trenutno zauzima 21. mesto, rečeno je na obeležavanju punoletstva Vikipedije na srpskom jeziku, koje je održano onlajn putem.

U 2020. godini bilo je više od 619 miliona pregleda članaka i preko 422.000 izmena, a urednici i urednice Vikipedije na srpskom su samo tokom prošle godine napravili 24.000 članaka, od kojih su najposećeniji bili članci o tv noveli „Igra sudbine”, Srbiji, seriji „Južni vetar”...

Vikipedija na srpskom jeziku trenutno ima skoro 642.850 članaka.

Članci su u početku bili pisani samo ćirilicom, a od 2006. godine uveden je softver koji je preslovljavao tekst sa ćirilice na latinicu i obrnuto, pa je i latinično pismo postalo ravnopravno, prenosi Tanjug.

Od samih početaka do danas uvedeno je mnogo novina kako bi korisnicima rad bio olakšan, pa je tako u 2020. godini uveden program mentorstva, napravljen novi stilski priručnik, a osvežen je i dizajn Trga.

U okviru obeležavanja 18 godina postojanja predstavljene su najznačajnije statistike sa Vikipedije na srpskom, tehničke novine, ali i akcije, maratoni i takmičenja koja su u planu, a koja značajno obogaćuju projekat.

Vikimedija Srbije je volonterska organizacija čiji su ciljevi promocija i podržavanje stvaranja, sakupljanja i umnožavanja slobodnog sadržaja na srpskom jeziku isključivo na neprofitan način, kao i ideje da svi ljudi imaju jednak pristup znanju i obrazovanju. Kroz svoje projekte promoviše rad na Vikipediji i drugim Viki projektima.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб
Поред софтвера за конвертовање текстова (што се овде представља као напредак - ваљда борба за заштиту латинског писма угроженог од доминантне ћирилице), упадљиво је и доношење страних имена на српском језику. То се, изгледа, ради по "кечерском" принципу (ко како дохвати), па су понуђени облици имена често трагикомични. Пунолетство са собом носи и већу озбиљност и одговорност, свест да се људи одавно позивају на "Википедију" као референтан извор.
Dusan T
Interesuje me sta srpski Vikipedija projekat cini povodom lazi koje Vikipedija drz,i na raznim jezicima, o KiM? Da li bi Politika mogla i to da istrazi? To je nekako prioritetnije od clanaka na latinici.
Boris
@Мило Vikipedija zasigurno nije neutralna, nego izrazito prozapadno, ljevicarski nastrojena. Najbolji primjer je tekst o Krimu, gdje se navodi izmisljena "aneksija", iako su gradjani Krima uredno, demokratski izglasali povratak u maticnu zemlju. Sramno bombardovanje nase zemlje se naziva "intervencijom" i da ne nabrajam dalje...
Мило
Википедија заузима неутралан став око свих предмета спора, што Космет такође јесте. Википедија на српском језику није пројекат Србије већ свих волонтера који вредно раде. Слободно се придружите, свако може да уређује и постоји квалитетна заједница. Лп.
Драгољуб Збиљић
Кажу ови из ове Википедије: "Чланци су у почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године уведен је софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно"... Страшно погрешно. У реду је да се пресловљава на латиницу, али мора да се каже истиан ад се персловљаав на хрватску верзију латиницее, а не на нееку општу латиницу. А иам и један чланак који говори о "српској алтиници", алит о не постоји. Не може се својатати хравтска латин
Још мало за Миру
У праву сте једино да латиница није српско писмо. Али ова (гаајица) јесте хрватско национално писмо. Наравно, нису Хрвати створили латиничко писмо, Нису је створили ни Немци, ни Енгелзи, али су за себе саастаавили аз своје језике посебне латиничке саставе. И те се латинице, нормално називају: хрватска, енгелска, италијанска, францускаа итд. алтиница.Има доказа ад су Срби имали слично писмо ћириличком ко зна од када, али јеезичка наука потвррђује да посебна српска ћирили постоји од 13. века.
Mira
Latinica nije ni srpska ni hrvatska. Latinica je jednostavno latinica - jedno pismo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.