nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.02.2021. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
GLAS PACIJENATA

Moja priča

Bubrežna bolest ostavlja velike posledice na organe jer je vreme za nas koji čekamo bubreg od krucijalnog značaja
Сања Бојић, Удружење бубрежних болесника (Фото: лична архива)

Imam 49 godina i živim u Beogradu. Bubrežni sam bolesnik od svoje 17. godine. Tek mi je u 10. godini ustanovljen obostrani refluks, zbog čega sam imala česte urinarne infekcije prouzrokovane bakterijom ešerihijom koli. Operisana sam u 12. godini, ali tada su mi bubrezi bili već oštećeni. Predviđali su mi da ću krenuti na dijalizu u 14. godini, ali uz rigorozan režim uspela sam da prolongiram period bez dijalize do svoje 17. godine.

Prvu dijalizu sam imala 1. aprila 1987. godine, a fistula mi je bila urađena šest meseci ranije. Sećam se kao da je bilo juče: pozlilo mi je na času engleskog jezika, imala sam mučninu i jako visok pritisak. Morala sam bukvalno sa časa engleskog da odem na dijalizu u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. Nažalost, nisam imala nikakvu psihološku pripremu za predstojeću dijalizu, već je mama bila ta koja me je blagovremeno pripremila na težak period koji me je čekao.

Tada sam već bila na listi za transplantaciju. Posle samo mesec dana dijalize pozvana sam oko tri ujutru na Urološku kliniku u Birčaninovoj ulici u Beogradu. Bilo je pozvano nas sedmoro: ja sam bila najmlađa, veoma uplašena, a iskreno nisam ni slutila da ću biti jedna od potencijalnih primalaca. Sećam se osmeha i reči dr Radmile Blagojević Lazić koje su mi ulile veliki osećaj sigurnosti i nade. Operisana sam, ali nažalost, posle 22. operativnog dana organizam je odbacio bubreg usled tromboze krvnih sudova. Sledi ponovo dijaliza!

Uz veliku podršku i nesebičnu ljubav svoje porodice uspela sam da nastavim dalje. Teško sam podnosila dijalizne tretmane, uz stalno dobijanje transfuzija, nastupanja kolapsa i svih teških okolnosti što donosi dijaliza. Bila sam kao u nekom začaranom krugu iz kojeg mi se činilo da ne mogu da izađem. Verovatno sam tada bila mnogo snažnija i manje svesnija opasnosti, ali sa čvrstom verom da ću doći do svog ponovnog životnog cilja, odnosno do transplantacije.

Ispostavilo se da moja baka može da bude donor. U martu 1990. godine obe smo operisane. Bakina operacija je protekla malo teže jer su ustanovili da na oba njena bubrega postoje dve arterije, ali je, ipak, operacija bila dobro izvedena. Život bez dijalize narednih deset godina je mnogo kvalitetniji, potpuniji, slobodniji, bez strepnji i strahova, a iznad svega pružao je velike mogućnosti za putovanja. U toku tih godina pratili su me dodatni problemi vezani za periodične skokove krvnog pritiska, pojave protenurije, kao i povremenog pogoršanja rada transplantiranog bubrega zbog čega sam morala često da budem hospitalizovana. Naravno, dr Radmila Blagojević Lazić, dr Dragana Radivojević i dr Višnja Ležaić stalno su me bodrile i bile veliko ohrabrenje u toj večitoj borbi za odlaganjem dijalize.

Nažalost, 2001. godina donosi niz problema kako za mene, tako i za čitavu moju porodicu. Saznajem da moram ponovo na dijalizu. Nikad ne možeš da budeš spreman na takav životni preokret, ali to je jedna surova realnost. Mnogo snage treba da se suočiš s nečim sa čim si već bio upoznat, ali si se nadao da će se taj trenutak što je moguće duže odložiti. Te iste godine moj tata doživljava moždani udar i upada u tešku komu. Ja sam tada bila u bolnici i pripremala se za ponovnu dijalizu. Moja starija sestra Maja u tom periodu bila je u bolnici na održavanju blizanačke trudnoće. Jedna veoma tužna porodična situacija, gde su moja mama i mlađa sestra najviše morale da se žrtvuju.

Došla sam do novog saznanja u vezi s daljom organizacijom života, a to je kućna dijaliza. Za nas postoji samo jedan životni ciklus uz dva moguća scenarija: visokokvalitetna dijaliza i kvalitetna transplantacija. Treće rešenje nemamo.

Od septembra 2001. godine nalazim se na kućnoj dijalizi. Godinu dana kasnije učlanila sam se u Udruženje bubrežnih bolesnika, gde sam upoznala mnoge ljude koji su bili na kućnoj hemodijalizi. Veliko je olakšanje kada nisi sam u situaciji u kojoj se nalaziš, jer svaka nova informacija i kontakt za nas su od velikog značaja. Imala sam priliku da upoznam Nikolu Grubera, Aleksandra Tubića, Vladimira Đurđevića... Svi su oni uglavnom već bili na dijalizi više od 20 godina. Ja sam tek bila na početku. Upoznala sam i mnoge druge koji su tada bili na dijalizi 30 godina, Snežanu Vukotić i Zvonka Petrovića.

Život na dijalizi pored toga što znatno smanjuje kvalitet života, tako i negativno utiče na celokupnu psihu i sve potrebe čoveka. To je život s mnogo ograničenja i odricanja, a pogotovo kada si mlad i pun entuzijazma i elana, a toliko toga ti je uskraćeno. Prisutna je jedna stalna zavisnost od mašine zbog čega nam otežava mogućnost za putovanja. Kada si transplantiran, život je znatno olakšan, potpuniji, a samim tim je kvalitet života duži, bez strepnji i strahova i nema ograničenja u konzumiranju tečnosti jer ti je ona, nažalost, uvek uskraćena na dijalizi.

I dalje sam na dijalizi, tačnije skoro 20 godina. Trudim se da živim relativno normalno i koristim da svaki dan bez dijalize protekne što korisnije i pozitivnije. Ali, nažalost, bubrežna bolest ostavlja velike posledice na organe jer je vreme za nas koji čekamo bubreg od krucijalnog značaja. Što duže čekamo, manje su nam šanse za uspešnu transplantaciju.

Pored kućne dijalize kao moje velike životne obaveze, trudim se da popunim i vreme van dijaliznog tretmana tako što radim uslužno u privatnoj firmi kao prevodilac. Deo sam i jedne humane kampanje koju vodi „Hemofarm fondacija” pod nazivom „Produži život”. Nažalost, 2020. godina donela je veliki i težak preokret u našim životima. A to je pojava virusa korona. Morala sam da budem hospitalizovana zbog infekcije uzrokovane ovim virusom i zahvaljujući adekvatnoj terapiji i stručnosti lekara, uspela sam da i taj težak period prebrodim. Nadam se da će nam kolektivna imunizacija protiv korone vratiti pređašnji život.

Komеntari2
772fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко
Кад просечан читалац ишчита ово, запамтиће само оно што је неколико пута поновљено: највећи проблем је недостатак путовања (?!?). Просто је невероватно шта је данас (скоро свим) Србима највећи проблем: отежана путовања и годишњи одмори. Али, како унапредити дијализу, здравство, државу, за све грађане, то "није моје да о томе размишљам". Поготово ако удружења пацијената спонзоришу фармацеутске фирме, које никад ништа не раде без свога интереса, а он је увек само: профит.
Bojana
Vidite Živko, smatram da sam prosečan čitalac a opet mogu da razumem da nekome ko je skoro ceo život bolestan nedostaje normalan način života pa i putovanja. Ono što ne mogu da razumem je da neko ko nema empatije u sebi oseća potrebu da ostavi komentar na osetljivoj temi gde pacijenti i njihove porodice pišu o svom životu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja