Zašto Amerika okleva s primenom sankcija „Severnom toku 2”

Americi je važnije da neguje odnose sa saveznicima nego da im diktira ekonomsku politiku prema Rusiji, napisao je pre 34 godine Entoni Blinken, ondašnji student prava američkog Univerziteta Kolumbija, u knjizi „Saveznici protiv Saveznika: Amerika, Evropa i kriza sibirskog gasovoda”. Blinkenova teza iz 1987. godine, nakon neuspelog pokušaja Reganove administracije da sankcijama osujeti izgradnju sovjetskog gasovoda iz Sibira za korisnike u Evropi, danas ponovo dobija na težini. Naime, Entoni Blinken je novi šef diplomatije SAD u kabinetu predsednika Džozefa Bajdena, u periodu kad se Vašington priprema za delikatne pregovore s Berlinom o sudbini sankcija novom gasovodu koji startuje iz Sibira.

Vašingtonu je prekjuče istekao rok da saopšti listu svih firmi koje podležu američkim sankcijama zbog učešća u privatnom rusko-zapadnoevropskom projektu „Severni tok 2”. Krajem 2019. i početkom ove godine, američki Kongres izglasao je (velikom većinom) dva kruga sankcija akterima „Severnog toka 2”. Prema američkoj zakonskoj proceduri, Vašington je do 16. februara trebalo da obelodani „kaznenu listu” , ali se to do juče (rano posle podne u sredu, po srednjeevropskom vremenu) još nije desilo. Da li će i kada takav spisak „sankcionisanih učesnika” izaći na videlo, za sada je zagonetka.

„Sankcije su samo jedan od mnogih važnih instrumenata. Stejt department će tesno sarađivati sa saveznicima i partnerima na jačanju energetske bezbednosti Evrope i zaštiti protiv ’predatorskog ponašanja’”, istakao je prošlog petka Ned Prajs, glavni portparol Stejt departmenta.

Upitan šta biva s rokom „16. februar”, Prajs je istom prilikom najavio da će američki zakonodavci u Kongresu „imati informaciju koju treba, blagovremeno i shodno maniru u kojem ćemo moći da je obezbedimo”.

Šta ovo tačno znači, Prajs nije dalje pojašnjavao. U međuvremenu, „Bajdenova administracija razmatra politiku SAD prema gasovodu koji nosi ruski prirodni gas do Nemačke, podno Baltičkog mora, pod pritiskom nakon ovomesečnog nastavka gradnje projekta vrednog 11 milijardi dolara”, preneo je juče ekskluzivno „Volstrit džornal”, pozivajući se, kako navodi, na upućene izvore.

Nakon sedmice loših vremenskih uslova na Baltiku, ruski specijalizovani brod „Fortuna” (obuhvaćen drugim krugom američkih sankcija), nastavio je 6. februara sa polaganjem cevi „Severnog toka 2” u pomorskim vodama Danske. U međuvremenu, nemački mediji objavili su vest da su Vašington i Berlin otvorili diskretni diplomatski kanal pregovora o daljoj sudbini (izglasanih) američkih sankcija „Severnom toku 2”. U tu diskusiju navodno je uvedena opcija da bi s one strane Atlantika mogli da razvodne ideju sankcija, ukoliko bi Berlin pristao da se „Severnom toku 2” uvede „prekidač”. Odnosno – da se dotok sibirskog gasa može smesta prekinuti ukoliko se Rusi ne budu ponašali „na zadovoljavajući način”.

Čuvši, preko novina, da Vašington i Berlin možda „nešto trguju” oko američkih sankcija „Severnom toku 2”, smesta su reagovali na Kapitol hilu, u Moskvi, kao i u Berlinu. Naime, američki senatori Džim Riš (republikanac), rangirani član Komiteta za spoljne odnose, i Džin Šahin (demokrata), predsednik Potkomiteta za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju, tim povodom napisali su pismo predsedniku Bajdenu. „Ponavljamo našu podršku punoj primeni zakona (kojima se uvode sankcije ’Severnom toku 2’). Gasovod bi stvorio novo moćno geopolitičko oruđe za Rusiju, lišio Ukrajinu, Slovačku i druge zemlje tranzitnih prihoda i ’zavezao’ Zapadnu Evropu za ruski gas i prateću političku prinudu u sledećih 40 godina. Dolazak ruske infrastrukture u članicu NATO-a izlaže sve članice alijanse riziku... Radujemo se unapred saradnji s vama na tome da se okonča taj opasni projekat”, napisali su Riš i Šahinova.

U međuvremenu, Aleksander Novak, zamenik ruskog premijera, ocenio je u nedelju da će „Severni tok 2” biti završen, i pored toga što iz Amerike stižu pretnje sankcijama firmama koje učestvuju u tom poslu. „Evropske države i firme zainteresovane su za taj projekat. On je u potpunosti u skladu s evropskim zakonima. Netržišni pritisci konkurencije mogu odložiti implementaciju projekta, ali on će biti završen”, istakao je Novak.

U Nemačkoj, Klaus Ernst, šef Komiteta za energetiku Bundestaga, potom je u ponedeljak odbacio pomisao da se „Severnom toku 2” postavi „prekidač”. Pregovori Amerike i Nemačke o sudbini sankcija „Severnom toku 2” još nisu zvanično počeli zato što u Vašingtonu nadležni još usaglašavaju startnu poziciju, preneo je ugledni dnevnik „Handelsblat”.

Na potezu je Entoni Blinken.