Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Energetska zajednica protiv subvencija termoelektranama

Najveći deo pomoći na koje ukazuje EZ tiče se rudnika „Resavica”, koji zbog velike pomoći države ugrožava druga preduzeća jer ne plaća struju EPS-u i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima
(Фото Р. Крстинић)

Sekretarijat evropske Energetske zajednice (EZ) pozvao je vlasti država članica, među kojima je i Srbija, da detaljno preispitaju, odnosno ograniče subvencije sektoru uglja. Prema Ugovoru o EZ, kako stoji na njihovom sajtu, strane moraju osigurati zabranu svake državne pomoći koja narušava ili preti da će narušiti konkurenciju tako što će favorizovati određena preduzeća ili energetske izvore.

Takođe, upozorava da državna pomoć može narušiti konkurenciju i uticati na prekograničnu trgovinu energijom, zbog čega je kontrola pomoći koju dodeljuje država od ključne važnosti za uspostavljanje regionalnog energetskog tržišta.

Upitan da li i koliko država Srbije pomaže rad termoelektranama na ugalj i da li bi mogli bez toga, mr Željko Marković, konsultant za energetiku u „Diloitu”, potvrđuje za „Politiku” da država pomaže rad termoelektrana na ugalj. Ta podrška se u najvećem delu zasniva na državnim garancijama za kredite koje „Elektroprivreda Srbije” potražuje od inostranih finansijskih institucija. To su uglavnom krediti za projekte odsumporavanja i prečišćavanja štetnih gasova u TENT-u i Kostolcu, kao i za druge značajne projekte u ovom sektoru.

Na pitanje da li ta pomoć na bilo koji način ugrožava druge i narušava konkurenciju, budući da se iz uglja dobija više od 70 odsto struje, Marković kaže da u nekim slučajevima ta pomoć ugrožava druga preduzeća, kao što je primer neplaćenog duga za električnu energiju Javnog preduzeća „Resavica” EPS-u, koji se tretira kao „pravo da ne plate” i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima.

– Upravo najveći deo subvencija koje konstatuje EZ u svojoj analizi se tiče upravo rudnika „Resavice”, koji ne bi mogao da održivo posluje bez pomoći države. Dakle, da toga nema proizvodnja ne bi bila isplativa i oni bi se brzo suočili sa stečajem i gašenjem. Pri tome, što se tiče proizvodnje električne energije, doprinos uglja iz podzemnih eksploatacija „Resavice” nije veliki. Manje od dva odsto godišnje proizvodnje iz uglja dolazi iz ove eksploatacije, a gledano na ukupnu proizvodnju električne energije u Srbiji, taj procenat je još manji i iznosi oko 1,3 procenta – objašnjava Marković.

Što se tiče samog EPS-a, dodaje, on bi svakako mogao bez pomoći države ukoliko bi cena na garantovanom snabdevanju bila na tržišnom nivou, odnosno kada ona ne bi bila jedan od instrumenata socijalne politike.

Naš sagovornik objašnjava da kada postoje subvencije nekim energetskim subjektima, isti su u mogućnosti da ponude proizvedenu električnu energiju jeftinije u odnosu na one koji posluju isključivo po tržišnim principima, čime se stvara nelojalna konkurencija i narušavaju odnosi na tržištu. Primer za to je i unutrašnje tržište električne energije u maloprodaji ka krajnjim kupcima, gde zbog niske cene električne energije, ni posle sedam godina od otvaranja tržišta, nije došlo do razvoja konkurencije, pa je tržište prema svim pokazateljima i dalje jako koncentrisano i s jednim dominantnim učesnikom na tržištu – JP EPS.

Cene po kojima EPS posluje na unutrašnjem komercijalnom tržištu električne energije i plasmanima na regionalnom energetskom tržištu sasvim su dovoljne za održivo poslovanje ovog preduzeća. Što se tiče same EPS-ove proizvodnje iz uglja, na regionalnom tržištu električne energije ona je u ovom trenutku konkurentna jer Srbija nije u sistemu trgovine emisijama štetnih gasova (ETS sistem), pa cena električne energije nije opterećena taksom za emisije, za razliku od drugih proizvođača električne energije iz uglja, koji dolaze iz zemalja EU.

– Za EU to takođe spada u negativan uticaj na tržište i narušavanje konkurencije. S druge strane, pitanje je vremena kada ćemo, u svojim nastojanjima za priključenje EU, ući i u ETS sistem, čime će se drastično promeniti okolnosti za održivost proizvodnje električne energije iz uglja. I EU, ali i ceo svet, u cilju smanjenja emisija ugljen-dioksida, pre ili kasnije ugasiće svoje termoelektrane i zatvoriti rudnike, pa s te strane ni nas to neće zaobići, ne samo zbog obaveze priključenja EU već i zbog međunarodno preuzetih obaveza za smanjenje emisija i postizanja nulte emisije 2050. godine – zaključuje naš sagovornik.

Direktne subvencije države 88,76 miliona evra

Srbija je u 2018. imala direktnih subvencija u iznosu od 47,4 miliona evra, dok je 2019. taj iznos bio 41,36 miliona evra, dakle ukupno 88,76 miliona evra. Subvencije u vidu fiskalne podrške čine više od polovine iznosa – 45,03 miliona evra, subvencije za podršku javnim finansijama su u iznosu od 40,5 miliona evra, dok su subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima u iznosu od 3,23 miliona evra.

Subvencije za fiskalnu podršku sastojale su se od direktnih budžetskih transfera, vladinog zajma za rudnike uglja i neplaćanja poreza i doprinosa od strane „Resavice”, kao i direktnih budžetskih transfera EPS-u. Najviše subvencija je otišlo JP PEU „Resavica” u cilju održavanja poslovanja i proizvodnje, odnosno eksploatacije uglja iz podzemnih rudnika ovog preduzeća.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Ко шиша 4ти Рајх? Хоће да нас осакате! Треба нам струја и нема везе одакле!
ЕвГеније
А шта европска Енергетска заједница каже, могу ли америчке санкције Северном току 2 и Турском току нарушити конкуренцију и утицати на прекограничну трговину енергијом, тј. гасом?
Ђомла
Колико кошта производња једне тоне угља у Ресавици??
Posmatrac
Ako sam dobro razumeo: EU kaze da nam Termoelektrane zagadjuju sredinu (sto je tacno). Zato mi uzimamo zapadne kredite da bi napravili uredjaje za odsumporavanje i precxiscavanje.To se EU opet ne dopada jer im je cilj da zatvorimo rudnik euglja kao jeftine sirovine i predjemo na skupu "zelenu" energiju koju ce oni da nam prodaju. Koliko vidim imamo samo 2 resenja: ili da sve Termoelektrane predju na ruski gas (sto im sigurno opet nece odgovarati) ili da prekinemo sa beskrajnim ucenama zvanim EU.
Дејан
Треба додати и треће могуће решење које би било засновано на донацији земаља загађивача у последњих 100 година. Није фер да они из профита који је настао након вишедеценијског коришћења угља сада усавршавају само сопствене загађиваче и притом терају друге да их равноправно прате у томе. То доприноси само још већој зависности сиромашних од богатих. За Србију транзиција са фосилних горива на “зелену” енергију би значила гашење већине индустријских капацитета.
srki joe
savez sovjetskih EU će da nam diktira kvote i da nas uslovljava. ne znam šta radimo na tom outu al izgleda ćorsokak

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.