Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Naizgled okrenuti prošlosti mislimo na budućnost

U Maticu srpsku na dar stigle prepiska književnika Milana Kašanina, Raše Perića, rukopisna ostavšina Vladimira Milarića, dve dramatizacije Borislava Mihajlovića Mihiza, kaže Zorica Hadžić, upravnica Rukopisnog odeljenja
Зорица Хаџић (Фото: приватна архива)

U izdanju Matice srpske uskoro će izaći iz štampe prepiska Milana Kašanina, trilogija u pet knjiga pod naslovom „Pisma, susreti, tragovi”. Štampanje knjiga je podržalo Ministarstvo kulture. Ovo je početak rada na objavljivanju Kašaninove rukopisne ostavštine, u pripremi su i dnevnički zapisi. Ove knjige su zalog poverenja gospođe Marine Bojić, kćerke Milana Kašanina, jer su prepiska, rukopisi i porodične fotografije stigli kao njen dar, kaže za „Politiku” Zorica Hadžić, upravnica Rukopisnog odeljenja Matice srpske.

Ovaj primer, kako dodaje, pokazuje da kolektivno, i država i pojedinci, moramo da vodimo brigu o institucijama koje su dugovečne, da budemo posebno osetljivi prema institucijama koje imaju tradiciju u srpskom narodu, da osećamo zahvalnost prema onima koji su ih davnih dana osnovali, da poštujemo tradiciju i delovanje Matice, da nikada ne zaboravimo veliko stradanje Narodne biblioteke...

‒ Zbog toga ponosno ističem da su u poslednjih mesec dana u Maticu srpsku, u njeno Rukopisno odeljenje, na dar stigle knjige i prepiska književnika Raše Perića, rukopisna ostavina Vladimira Milarića, jedne rukopis pesme Brate Pavlovića. Poslednje što smo dobili su dve dramatizacije Borislava Mihajlovića Mihiza, poklon akademika Matije Bećkovića ‒ kaže naša sagovornica.

Darovana građa tako se pridružila dragocenim arhivalijama koje su u Matici srpskoj pohranjene. Rukopisno odeljenje čuva arhivalije u vezi sa ličnostima koje su zadužile srpsku kulturu. Tradicija čuvanja građe u Matici započinje samim činom osnivanja 1826. godine.

‒ Danas je građa razvrstana u tri odeljenja: Zbirka rukopisa, Zbirka pisama i Zbirka fotografija. Zbirka rukopisa sadrži 20.000 do sada obrađenih spisa i više hiljada kopija važne arhivske građe. Do sada je obrađeno 61.150 pisama, od poklona i otkupa nabavljeno je još nekoliko desetina hiljada pisama. Veliki posao obrade ove građe je pred nama. Zbirka fotografija poseduje blizu 25.000 snimaka, negativa i albuma, od dagerotipija do snimaka načinjenih savremenom digitalnom opremom. Prošle godine Rukopisno odeljenje Matice je renovirano pri čemu je akcenat stavljen na adaptaciju i uređenje depoa. Proces digitalizacije je u toku ‒ naglašava Zorica Hadžić.

Podseća da postoje i privatni fondovi koji sakupljaju istorijsku i književnu građu, takva je praksa i u svetu, ali dodaje da nije dovoljno upoznata sa kvalitetom i načinom njihovog rada kod nas.

‒ U svakom slučaju, moj stav je vrlo izričit i određen i on glasi da nacionalno blago treba da čuvaju nacionalne institucije. Rukopisima i drugim arhivalijama mesto je tamo gde država i stručni kadar mogu ozbiljno i profesionalno da vode računa o njima, gde ta građa nikada ne može biti otuđena. Kada je reč o privatnim fondovima, vlasnik fonda odlučuje o svemu i, želim da verujem, u najboljoj nameri se trudi da pribavi stručnjake koji će na najprikladniji način prikupljenu građu obraditi. Ipak, privatni fondovi kulturne građe po prirodi stvari uvek moraju imati u vidu i kalkulisati sa komercijalnim efektima. Tamo gde ima komercijalne kalkulacije manjkaće objektivnosti ‒ naglašava naša sagovornica.

Navodi da posebno osetljivo pitanje jesu uslovi u kojima se u takvim fondovima čuva građa, kao i njena dostupnost istraživačima. U Matici i drugim nacionalnim institucijama brigu o dokumentima važnim za našu kulturnu istoriju vodi tim stručnih ljudi.

‒ Građa je u svakom trenutku dostupna korisnicima. Zaposleni u našem odeljenju korisnike mogu da stručno upute i ukažu na dokumenta koja mogu u njihovom istraživanju biti od značaja. Ne manjka nam ni znanja ni entuzijazma ni dobronamernosti ni ljubavi prema poslu koji radimo. A radimo ga sistematski, zaduženi našim precima koji su sakupljali arhivalije, prepoznavajući njihovu vrednost, darodavcima koji su svoje poverenje sa razlogom poklonili Matici, kao i verom u potomke koji će tu dragocenu građu, i kada nas više ne bude, imati na raspolaganju. Kao profesor na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, studente zainteresovane za proučavanje rukopisa sa zadovoljstvom upućujem u rad. Naizgled okrenuti prošlosti zajedno mislimo na budućnost. Ne nosi nas stihija ‒ podvlači Zorica Hadžić.

Obrazovanje i nacionalna kultura temelji su nacionalnog identiteta, pa kada je tako, onda moramo da čuvamo i imamo i poverenje u ustanove nacionalne kulture koje su kroz vekove podizali i razvijali naši prethodnici, oni koji su prikupljali i darivali nacionalno blago za čuvanje u državnim – nacionalnim institucijama.

‒ I danas ove ustanove primaju poklone darodavaca svesnih da su to mesta kojima prirodno pripadaju rukopisi, dokumenta, knjige, slike, predmeti. Čuvati kulturno blago znači i opstati kao narod. Sve može da bude komercijalizovano, samo nacionalna kultura ne. Sve može da bude globalizovano u potrošačkom društvu osim nacionalne kulture. Nacionalna dobra ne trpe privatizaciju i komercijalizaciju jer ona u sebi nose veći značaj i viši smisao, a to je očuvanje nacionalnog identiteta. Zar je potrebno podsetiti koliko narodi na svim stranama sveta ljubomorno i pažljivo čuvaju svoje nacionalne institucije?

Amiciozan plan vezan je za rad Rukopisnog odeljenja. Radovi na kapitalnim projektima kao što su prepiska Laze Kostića i prepiska Milana Kašanina su završeni. Objavljena je knjiga Radovana Popovića o Tišmi i „Okupacijski dnevnik” Milana Jovanovića Stoimirovića. U pripremi za štampu je „Autobiografija” Mihovila Tomandla.

‒ Na redu je priređivanje celokupne prepiske J. J. Zmaja. Vredno se radi na priređivanju i drugih rukopisa. Planiramo i značajne novine u našem delovanju, ali će jedno ostati isto ‒ Matica će i dalje biti zalog svima koji u porodičnoj zaostavštini čuvaju rukopise od društvenog i istorijskog značaja. Nastojaćemo da poverenje darodavaca opravdamo radom i delima, svesni da Matica srpska traje već gotovo dva veka. I trajaće mnogo duže od svih nas ‒ kaže Zorica Hadžić.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
M. Kašanin: "sve se može improvizovati sem nasleđa". Naše je bilo kakvo je bilo i tu se ne može ništa promeniti, ali od onog što mi činimo danas – zavisi kako će naše društvo izgledati sutra. Odgovornost je na nama! Nažalost, Nama je kroz prohujale vekove nedostajalo kauzalno empirijsko zaključivanje kao sredstvo, i metod učenja na greškama, kojima su ovladali Milan i Radivoje Kašanin, kao nit-vodilja u posmatranju sveta oko nas, kao i u donošenju političkih i drugih odluk. Učimo od Kašanina!
Dan
Када ће да буде објављен превод писама краља Милана сину краљу Александру Обреновићу ? Врло интересантна писма, поготово за дипломатију !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.