Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Iz nemačkog logora u jugoslovenski zatvor

Фото Јеврејски историјски музеј у Београду

Među jugoslovenskim ratnim zarobljenicima iz nemačkih logora bilo je i oficira koje je po povratku u Jugoslaviju dočekalo – novo zatočeništvo. Takvu sudbinu je imao i Stevan Stevko Živanović (1892–1979), komandant inženjerije Prve armije u Aprilskom ratu, čovek koloritne biografije koji je 14. i 15. aprila 1941. sa Nemcima vodio pregovore o uslovima primirja, koje je prethodilo kapitulaciji. Takođe, Živanović je pre Drugog svetskog rata rukovodio izgradnjom Spomenika neznanom junaku na Avali, prema ideji Ivana Meštrovića, s kojim je inače bio u kontaktu.

Njegov praunuk Goran Ilić za „Politiku” kaže da je Stevan posle Aprilskog rata najpre bio zarobljenik u Osnabriku, gde je po svoj prilici imao ulogu zamenika komandanta logora.

„Posle oslobođenja logora, sve sa visokim činovima angloameričke snage su upozorile da im ne garantuju da im se ništa neće desiti ako se vrate u Jugoslaviju i da bi bilo pametno da odmah idu u SAD ili zapadnoevropske zemlje. Međutim, Stevana su u zemlji čekale supruga, dve ćerke i unuci koji su u toku njegovog zarobljeništva počeli da dolaze na svet.

Po povratku u Jugoslaviju, nova vlast ga je uhapsila i osudila na smrt pod optužbom da je bio agent Abvera. Kazna je promenjena u zatvorsku, uz gubitak svih građanskih prava, verovatno zato što Stevanova uloga u Aprilskom ratu nije bila negativna. Posle sedam godina je pušten iz zatvora u Požarevcu i do penzije je radio kao inženjer u ’Partizanskom putu’. Pred smrt 1979. podneo je zahtev za rehabilitaciju ali je odbijen”, objašnjava Ilić.

On je našoj redakciji dostavio i pradedine beleške iz 1953. o pregovorima o primirju s Nemcima. Iz njih doznajemo da se Živanović 14. aprila 1941. po dužnosti obreo u Zvorniku, gde je dobio naređenje da sačeka povratak pukovnika Bogoljuba Basraka, koji je otišao da od nemačke strane zatraži uslove primirja „usled nemogućnosti da se dalje vode operacije” jer su jugoslovenski kralj i vlada napustili zemlju. Tim povodom, Stevan je zabeležio:

„Oko 17 časova pojavio se na desnoj obali Drine nemački oficir sa belom zastavom kao parlamentar. Vatra je obustavljena i parlamentar je prešao Drinu u čamcu, zajedno s pukovnikom Basrakom. Prvi pregovori vođeni su u pošti. Nemački oficir je pročitao uslove, koji su po mome sećanju bili sledeće sadržine:

1. Sve jugoslovenske trupe na pravcu kretanja Nemaca ka Sarajevu imaju odmah da polože oružje, na mestu gde se zateknu u momentu primirja

2. Trupe da budu prikupljene na svojim zborištima, oružje složeno i pripremljeno za predaju i da sačekaju dalja naređenja. Snabdevanje tih trupa preuzima nemačka intendatura

3. Putevi za Sarajevo: Zvornik–Vlasenica–Romanija–Sarajevo i Zbornik–Tuzla–Doboj–dolina reke Bosne–Sarajevo da budu potpuno slobodni za prolaz nemačkih motorizovanih kolona

4. Nikakva rušenja ili kvarenja mostova i komunikacija, kao i telefonsko-telegrafskih linija ne smeju se vršiti od strane jugoslovenskih trupa, a ukoliko su do zaključenja primirja već izvršena, imaju se od strane jugoslovenskih inžinjerskih jedinica odmah dovesti u upotrebljivo stanje za saobraćaj

5. Rok za prijem uslova: jedan čas”

Od nemačke strane je traženo da se jugoslovenskoj Vrhovnoj komandi umesto jednog, da šest časova za izjašnjavanje. Nemci su pristali, ali su istog dana zauzeli Zvornik. Vrhovna komanda je 15. aprila oko pet sati ujutru prihvatila nemačke uslove, ali zbog nedostatka veze sa svojim jedinicama nije mogla neposredno da ih izvesti o tome. Zato je ovlastila Živanovića i Basraka da idu ispred nemačkih vojnih kolona i putem obaveštavaju jugoslovenske trupe i štabove o primirju.

„Komandant nemačke oklopne divizije naredio je da nastupanje njegovih kolona otpočne u šest časova ujutro (15. aprila). On se složio sa našim predlogom da pukovnik Basrak obaveštava naše jedinice na pravcu od Tuzle do Sarajeva, a ja na pravcu od Drinjače do Sarajeva, s tim da nas prati po jedan nemački oficir kao kontrolor izvršenja uslova primirja.

I tako smo 15. aprila 1941. pukovnik Basrak i ja pošli na taj težak i tužan put, na 500 metara ispred čela nemačkih kolona. Neposredno pred Sarajevom sačekao nas je jedan konjički pukovnik, koji je preuzeo dalje vođenje nemačke kolone. Time je moja uloga bila završena”, zabeležio je Živanović.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божа
У близини Оснабрика су постојали логори који су носили имена и бројеве, почињали су са "ОФЛАГ". - Нека праунук тражи одштету за време проведено у логору, али никако мању од стварних губитка његовог предка, то исто може да тражи од правног наследника тадашње комунистичке Југославије.
Марко Латиновић
Хммм... Мој отац и највећи број заробљених официра, подофицира и војника вратио се послије рата у Југославију без икаквих проблема. У енглеској униформи! Повратницима су признати чинови и омогућено им је организовање у удружења бивших ратнх војних заробљеника. Отац је послије као непартијац има пристојну професионалну каријеру. Међутим, треба рећи да су Нијемци пустили један број официра из заробљеништва да служи Недићу, један број високих официра заклетих краљу није се уопште вратио у земљу.
nikanor
Hmmmm... vaš otac očigledno nije bio među 72 streljana pilota predretne avijacije, koji su pobijeni na povratku iz nemačkih logora u selu Jabuka kod Pančeva 1945. godine.
Божа
Боље би му било да је послушао савете, и да се није вратио. Обитељ би га касније могла посетити.
Ера
На жалост,многи који су својом надпросечношћу и изграђеним интегритетом скренули пажњу на себе,после заробљеништва завршили су или у затвору или у специјалним комунистичким казаматима (Голи Оток),највећим делом без доказане кривице.Слобода личности у Србији је била и,на жалост,биће трн у оку извршној власти.И мој деда је са чином резерв.капетана био заточеник Аверсе и Оснабрика,у Србију се после вишемесечних провера породици вратио крајем 1945 године.Титове казамате је само пуком срећом избегао
Milan Bešina
Evo scenarija da se snimi novi istinski film!!! Ming
Божа
У логор код Оснабрика су одвођене и посаде савезничких оборених авиона, САД-а и УК. Би Би Си је снимио пре више година филм, серију или репортажу о томе, ко о томе зна више нека јави, сигурно је вредна гледања.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.