subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.02.2021. u 08:43

Na Grozdinoj kući četiri crna barjaka

Грозда Мисаиловић (Фото из књиге „Казивања из прве руке”)

U selu Kremna početkom 20. veka rodila se Grozda Misailović. Nju, još jednu kćer i tri sina imali majka Petra i otac Nikola. Stasavala Grozda u devojku ne sluteći da će ratne nesreće ojaditi ovu porodicu. 

„Imanje sređeno, građevine popravljene, pomisliš kako je lako živeti. Kad ono đavo dođe po svoje”, sećala se u starosti Grozda, a to beležio i s drugim ispovestima u knjigu „Kazivanja iz prve ruke” pretočio dr Ilija Misailović. Ovo mu je ta nesrećna žena kazivala: 

„Kad je poč’o turski rat (prvi balkanski) iz naše kuće otišle čet’ri puške, odoše mi otac i tri brata. Najstariji brat Mihajlo mi umro kad je bio turski rat. Najmlađi brat Radisav umro je u Štipu, za vreme bugarskog rata (drugog balkanskog), kad su regruti umirali od tifusa. Srednji brat Miloje mi izumro u švapskom (Velikom) ratu. Kad se vojska pustila, on prezimio bolestan u bolnici, umro u Temišvaru 1919.”

„Kad su Švabe provalile u Srbiju 1915. godine dopade naša vojska ropstva. Otac umre u Nežideru u Mađarskoj. Majka mi živela još godinu dana posle oca. Tako se udesilo da je ona umrla kod kuće, po Jovandanu, posle slave.”

„Crni rat, okiti mi kuću sa čet’ri crna barjaka, da crnje kuće nije bilo u selu. Kakva me ’dobrota’ poćerala bilo mi je lakše da krepam nego da živim. Ostadosmo u životu samo nas dve, sestra Mileva i ja. Sedam godina bile same. Sirotovala i nasirotovala se. Onda kuća bila nova, a sad kisne, strulilo moj brate.”

„Kad se setim švapskog rata, koliko mi je zagorč’o život. Svi muškarci na frontu, ja kod kuće sa sestrom sama. Dve đeturine da vode kuću, Mileva mi imala jedanaest godina. Udariše Švabe narez. Dok je majka bila živa tri su krave otišle u narez i jedno june. Pa sam posle dala još troje pošto je ona umrla, opet u narez. Nismo se mučili, neću reći, samo ti žao one stoke. Gledaš je, timariš, raniš je, dođe financ i otera.” 

„Kad mi je umro brat Radisav gore mi je bilo nego kad su mi umrli i otac i majka. Kad mi je depeša javila za njega htela sam da krepam. Kovrljala se od jada. Sedam dana nisam ni jela ni pila. Samo sam kukala. Moja kuknjava se čula do na Kadinjaču, do Tarabića.”

„Bila rušna za tim bratom, dobijem boginje. Bolovala cele časne poste. Sestra Mileva samo plače. Kuka kako će ostati sama. Ni ja ne verujem da ću preživeti. Boginje izašle nekako o Pokladama. Prođe Vaskrs, ja ozdravih.”

Ojađenu Grozdu, kad su ratne nedaće minule, život oporavio. „Meni postavili staraoca. Izradili mi i neku pomoć, malo neke invalide za mene i sestru. Ali to nam nije dolazilo, tako bilo, samo kobajagi izrađeno.”

Zatim počeli kremanski mladići za nju da se interesuju. Najuporniji bio Zarija Stanić, od nje 10 godina stariji. Stanići poznate kiridžije, imali dobra kola i volove, vukli robu. A Grozda miraždžika, nesrećom to postala, stradanjem trojice braće u ratu. Volela je Zariju, udala se za njega, dobili tri kćeri i sina. Ona majci, ocu i braći podigla spomenik. „Dala sam ploče da se to u crkvi uradi. Kamo sreće da su sretni bili, pa se vratili...”

Ovo i druga kazivanja ljudi iz užičkih sela, ispisana u izvornom govoru, čitaju se u knjizi Ilije Misailovića. Nailazio je on na ova narodna sećanja kad je sakupljao građu za obimnu monografiju o Kremnima, beležio ih, pa u posebnu knjigu odštampao. S namerom, kako piše, da skine patinu zaborava sa naših predaka, koji su škole života završavali uz stalnu borbu sa nemaštinom i teškim istorijskim događajima.

„Odavno u rukama nisam imao knjigu u kojoj ima toliko životne istine, iskazane s tolikom neposrednošću i tako ubedljivo”, napisao je u njenom predgovoru akademik Ljubomir Simović, dodajući da Misailović knjigu zasniva na svedočenjima ljudi sa društvene margine, kojima bitno dopunjava naše predstave i znanja o našoj prošlosti: „Sa tim znanjem možda ćemo moći odlučnije da se suočimo i sa istinama našeg vremena.”

Ovim kazivanjima bavi se i Milovan Danojlić u svom zapisu „Da, i mi smo svet”, navodeći da je Misailović sačinio zbornik ispovesti običnih ljudi, osvetlivši puteve i besputice s kojima su se probijali kroz 20. vek. „Istini je tu dato da se pokazuje, a ne da se dokazuje”, napisao je Danojlić zaključivši da danas, dok smo suočeni sa neveselim stanjem u seoskoj sredini, ova knjiga zanimljivih biografskih priča ipak uliva nadu i podseća na živorodnu osnovu rodnog tla i podneblja.

Komеntari1
c458b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbin(61%)......
Pokojna Grozda Misailovic besedi svoju cemernu sudbinu kao da joj Njegos iza ledja sapuce kako da slozi recenice.Dok doktor Ilija Misailovic sve to tanano belezi,kao da mu je Vuk karadzic pozajmio ruku.Ovo pripovedanje ,gde je svaki pasus pun zivotnog iskustva i spartanskog Jezika tvrdog naboja,treba uvesti kao lektiru u sve srednje skole....!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja