Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SKOJEVKA DRAGA RUSKOVSKA DANAS PUNI 95 GODINA

Revolucija kao sudbina

Volite svoju državu kao što volite svoju porodicu, borite se za nju kao što se borite za svoju porodicu. Alternativa ne postoji, poručuje političarima bivših država SFRJ nekadašnja partizanka iz Severne Makedonije
Русковска данас, у свом дому (Фотографије лична архива)

Specijalno za „Politiku”
Ove godine navršiće se osam decenija od početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Podsetimo se heroja i njihovih podviga antifašističkog narodnooslobodilačkog rata, njihove hrabrosti i nekompromisne borbe za očuvanje ideala. Buđenje sećanja na tekovine oslobodilačke borbe svetla je smernica budućim naraštajima ka pravim vrednostima. Slikovitim opisom ratnog perioda i ideala koji su bili zvezda vodilja ka slobodnom životu, na istorijskom putu do slobode naš vodič je „Politikina” sagovornica Draga Ruskovska.

Rođena je tačno pre 95 godina, 22. februara 1926. godine, u Štipu, u istočnoj Makedoniji. Revolucija je postala njena biografija, sudbina, ali i mera ponašanja i odnosa u savremenom svetu. Kao skojevka, pridružila se NOB-u, odakle je krenula u partizane. Specijalno za čitaoce „Politike” kazuje svoju priču.

‒ Kada je rat počeo (1941), moji prijatelji koji su studirali u Beogradu vratili su se u Štip. Kao pripadnici Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), sa sobom su doneli ideale komunizma. Na tajnim sastancima pojašnjavali su nam značenje komunizma i približavali svoje ideje. Tada sam i ja postala član SKOJ-a. Čuvali smo ilegalce i izvršavali sve zadatke koje smo dobijali. Makedonija je tada bila pod bugarskom okupacijom. Godine 1943, naša ćelija je bila otkrivena i završili smo u zatvoru u Skoplju. To je bio težak period, bili smo mučeni, fizički i psihički, svakog dana. Kada je ubijen bugarski car Boris, amnestirali su nâs koji smo bili maloletni, ali smo morali obećati da se više nećemo boriti protiv bugarske vlasti. Vratila sam se u Štip ‒ započinje priču Draga Ruskovska.

Nemiran mladalački duh vođen idealima i jaka želja da se snažno i punim plućima živi u slobodnoj zemlji otisnula je ovu hrabru ženu u nepoštednu borbu protiv okupatora koji su činili zverska zlodela u čitavom svetu, pod Hitlerovskom komandom.

‒ Ipak, posle nekoliko meseci, formirali smo 14. Makedonsku omladinsku udarnu brigadu. Tako sam krenula u partizane. Sa brigadom smo učestvovali u oslobođenju više gradova, među kojima je bilo i Skoplje. U međuvremenu, Bugari su promenili stranu, ali Glavni štab NOV Makedonije nije dozvolio da učestvuju u oslobađanju bilo kog makedonskog grada. Do kraja 1944, krvavom borbom partizanskih jedinaca, bila je oslobođena cela Makedonija ‒ sa ponosom ističe Ruskovska.

Ova borba je krunisana 2. avgusta 1944. godine u Prohoru Pčinjskom, na prvom zasedanju ASNOM-a, gde je Makedonija proglašena državom, a makedonski jezik postao službeni jezik ove države koja je ušla u sastav Narodne Federativne Jugoslavije. No, kako rat još nije završen, brigada kojoj je pripadala Ruskovska, sa komandantom Borom Čaušovim na čelu, dobija naredbu da krene ka Beogradu, pa na Sremski front.

‒ U februaru 1945. godine, dobili smo naređenje da krenemo za Beograd. Do Vranja smo išli pešice, a od Vranja do Beograda tovarnim vagonima. Bilo je jako hladno. U vagonima smo palili vatre da se ugrejemo. Kada smo sišli u Beograd, svi smo izgledali kao dimničari. Tu sam završila kurs za šifranta, nakon čega smo otišli u Srem. Ne mogu zaboraviti izraze lica svih nâs koji smo došli iz Makedonije. Nigde drveta, nigde kamena, dokle god oko vidi – ravnica. Dali su nam ašove da kopamo rovove. Bilo je izuzetno teško smestiti gerilu u rovove. Ratovali smo zajedno sa Drugom ličkom divizijom. Bili su jako ponosni što su oni spasli maršala Tita u Drvaru. Budite sigurni da nisu dozvoljavali da to zaboravimo. Tada smo prvi put i čuli za ofanzive na Neretvi i Sutjesci.

Bilo je teško, niko nas nije pripremio za frontovsko ratovanje, zato se i toliko ginulo. Bila sam ranjena. Sećam se da je tada maršal Tito u svojoj pratnji imao tri bombardera. Samo što završimo proboj fronta, zaplenimo kamione, tenkove, topove, pojave se ti bombarderi, pa sakrivaj se da te tvoji ne ubiju i ne zapale sve što smo zaplenili. Komunikacije nisu bile kao što su danas…

Šta je za vas mlade značila ta borba i kakav je odnos građen između partizana?

‒ Bili smo mladi, vođeni idealima. Ratovali, ginuli, gradili državu. Državu u kojoj će svi biti jednaki, ali u punom smislu – i društveno i ekonomski. Naši saborci muškarci prema nama, devojkama, bili su puni poštovanja. Bilo je zabranjeno bilo kakvo udvaranje.

Komandant na Sremskom frontu bio je španski borac Kosta Nađ. Kakav je bio kao komandant?

‒ Komandanta Kostu Nađa sam srela jedanput ili dvaput. Na mene je ostavio utisak sposobnog i iskusnog ratnika. Uživao je puno poštovanje. Bila je privilegija upoznati španskog borca.

„Druže Tito, rat je završen!”, poslao je Titu Kosta Nađ 15. maja 1945. godine. Uhapšen je Aleksandar fon Ler, čovek koji je bombardovao Beograd. Kakvu je radost doneo kraj rata?

‒ Kada je potpisan mirovni ugovor, 8. maja 1945. godine, mi smo bili u rovovima. Preko razglasa na nemačkom je objavljivano da je Nemačka kapitulirala, da je potpisan mirovni ugovor, ali Nemci su se borili kao da sâm Hitler stoji iza njih. U rovovima smo bili do 15. maja, kada je konačno i za nas rat završen. Bili smo srećni i ponosni. Krenuli smo goloruki, a pobedili takvu moćnu armiju. Vratili smo se pešice u Makedoniju. Kući, u Štip, stigla sam u septembru. Toliko nam je trebalo pešice da stignemo. Na dočeku nove, 1946. godine, upoznala sam svog pokojnog supruga, Micka Ruskovskog. Bio je potpukovnik, komesar Druge divizije. On je došao sa drugom devojkom, ali je mene na kraju večeri otpratio kući. Bila je to ljubav na prvi pogled. Uzeli smo se juna 1946. godine i imali divan brak. Muž mi je umro u januaru 1984. godine. I posle toliko godina, još mi nedostaje. Sa njim imam dve ćerke. Jedna je krenula njegovim putem. Putem pravičnosti. Glavni je tužilac za borbu protiv organiziranog kriminala u Severnoj Makedoniji.

Svog vrhovnog komandanta u ratu i miru, Josipa Broza Tita, Ruskovska je imala čast da upozna u rodnom mestu. Da, u Štipu. Neko bi rekao – sudbina. U gradu koji obuhvata centralni deo Ovčjeg polja, u dolini reke Donje Bregalnice i južnom delu Kočanske kotline, u istočnoj Makedoniji ‒ spoznala je sve ono zbog čega se borila.

Susret sa Titom je doživela ovako:

„Maršala Tita sam upoznala krajem 50-ih godina. Bio je u poseti Štipu. Sećam se da sam mu u ime građana moga rodnog mesta, poklonila ovčepoljsku nosiju (nošnja). Na odlasku je rekao: ’Lep kraj, lepi ljudi!’ Uvek je znao da kaže ono što ljudi hoće da čuju. U modrini njegovih očiju otkrivao se oganj; uz osmeh i nežnost, ukorak je išla i njegova uporna nepokolebljivost. Bila sam fascinirana. Oko sebe je širio sigurnost i samopouzdanje, tako da smo i svi mi bili sigurni da ćemo uspeti da ostvarimo ciljeve naše borbe, a to je značilo da ćemo izgraditi državu na koju ćemo svi biti ponosni. To se i dogodilo. Nažalost, trajalo je do raspada SFRJ.

Raspale su se i tekovine ne samo naše borbe – raspali su se ideali, raspao se moral. Sećam se, pre jedno deset godina, izbacili su nas iz prostorija gde je bio smešten Savez boraca. Zamislite slike narodnih heroja razbacane na ulici. I opet, sa više od 85 godina životnog veka, stali smo u stroj i opet marširali, ali sada u znaku protesta. Šta biste poručili državnim rukovodiocima i građanima novonastalih država iz SFRJ?

‒ Drago mi je da i posle toliko godina od raspada SFRJ osećam bliskost sa svima sa kojima smo delili radosti i tuge te države. Svim političarima bih poručila: volite svoju državu kao što volite svoju porodicu, borite se za nju kao što se borite za svoju porodicu. Alternativa ne postoji.

„Slovenski narod može mirno da izgrađuje jer na granicama države stoje Srbi, Hrvati, Makedonci i svi narodi Jugoslavije” – Titove su reči koje ovoj velikoj ženi i danas odzvanjaju. Ona je stvarala Jugoslaviju i doživela njen raspad. Udala se i ostala udovica, ali kao večiti pobednik, živi srećno, jer ima svoju decu i svoje unuke, kojima se ponosi.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Док њено срце куца
Ех бре -"Македонско девојче "?! Није жалила да иде у ров на Сремски фронт ?! Није то ни шума -"живот је у ратној равници ,киша на длану" .Није питала шта ће тамo .Зато је 850 000 бораца стигло до Аустрије и Трста.Зато та Словенија има море.Нека то зна и Јанша који би сада "радио" на прекиду аутопута ка СМ па и они међу нама који мисле да "све то није требало."Требало је .Сваким даном у сваком "западно-балканском" галиматијасу и погледу - видимо да јесте ,
naivna
Dobro se isplakah. Duboki naklon i veliko postovanje drugarici Dragoj Ruskovskoj.
Леон Давидович
Реално је описала историјске догађаје и осећања своје генерације која се борила против фашизма за слободу. На жалост деведесетих су победиле оне снаге против којих су се борили у 2. св. рату. СКЈ је радила на издаји и припремила терен за деведесете.
Tasa
CARICA!
Ljudmila
A kako bi ti Ljudmila napala zlu koronu? Bombom? Revolverom? Bolje da svi nosite maske i perete ruke, nego da se ovako oglašavate.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.