Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski naučnici utvrdili uzroke kalifornijskih požara

Vest o istraživačkom radu profesora i asistenta Univerziteta u Beogradu, objavljenom u prestižnom američkom časopisu, prenelo je više od 30 medijskih kuća i sajtova na planeti
Драган Благојевић, Јелена Луковић, Александар Секулић (Фото лична архива)

Veliki odjek kod američke i svetske javnosti ostavilo je nedavno objavljivanje istraživanja o uzrocima i posledicama kalifornijskih požara koje je uradilo troje naučnika, različitih istraživačkih interesovanja s Univerziteta u Beogradu u saradnji s kalifornijskim Univerzitetom Berkli. U pitanju su naučnica koja proučava klimatske promene prof. dr Jelena Luković, s Geografskog fakulteta, i njene kolege s Katedre za geodeziju i geoinformatiku Građevinskog fakulteta – prof. dr Dragan Blagojević i mr Aleksandar Sekulić, asistent. Oni su najzaslužniji za detaljno grafičko i kartografsko prikazivanje pomenutih pojava.

Kako za naš list kaže prof. Luković, ova publikacija je izazvala veliku pažnju, pa se prethodne nedelje ime UB-a pojavilo na stranicama više od 30 svetskih medijskih kuća. Počevši od „Los Anđeles tajmsa” i „Vašington posta”, koji citira Jelenu Luković kao naučnika koji proučava klimatske promene sa UB-a i navodi da je tim istraživača iz Srbije zaključio da „kalifornijska kišna sezona sada startuje gotovo mesec dana kasnije, što povećava rizik od požara”. Tu vest preneli su Rojters, „Sajans dejli”, a „okačena” je i na stranicama Ujedinjenih nacija, Američke geofizičke unije, univerziteta Jejl, Harvard, Riding...

Multidisciplinarni naučni rad objavljen je u cenjenom časopisu Američke geofizičke unije „Geofizikal risrč leters”. Lukovićeva navodi da je, osim kvantifikovanja kašnjenja početka kišne sezone od 27 dana, u odnosu na šezdesete godine prošlog veka, u uslovima mediteranske klime u Kaliforniji, suština njihovog istraživanja u odgovoru zbog čega se to događa i kakve posledice to pomeranje i preraspodela padavina mogu da izazovu. Ispostavilo se da su rezultati do kojih su došli od najvećeg značaja za dužinu trajanja sezone požara i suše, koja uzrokuje mnogo štete u ovoj državi na zapadnoj obali SAD, koja je prema broju stanovnika na prvom, a po površini na trećem mestu u toj zemlji. Profesorka Luković objašnjava da njena naučna povezanost s kalifornijskim Univerzitetom Berkli traje poslednjih šest godina, koliko sarađuje s tamošnjim prof. dr Džonom Čengom, kod koga je u više navrata boravila u laboratoriji za Klimatsku dinamiku kao gostujući istraživač i Fulbrajtov stipendista. Naglašava da je to rezultiralo i dolaskom prof. Čenga u Beograd 2018. godine, kada je na poziv Geografskog fakulteta predavao na ovdašnjoj konferenciji „MedCLIVAR”.

– Rezultati istraživanja naučnika, generalno, daju svojevrstan kredibilitet ustanovama iz kojih oni dolaze. Na primer, naučna postignuća u vidu prestižnih nagrada, publikacija u vodećim časopisima, naučne citiranosti presudno utiču na rangiranje univerziteta, na takozvanoj Šangajskoj listi. Kako pozicija univerziteta na ovoj listi utiče na odluku studenata da se opredele za njega, našem UB-u kao i drugim akademskim ustanovama u svetu je važno da zauzmu što više mesto na ovoj listi kineskog Đao Tonga. Jedini put ka tome su izvrsni rezultati istraživanja, poput ovog koje smo nedavno publikovali u časopisu Američke geofizičke unije „Geofizikal risrč leters” – objašnjava mlada srpska naučnica.

Ona gotovo deset godina intenzivno sarađuje s asistentom Sekulićem, koji je upravo pred odbranom doktorske disertacije u kojoj razmatra prostorno-vremensko modelovanje kiše, primenom geostatistike i mašinskog učenja.

Prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu UB-a, za „Politiku” ističe da je reč o velikom uspehu profesora i istraživača s Geografskog fakulteta u glavnom gradu.

– Ovim je još jednom potvrđeno da Univerzitet u Beogradu ima važno mesto u međunarodnoj akademskoj zajednici i da naša zemlja, iako mala, daje značajne doprinose rešavanju problema globalnih razmera – navodi ovaj profesor Medicinskog fakulteta.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ramzaj
Da, da., kako da ne?! Pa imate snimak helikoptera koji prosipa neku zapaljenu tecnost, nesto slicno katranu, a iza njega "bas lepo gori", Sveti Petar da je bio tamo ne bi mogao da ugasi i tako na nekoliko desetina lokacija istovremeno!
Yrraf
Još kad bi ovim istim talentovanim istraživačima i njihovom fakultetu država najzad izgradila recimo zgradu u kojoj mogu nesmetano da se bave naučnim radom to bi bilo idealno. Šta bi tek radili da se ne seljakaju od PMF-a do Zemuna?
Немања О.
Како нема пожара на истоку Мексика и Канаде само у Калифорнији?
dusan1
Požara u zapadnom-pacifičkom delu Kanade ima i poneki su čak i veći od onih u Kaliforniji. Koliko je baš zbog suše Kanada i Kalifornija pogođena požarima , ta ista suša pomaže da požara u Meksiku nema jer je pustinja pa nema šta da gori .
Zoran
Bravo! Odlican uspjeh. Vracate nadu i potvrdjujete cinjenicu da smo vrijedan i pametan narod. Drago mi je prije svega zbog vas troje, a onda vam i zahvaljujem sto ste cineci to proslavili i nas cijeli narod. Samo tako dalje.
Александар С.
Прихватиће се свакаква теорија која ''доказује'' климатске промене и криви угљен-диоксид. А то што се престало са праксом уклањања сувог лишћа (исто то је допринело пожарима у Аустралији), то само одлази у етар.
Александар С.
Милане пар чињеница: - И Абориџини су контролисали пожаре на тај начин - Сваки земљопоседник-фармер је то радио на свом земљишту све док није постало забрањено под лобирањем ''Зелених'' - Пожари су били и остаће саставни део Аустралијског екосистема. Превентивно спаљивање и уклањање горива служи да се сачувају људски животи.
MilanM
Kakav komentar... Pozari u Australiji u periodu 2019-2020 su pokrili 11.46 miliona hektara. Koliko po vama treba ljudi da bi se pokupilo lisce sa te povrsine? A u Kaliforniji je prosle godine izgorelo oko 1.7 miliona hektara. Ovde se ne prica o Tasmajdanskom parku...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.