subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 23.02.2021. u 09:05 Dragana Jokić-Stamenković

Srpski naučnici utvrdili uzroke kalifornijskih požara

Vest o istraživačkom radu profesora i asistenta Univerziteta u Beogradu, objavljenom u prestižnom američkom časopisu, prenelo je više od 30 medijskih kuća i sajtova na planeti
Драган Благојевић, Јелена Луковић, Александар Секулић (Фото лична архива)

Veliki odjek kod američke i svetske javnosti ostavilo je nedavno objavljivanje istraživanja o uzrocima i posledicama kalifornijskih požara koje je uradilo troje naučnika, različitih istraživačkih interesovanja s Univerziteta u Beogradu u saradnji s kalifornijskim Univerzitetom Berkli. U pitanju su naučnica koja proučava klimatske promene prof. dr Jelena Luković, s Geografskog fakulteta, i njene kolege s Katedre za geodeziju i geoinformatiku Građevinskog fakulteta – prof. dr Dragan Blagojević i mr Aleksandar Sekulić, asistent. Oni su najzaslužniji za detaljno grafičko i kartografsko prikazivanje pomenutih pojava.

Kako za naš list kaže prof. Luković, ova publikacija je izazvala veliku pažnju, pa se prethodne nedelje ime UB-a pojavilo na stranicama više od 30 svetskih medijskih kuća. Počevši od „Los Anđeles tajmsa” i „Vašington posta”, koji citira Jelenu Luković kao naučnika koji proučava klimatske promene sa UB-a i navodi da je tim istraživača iz Srbije zaključio da „kalifornijska kišna sezona sada startuje gotovo mesec dana kasnije, što povećava rizik od požara”. Tu vest preneli su Rojters, „Sajans dejli”, a „okačena” je i na stranicama Ujedinjenih nacija, Američke geofizičke unije, univerziteta Jejl, Harvard, Riding...

Multidisciplinarni naučni rad objavljen je u cenjenom časopisu Američke geofizičke unije „Geofizikal risrč leters”. Lukovićeva navodi da je, osim kvantifikovanja kašnjenja početka kišne sezone od 27 dana, u odnosu na šezdesete godine prošlog veka, u uslovima mediteranske klime u Kaliforniji, suština njihovog istraživanja u odgovoru zbog čega se to događa i kakve posledice to pomeranje i preraspodela padavina mogu da izazovu. Ispostavilo se da su rezultati do kojih su došli od najvećeg značaja za dužinu trajanja sezone požara i suše, koja uzrokuje mnogo štete u ovoj državi na zapadnoj obali SAD, koja je prema broju stanovnika na prvom, a po površini na trećem mestu u toj zemlji. Profesorka Luković objašnjava da njena naučna povezanost s kalifornijskim Univerzitetom Berkli traje poslednjih šest godina, koliko sarađuje s tamošnjim prof. dr Džonom Čengom, kod koga je u više navrata boravila u laboratoriji za Klimatsku dinamiku kao gostujući istraživač i Fulbrajtov stipendista. Naglašava da je to rezultiralo i dolaskom prof. Čenga u Beograd 2018. godine, kada je na poziv Geografskog fakulteta predavao na ovdašnjoj konferenciji „MedCLIVAR”.

– Rezultati istraživanja naučnika, generalno, daju svojevrstan kredibilitet ustanovama iz kojih oni dolaze. Na primer, naučna postignuća u vidu prestižnih nagrada, publikacija u vodećim časopisima, naučne citiranosti presudno utiču na rangiranje univerziteta, na takozvanoj Šangajskoj listi. Kako pozicija univerziteta na ovoj listi utiče na odluku studenata da se opredele za njega, našem UB-u kao i drugim akademskim ustanovama u svetu je važno da zauzmu što više mesto na ovoj listi kineskog Đao Tonga. Jedini put ka tome su izvrsni rezultati istraživanja, poput ovog koje smo nedavno publikovali u časopisu Američke geofizičke unije „Geofizikal risrč leters” – objašnjava mlada srpska naučnica.

Ona gotovo deset godina intenzivno sarađuje s asistentom Sekulićem, koji je upravo pred odbranom doktorske disertacije u kojoj razmatra prostorno-vremensko modelovanje kiše, primenom geostatistike i mašinskog učenja.

Prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu UB-a, za „Politiku” ističe da je reč o velikom uspehu profesora i istraživača s Geografskog fakulteta u glavnom gradu.

– Ovim je još jednom potvrđeno da Univerzitet u Beogradu ima važno mesto u međunarodnoj akademskoj zajednici i da naša zemlja, iako mala, daje značajne doprinose rešavanju problema globalnih razmera – navodi ovaj profesor Medicinskog fakulteta.

Komеntari15
2150d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ramzaj
Da, da., kako da ne?! Pa imate snimak helikoptera koji prosipa neku zapaljenu tecnost, nesto slicno katranu, a iza njega "bas lepo gori", Sveti Petar da je bio tamo ne bi mogao da ugasi i tako na nekoliko desetina lokacija istovremeno!
Yrraf
Još kad bi ovim istim talentovanim istraživačima i njihovom fakultetu država najzad izgradila recimo zgradu u kojoj mogu nesmetano da se bave naučnim radom to bi bilo idealno. Šta bi tek radili da se ne seljakaju od PMF-a do Zemuna?
Немања О.
Како нема пожара на истоку Мексика и Канаде само у Калифорнији?
dusan1
Požara u zapadnom-pacifičkom delu Kanade ima i poneki su čak i veći od onih u Kaliforniji. Koliko je baš zbog suše Kanada i Kalifornija pogođena požarima , ta ista suša pomaže da požara u Meksiku nema jer je pustinja pa nema šta da gori .
Zoran
Bravo! Odlican uspjeh. Vracate nadu i potvrdjujete cinjenicu da smo vrijedan i pametan narod. Drago mi je prije svega zbog vas troje, a onda vam i zahvaljujem sto ste cineci to proslavili i nas cijeli narod. Samo tako dalje.
Александар С.
Прихватиће се свакаква теорија која ''доказује'' климатске промене и криви угљен-диоксид. А то што се престало са праксом уклањања сувог лишћа (исто то је допринело пожарима у Аустралији), то само одлази у етар.
Александар С.
Милане пар чињеница: - И Абориџини су контролисали пожаре на тај начин - Сваки земљопоседник-фармер је то радио на свом земљишту све док није постало забрањено под лобирањем ''Зелених'' - Пожари су били и остаће саставни део Аустралијског екосистема. Превентивно спаљивање и уклањање горива служи да се сачувају људски животи.
MilanM
Kakav komentar... Pozari u Australiji u periodu 2019-2020 su pokrili 11.46 miliona hektara. Koliko po vama treba ljudi da bi se pokupilo lisce sa te povrsine? A u Kaliforniji je prosle godine izgorelo oko 1.7 miliona hektara. Ovde se ne prica o Tasmajdanskom parku...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja