Srpski naučnici utvrdili uzroke kalifornijskih požara

Veliki odjek kod američke i svetske javnosti ostavilo je nedavno objavljivanje istraživanja o uzrocima i posledicama kalifornijskih požara koje je uradilo troje naučnika, različitih istraživačkih interesovanja s Univerziteta u Beogradu u saradnji s kalifornijskim Univerzitetom Berkli. U pitanju su naučnica koja proučava klimatske promene prof. dr Jelena Luković, s Geografskog fakulteta, i njene kolege s Katedre za geodeziju i geoinformatiku Građevinskog fakulteta – prof. dr Dragan Blagojević i mr Aleksandar Sekulić, asistent. Oni su najzaslužniji za detaljno grafičko i kartografsko prikazivanje pomenutih pojava.

Kako za naš list kaže prof. Luković, ova publikacija je izazvala veliku pažnju, pa se prethodne nedelje ime UB-a pojavilo na stranicama više od 30 svetskih medijskih kuća. Počevši od „Los Anđeles tajmsa” i „Vašington posta”, koji citira Jelenu Luković kao naučnika koji proučava klimatske promene sa UB-a i navodi da je tim istraživača iz Srbije zaključio da „kalifornijska kišna sezona sada startuje gotovo mesec dana kasnije, što povećava rizik od požara”. Tu vest preneli su Rojters, „Sajans dejli”, a „okačena” je i na stranicama Ujedinjenih nacija, Američke geofizičke unije, univerziteta Jejl, Harvard, Riding...

Multidisciplinarni naučni rad objavljen je u cenjenom časopisu Američke geofizičke unije „Geofizikal risrč leters”. Lukovićeva navodi da je, osim kvantifikovanja kašnjenja početka kišne sezone od 27 dana, u odnosu na šezdesete godine prošlog veka, u uslovima mediteranske klime u Kaliforniji, suština njihovog istraživanja u odgovoru zbog čega se to događa i kakve posledice to pomeranje i preraspodela padavina mogu da izazovu. Ispostavilo se da su rezultati do kojih su došli od najvećeg značaja za dužinu trajanja sezone požara i suše, koja uzrokuje mnogo štete u ovoj državi na zapadnoj obali SAD, koja je prema broju stanovnika na prvom, a po površini na trećem mestu u toj zemlji. Profesorka Luković objašnjava da njena naučna povezanost s kalifornijskim Univerzitetom Berkli traje poslednjih šest godina, koliko sarađuje s tamošnjim prof. dr Džonom Čengom, kod koga je u više navrata boravila u laboratoriji za Klimatsku dinamiku kao gostujući istraživač i Fulbrajtov stipendista. Naglašava da je to rezultiralo i dolaskom prof. Čenga u Beograd 2018. godine, kada je na poziv Geografskog fakulteta predavao na ovdašnjoj konferenciji „MedCLIVAR”.

– Rezultati istraživanja naučnika, generalno, daju svojevrstan kredibilitet ustanovama iz kojih oni dolaze. Na primer, naučna postignuća u vidu prestižnih nagrada, publikacija u vodećim časopisima, naučne citiranosti presudno utiču na rangiranje univerziteta, na takozvanoj Šangajskoj listi. Kako pozicija univerziteta na ovoj listi utiče na odluku studenata da se opredele za njega, našem UB-u kao i drugim akademskim ustanovama u svetu je važno da zauzmu što više mesto na ovoj listi kineskog Đao Tonga. Jedini put ka tome su izvrsni rezultati istraživanja, poput ovog koje smo nedavno publikovali u časopisu Američke geofizičke unije „Geofizikal risrč leters” – objašnjava mlada srpska naučnica.

Ona gotovo deset godina intenzivno sarađuje s asistentom Sekulićem, koji je upravo pred odbranom doktorske disertacije u kojoj razmatra prostorno-vremensko modelovanje kiše, primenom geostatistike i mašinskog učenja.

Prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu UB-a, za „Politiku” ističe da je reč o velikom uspehu profesora i istraživača s Geografskog fakulteta u glavnom gradu.

– Ovim je još jednom potvrđeno da Univerzitet u Beogradu ima važno mesto u međunarodnoj akademskoj zajednici i da naša zemlja, iako mala, daje značajne doprinose rešavanju problema globalnih razmera – navodi ovaj profesor Medicinskog fakulteta.