nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 23.02.2021. u 09:51 Aleksandra Petrović
SUDSKA ZAŠTITA ŽRTAVA SILOVANjA I ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Svedok nije puko dokazno sredstvo

Posebna prostorija, policijska zaštita, pseudonim, izmenjen glas i slika – neke su od mogućnosti da za žrtve saslušanje u sudu prođe uz što manje ožiljaka
Палата правде у Београду (Фото Иван Милутиновић)

U beogradskoj Palati pravde završeno je opremanje prostorije za posebno osetljive svedoke, koja će biti svečano otvorena sutra, kada se obeležava i Evropski dan žrtava krivičnih dela, saznaje „Politika”. Zvanično otvaranje, uz podršku misije Oebsa, biće zabeleženo putem „zum” platforme.

Nova prostorija je fizički odvojena od sudnica, a žrtve i osetljivi svedoci imaće pomoć advokata, punomoćnika i psihologa. Iskazi će biti emitovani u sudnici u realnom vremenu, uz mogućnost prikrivanja lica i maskiranja glasa.

– U praksi se status posebno osetljivog svedoka najčešće daje žrtvama krivičnih dela protiv polne slobode. Njihovo psihičko stanje zahteva specifičnu pripremu i podršku tokom davanja iskaza. Ako je reč o mlađima od 18 godina, sve aktivnosti u vezi sa podrškom poverene su psihologu Odeljenja za maloletnike – kažu u Višem sudu u Beogradu.

Podsećaju da u zgradi u Ustaničkoj ulici, gde se nalaze odeljenja za organizovani kriminal i ratne zločine (Specijalni sud), postoje dve prostorije u kojima svedoci borave dok čekaju početak suđenja, kao i posebne kabine za svedoke, u okviru sudnica, koje im sakrivaju identitet. Pri ovim odeljenjima je još 2006. godine osnovana Služba za pomoć i podršku.

– Služba je formirana prevashodno da pruži emocionalnu i logističku pomoć i podršku svim svedocima i oštećenima u postupcima ratnih zločina, kao veoma ranjivoj kategoriji, kako bi kroz izuzetno stresan proces svedočenja prošli sa što manje ožiljaka. U predmetima organizovanog kriminala posebna pažnja je posvećena svedocima i žrtvama trgovine ljudima. Cilj je da im se omoguće uslovi za bezbedno svedočenje i ublaže strah i neprijatnost – objasnili su u sudu.

Pomoć službe, od njenog osnivanja do sada, imalo je 4.587 ljudi, od kojih su 3.622 svedoka ratnih zločina i 965 svedoka organizovanog kriminala. Od ukupnog broja, njih 1.024 su ujedno bili i oštećeni odnosno žrtve krivičnih dela. Najveći broj su državljani Srbije, dok je stranih državljana bilo 1.212.

– Pseudonim kao meru zaštite imalo je 295 svedoka. Prilikom 79 svedočenja bila je isključena javnost. Kabinu za svedoke koristilo je njih 43, a 21 svedok je davao iskaz uz distorziju glasa i slike. Pratnju policije imalo je njih 295. Služba je učestvovala u organizaciji 407 video-konferencijskih veza u slučajevima kada su svedoci bili sprečeni da putuju. Ukoliko dolaze iz inostranstva, mogu im biti obezbeđeni prevoz i smeštaj – navode u Višem sudu u Beogradu.

Danas u mnogim državama postoje zakoni koji su razvili programe zaštite svedoka i žrtava krivičnih dela. Vodi se računa o tome da svedok bude dovoljno obavešten o svim činjenicama u vezi sa krivičnim postupkom i da ima svoja prava a ne samo dužnost svedočenja pod zakletvom da će govoriti istinu i ništa osim istine.

– Svedok nije samo „puko dokazno sredstvo” odnosno izvor saznanja o krivičnom delu i učiniocu, već građanin koji je oštećen krivičnim delom i ima pravo na zaštitu zato što je ispunio svoju pravnu i građansku dužnost iskrenog svedočenja – naglašava dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije.

– U kategoriju posebno osetljivih i ranjivih žrtava spadaju pre svega deca, a zatim i žrtve trgovine ljudima, među kojima je značajan broj maloletnika. Budući da je trgovina ljudima često sastavni deo aktivnosti organizovanog kriminaliteta, kao što su i otmice, iznude, ucene i slično, svedoci u ovim slučajevima po pravilu zahtevaju pojačani stepen zaštite odnosno bolji krivičnoprocesni položaj, a to važi i za žrtve seksualnog nasilja i uopšte nasilničkog kriminaliteta. Na njih se primenjuju posebna pravila – objašnjava dr Škulić.

Navodi primer Zakonika o krivičnom postupku NR Kine, koji je dao poseban dokazni značaj izjavi žrtve. Svedočenje se odvija u prostoriji suda, uz mogućnost unakrsnog ispitivanja obe strane i prava žrtve da ispituje svedoke. Švedski zakonik predviđa da svedok može biti saslušan van prostorija suda, ukoliko se proceni da usled straha ili drugih razloga ne može da da iskaz u sudu. U mnogim državama, među kojima je i naša, zakoni predviđaju da se posebno osetljivi svedoci mogu ispitati u svom stanu ili u Centru za socijalni rad, uz pomoć pedagoga, psihologa ili druge stručne osobe, ličnog savetnika ili punomoćnika.

– Nemačka je još 1998. godine uvela mogućnost video-saslušanja. Austrijski zakon o zaštiti svedoka uveo je posebne mogućnosti ukoliko svedocima preti napad, kao i u postupcima za krivična dela organizovanog kriminaliteta, kada su službe bezbednosti dužne da im pruže posebnu zaštitu. Pored toga, svedoci mogu uskratiti odgovore koji bi ih izložili ozbiljnoj opasnosti po život, zdravlje, telesnu nepovredivost ili slobodu – navodi profesor Škulić.

Bugarski zakon obavezuje sud da preduzme posebne mere zaštite – ako zbog iskaza koji je dao ili tek treba da da, postoji realna opasnost za život, zdravlje ili imovinu svedoka ili njegovih rođaka, brata, sestre, supružnika ili osobe sa kojom ima posebno bliske odnose. U švajcarskom kantonu Bern zakon propisuje određene mehanizme zaštite onih koji svedoče o krivičnim delima u vezi sa drogom, terorizmom i organizovanim kriminalom. Može se odrediti da lični podaci svedoka budu poznati samo sudu, a njihovo saslušanje se obavlja tako da im javnost ne vidi lice, dok se glas može promeniti ili modifikovati upotrebom određenih tehničkih sredstava.

– U krivičnom postupku je neophodno da se uspostavi balans između prava okrivljenog na odbranu i potrebe da se zaštite žrtve i svedoci. Ako je identitet svedoka sakriven, onda je okrivljenom uskraćeno pravo na suočavanje sa svedocima optužbe, a kredibilitet takvog svedoka je bitan i sa stanovišta odbrane – kaže dr Škulić.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, presuda se ne može u odlučujućem delu zasnivati na iskazu anonimnog svedoka, a u SAD postoji apsolutna zabrana saslušanja svedoka čiji identitet nije poznat.

Maloletnici u Srbiji saslušavaju se najviše dva puta

U našoj zemlji status posebno osetljivog svedoka određuju javni tužilac ili sudija. Zakon nalaže da se organi postupka prema ovim svedocima odnose sa posebnom pažnjom. Sud može odlučiti da on ne bude suočen sa okrivljenim koji to zahteva. Zakon o maloletnicima propisuje da se saslušanje svedoka i oštećenih koji su mlađi od 18 godina može sprovesti najviše dva puta, a samo izuzetno više puta. Zabranjeno je suočenje sa okrivljenim ako je maloletnik posebno osetljiv ili se nalazi u teškom duševnom stanju.

Na Novom Zelandu deca daju samo jedan iskaz

– Sekundarna viktimizacija može se sprečiti izbegavanjem ponovnih saslušanja ili tako što će se svesti na minimum suočavanje žrtve sa osobom koja joj je nanela zlo. Dobar je primer Novog Zelanda, gde je zakonom omogućeno da deca daju samo jedan iskaz, koji se čuva na video-zapisu, što omogućava da se izjava koristi i u kasnijim fazama postupka, bez dodatnog pozivanja i nepotrebnog uznemiravanja. Druga mogućnost je da dete u posebnoj prostoriji u zgradi suda daje iskaz koji se istovremeno emituje u sudnici. Zakonom je regulisano i korišćenje specijalnog stakla, koje se providi samo u jednom pravcu, u svim slučajevima kada dete vrši prepoznavanje osobe, ali i u drugim procesnim situacijama – kaže prof. dr Milan Škulić.

 

Komеntari0
75cd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja