Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stefan Nemanja i Beograd

(Фото А. Васиљевић)

U „Politikinoj” rubrici Pogledi pojavio se još jedan vredan tekst o Stefanu Nemanji (Dr Maja T. Iskjerdo, „Lima i Beograd: dva spomenika, jedna priča“) koji baca novo „peruansko” svetlo na već ispolitizovanu temu spomenika rodonačelniku dinastije Nemanjića na Svetosavskom trgu (platou) u Beogradu. Ovom prilikom bih bio slobodan da iznesem bar jednu kritiku na tekst uz neka lična „istorijska” zapažanja.

Autorka svoj tekst zaključuje pozdravnim rečima Stefanu Nemanji „Dobro došao kući!” Ovde se postavlja možda i čak krucijalno pitanje: koja je to kuća bila kuća (dom) Stefanu Nemanji? Iz tog pitanja i istorijsko-političkog problema proizilazi i drugo pitanje: šta sve ličnost i delo Stefana Nemanje uopšte simbolizuju? Ne treba zaboraviti u datom kontekstu da su i ličnost i delo Stefana Nemanje u stvari kontroverzni i da umnogome zavisi iz kog se ugla gleda na Stefana Nemanju prilikom vrednovanja njegovog lika i dela (to isto važi i za mnoge druge vladare, npr. J. B. Tita).

Što se tiče pitanja kuće Stefana Nemanje, neosporno je da ta kuća (dom) ni u kom slučaju ne može Beograd i to iz dva razloga: Beograd sa svojom tvrđavom nikada nije bio u sastavu srpske države (Raške) kojom je upravljao Stefan Nemanja i rodonačelnik dinastije Nemanjića nikada i nije bio u Beogradu koji je, inače, u srednjem veku najmanje pripadao Srbiji, a mnogo više Bugarskoj, Vizantiji i Ugarskoj.

Ako u Beogradu treba podići spomenik (u nekim normalnim a ne megalomanskim dimenzijama) nekom srpskom srednjevekovnom vladaru to jedino može da bude despotu Stefanu Lazareviću koji je primivši Beograd od Ugara grad pretvorio u prestonicu Srbije i rekonstruisao Beogradsku tvrđavu (današnji Kalemegdan). Ako ijedan grad zaslužuje spomenik Stefanu Nemanji to bi Podgorica morala da bude na prvom mestu a ne Beograd. Predsednik Vlade Crne Gore je u tom smislu nedavno i pokrenuo inicijativu o podizanju spomenika Stefanu Nemanji u njegovoj rodnoj Podgorici.

Postavlja se i pitanje Srbije kao kuće Stefana Nemanje. Srbija (Raška) jeste bila njegova kuća u smislu države kojom je vladao i znatno je proširio, ali Srbija nije bila iskonska kuća Stefanu Nemanji već Duklja/Zeta, tj. današnja Crna Gora. Sam Nemanja je rođen ne u Raškoj (Srbiji), već u Zeti u Ribnici (današnja Podgorica). Slično je, recimo, i sa Aleksandrom Prvim Karađorđevićem koji je 1888. godine rođen na Cetinju. Nemanja je u Ribnici kršten po rimokatoličkom obredu. Po povratku u Rašku, Nemanja je ponovo kršten ovog puta po grčkom, tj. pravoslavnom obredu. U tom kontekstu, ličnost Stefana Nemanje može se dvojako okarakterisati: kao početak „prečanske kolonizacije” (i upravljanja) Srbijom i kao putokaz svim kasnijim konvertitima (npr. hercegbosanskim Bošnjacima).

Podsetimo se da je Stefan Nemanja udario na svog brata Tihomira koji je bio legalni vladar Raške kao najstariji Zavidin sin, a na mesto velikog župana ga je 1163. godine postavio vizantijski car Manojlo Prvi Komnin. Drugim rečima, Nemanja je pokrenuo građanski rat protiv Tihomira koga je pobedio na Kosovu kod Pantina kada je Tihomir i poginuo i tek nakon ovog državnog udara Nemanja 1166. godine postaje veliki župan Raške. Dakle, u tom kontekstu, Nemanja može da simbolizuje bratoubistvo i preotimanje trona na nezakoniti način.

Stefan Nemanja je na Svetosavskom platou predstavljen sa isukanim mačem u ruci kao monah, a ne kao državnik, tj. vladar. Monaška mantija i mač u principu ne idu zajedno. Nemanja je na spomeniku predstavljen kao nekakav krstaš-konkistador po ugledu na srednjovekovne nemačke tamplare ili španske osvajače u Latinskoj Americi koji su Sveto pismo širili i ognjem i mačem. Međutim, i ovde ima istorijske istine, jer je poznato da je Stefan Nemanja „i ognjem i mačem” (kako to stoji u istorijskom izvoru) iskorenio bogumile u Srbiji uz pomoć raških episkopa Jevtimija i Kalinika. Preživeli bogumili su pobegli u susednu Bosnu.

Na kraju, postavlja se i pitanje zašto Nemanja u levoj ruci drži povelju darovnicu manastiru Hilandaru a ne Studenici? Nemanja i Rastko nisu podigli već obnovili manastir Hilandar koji se nalazi van Srbije za razliku od Studenice koju je Nemanja podigao „od nule” i u državi u kojoj je bio vladar.

Prof. dr Vladislav B. Sotirović
Vilnjus, Litvanija

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milos Minic
Kod nas Srba nista nije jednostavno i nedvosmisleno. Nikad nismo bili slozni osim u prvom Svetskom ratu ali ni tu u potpinosti. Sdruge strane, ja sam procitao negde u nekim istoriskim spisima da nemanjici poticu iz Hercegovine i da su otud dosli u Crnu Goru. Neznam da li je to tacno ali to se vise nigde ne pominje.
ljiljana ljiljana
Profesoru, posvetili ste dosta iscrpan clanak o Stefanu Nemanji sa poukom da ne samo da nije Srbin i da nista nije uradio za Srbiju vec da ne treba ni da ima spomenik u Srbiji. Setite se ruske carice Katarine Velike. Pruska princeza koja nije imala pojma o ruskom jeziku i pravoslavnoj veri, a postala najveci ruski vladar u istoriji te zemlje. Njeni spomenici su na sve strane i svi je spominju kao rusku caricu. Nemanja je stvorio srpsku drzavu i ucvrstio pravoslavlje. Zato zasluzuje spomenik!
Vladislav Marjanovic
Odlican i vrlo profesionalno napisan tekst profesora Sotirovica propracen ogromnim brojem nestrucnih, diletantskih i ideoloski opterecenih - grubo receno nerazboritih - komentara.
zoran stokic
Umesto kritičke duhovnosti, novih gradova, koji su nicali u Evropi, gradskih škola i fakulteta u nastajanju, umesto duhovnoti Abelara (1079 - 1142), prvog modernog profesora, te - golijarda - siromašnih lutajućih studenta, ali prve prave urbane inteligencije - Nemanjići su izabrali manastirsku nekritičku duhovnost, ne učenja na greškama, Vizantije. A to je takva "duhovnost" da ni u 21 veku ne sme da se kritikuje; naša je prošlost "osveštana" pretvorena je u mit u tabu! Spomenik Nemanji u Bg ne!
Arhikles Salvador
Споменик Стефану Немањи и треба да стоји у Београду - престоници Србије у којој има више његових земљака него у његовој исконској отаџбини где се родио.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.