Novi tramvaji i trole umesto na trasama – u obećanjima

Pre desetak godina na gradskim ulicama u saobraćaj su pušteni prvi tramvaji marke KAF poznatiji kao „španci”. Isporuka ovih savremenih šinskih vozila trajala je oko dve godine, a njihova kupovina bila je prva velika nabavka novih tramvaja za potrebe Beograda posle mnogo godina. Vreme će pokazati da je to bila i poslednja nabavka potpuno novih tramvaja za prestonički javni prevoz. U međuvremenu nije manjkalo priča i raznih najava u vezi sa nabavkom i modernizacijom ovih šinskih vozila. Poslednja priča odnosi se na prošlonedeljnu najavu gradskih otaca da se uveliko razmišlja o kupovini ruskih tramvaja i trolejbusa.

Ali, kao i sve prethodne najave, Beograđani koji svakodnevno koriste javni prevoz i ovu bi trebalo da uzmu sa rezervom. U priči o novim i modernizovanim tramvajima i trolejbusima u prethodnih pet-šest godina govorilo se o Česima, Slovacima, Belorusima, o Kragujevcu...

Tako su krajem 2015. u doba Siniše Malog iz Starog dvora samouvereno najavljivali da će češki tramvaji KT4 poznatiji kao „kate” doživeti novu mladost, da će u najmanje 60 njih biti ugrađene klime, da će dobiti internet, a da će to biti rađeno u saradnji sa slovačkom „ŽOS Trnavom”. Nepune četiri godine kasnije ponovo se iz arhive vadi priča o modernizaciji „kata”, ali te 2019. kao partner u remontovanju pominjali su se Česi, odnosno kompanija „Tatra”. Tog proleća, kako su ukazivali iz Starog dvora, razgovaralo se o mogućnosti da kompanija „14. oktobar”, koju je „Tatra” kupila, remontuje stare češke tramvaje. 

– Za nas je najvažnije da se proizvodnja novih tramvaja i reparacija starih radi u Srbiji jer to znači posao za srpske radnike i povećanje bruto domaćeg proizvoda – ukazivao je tada zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Najavljeno je da grad razmišlja i o kupovini novih tramvaja i da će se gledati da se oni kupuju u „Simensovoj” fabrici u Kragujevcu, kako bi opet prednost dobila fabrika koja posluje na domaćem terenu. Kragujevački „Simens” zamenik gradonačelnika pominjao je i krajem 2018. kada je ukazao da će grad sa zadovoljstvom kupovati tramvaje iz kragujevačke fabrike.

Prošla je cela 2019, onda i 2020. korona godina, ali nijedan tender za nabavku novih tramvaja niti velika akcija remonta onih starih nisu organizovani. Beograđane i dalje prevoze izuzetno stari švajcarski tramvaji, ulicama tandrču takođe prilično dotrajale češke „kate”, a voze i najmlađi „španci”. Za sada građani drugi izbor nemaju jer sve ostalo i dalje su samo pusta obećanja.

Ona nisu manjkala ni kada je reč o trolejbusima. Poslednje potpuno nove trole u naš glavni grad stigle su pre više od deceniju. Posle toga je usledila priča čiji bi radni naslov mogao da bude – šta ćemo sa trolama? Jer, upravo u poslednjih pet-šest godina nadležni kao da ne znaju šta je najpametnije da se uradi sa trolejbusima.

Tako su u toku 2016. isticali da se ozbiljno razmišlja da se, naročito u centru prestonice, ukloni ružna trolejbuska kontaktna mreža i da se trole zamene novim elektrobusima. Gotovo istovremeno najavljivana je i mogućnost kupovine modernih trola, ali onih koje ne zahtevaju komplikovanu nadzemnu mrežu. Kao partner od koga bi bile nabavljene te nove trole pominjao se beloruski MAZ. Tada se govorilo i o rekonstrukciji postojećih trolejbusa.

Priča o zameni trola elektrobusima ponovo je bila aktuelizovana 2018. Ali, opet je usledilo zatišje na ovu temu, da bi krajem 2019. iz Starog dvora stigla poruka da će grad u 2020. ipak kupiti 40 trola. Ovaj plan, makar zvanično, poremetila je pandemija.

Ambiciozna tramvajska mreža

Tramvajska mreža je posebna priča – najavljivano je sužavanje kruga „dvojke”, vraćanje linije 1 od Slavije do Kalemegdana, širenje tramvajske mreže ka levoj obali Dunava, Bežanijskoj kosi, Vidikovcu, Malom Mokrom Lugu, Zemunu...

Teško da Beograđani mogu u skorije vreme da očekuju nove desetine kilometara tramvajske mreže ka pomenutim delovima grada. Jer, sve i da se izgrade novi koridori, pitanje je koja vozila bi na njih bila stavljena ako se zna da i postojeće tramvajske trase opslužuju tramvaji u proseku stari oko 35 godina.

Kao i kupovina novih tramvaja, ni izgradnja novih tramvajskih trasa nije jeftin i jednostavan posao. To potvrđuje i podatak o potpuno novim tramvajskim koridorima koji su izgrađeni poslednjih godina. Jedina apsolutno nova tramvajska trasa koju je grad dobio poslednjih godina jeste ona preko Mosta na Adi. Sve ostale trase (Savski trg, deo Karađorđeve, Vojvode Stepe, Ruzveltova, Bulevar oslobođenja...), iako su rekonstruisane, a neke i delimično izmeštene, predstavljaju ipak ranije tramvajske koridore.

Da je za naše nadležne i izvođače koji to rade i sama rekonstrukcija i te kako komplikovan posao svedoči i obnova ulica od Ruzveltove do tvrđave. Taj posao trebalo je da bude okončan za svega šest meseci, ali ni posle godinu i osam meseci nije završen. Jednako toliko nema ni tramvaja na pomenutoj deonici.

Korila kuka krivo drvo

Prve dve-tri godine vlasti SNS-a u gradu između ostalog obeležilo je i „bacanje drvlja i kamenja” na njihove prethodnike kada je reč o kupovini novih vozila za GSP. Jedna od najvećih kritika bila je što su u doba gradonačelnikovanja Dragana Đilasa kupovani „solarisi”, iako su, kako su tvrdili predstavnici nove vlasti, za te pare mogli da se kupe znatno jeftiniji „Ikarbusovi” domaći autobusi. Kako bi svojim primerom pokazali da tako zaista i misle, 2015. nadležni u gradu su svečano predstavili nove „Ikarbusove” autobuse proizvedene u saradnji sa „Mercedesom” i uveravali da će to pomoći ponovnom uzletu ove fabrike. Ali, brzo nakon kupovine, deo vozača i drugih radnika GSP-a krenuo je da se žali da se ovi autobusi nisu pokazali najbolje.

U potonjim godinama, kada je reč o nabavci novih vozila, usledile su i pomenute najave kako će Beograd kupovati i kragujevačke tramvaje, ali i autobuse i elektrobuse iz „Ikarbusa” čijem uzdizanju će pomoći kineski strateški partner.

Ali, kako su godine prolazile, sve manje i sve ređe se pominjala kupovina domaćih vozila, a sve više su ponovo u igri bili stranci. Tako su 2019. za potrebe GSP-a kupljena 244 solo autobusa, deo od kineskog „Hajgera”, a deo od turskog BMC-a. Kada su sklopljeni ovi ugovori, predstavnici Saveza za Srbiju upitali su gradsku vlast zašto grad sada ponovo kupuje strane autobuse ako su se prestonički čelnici zaklinjali da će ubuduće prednost imati samo domaće firme. U SZS-u su tada podsetili i da nije tačno da su u vreme gradonačelnikovanja Dragana Đilasa okrenuta leđa „Ikarbusu”. Kako su naveli, od 2008. do 2013. kupljeno je 157 „Ikarbusovih” autobusa, a posle toga, kako su istakli, grad je kupio znatno manje vozila tog proizvođača.

Kao i u priči o domaćim autobusima, i najava kupovine „Simensovih” tramvaja iz Kragujevca pala je u zaborav, a i poslednji tender za kupovinu elektrobusa još jednom je pokazao da u gradu i te kako nisu gadljivi na strane proizvođače. Pa kada se svede crta u vezi sa svim kritikama i najavama koje se tiču davanja prednosti domaćim proizvođačima, jasno je da se dosta toga što su gradski oci pričali u poslednjih šest-sedam godina može opisati narodnom „Korila kuka krivo drvo”. Jer tenderi, osim ukoliko se ne nameste za određenog proizvođača, ne funkcionišu na osnovu želja „hoćemo domaće, a ne strano”, već na osnovu dostavljenih ponuda i toga koja od njih je najpovoljnija.

Nova pruga na Novom Beogradu – najbliža ostvarenju

Direkcija za građevinsko zemljište pre oko godinu dana raspisala je tender za izradu tehničke dokumentacije za novu tramvajsku prugu na Novom Beogradu. Projektom je obuhvaćena deonica Ulice Đorđa Stanojevića od raskrsnice sa Ulicom Marka Hristića do raskrsnice sa Bulevarom Crvene armije (Dr Agostina Neta), kao i Bulevar Crvene armije od raskrsnice sa Ulicom Jurija Gagarina do ulaza u tramvajski depo. Ovim projektom, kako je navedeno u toj konkursnoj dokumentaciji, bitno će se skratiti vreme putovanja tramvajima koji dolaze sa Mosta na Adi.

– Novom tramvajskom prugom ostvarila bi se funkcionalna veza pruge Mosta na Adi sa prugom u Ulici Jurija Gagarina. Rasteretile bi se postojeće saobraćajnice oko planirane autobuske i sadašnje železničke stanice u Bloku 42, a kvalitetnije bi se opslužili blokovi 67, 67a, 66 i 66a javnim prevozom – ukazano je u dokumentaciji.