Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Marijana Kolarić, direktorka MSUB

Digitalno doba otvara nova vrata komunikacije

Trudiću se da MSUB u budućnosti drži reputaciju jedne renomirane ustanove koja će svojim izložbenim programom pratiti razvoj domaće i svetske savremene umetnosti, kao i doprinositi njenom boljem razumevanju u javnosti
Маријана Коларић (Фотографије Небојша Бабић)

Marijana Kolarić prva je osoba koja će posle gotovo osam godina voditi Muzej savremene umetnosti u Beogradu sa mesta direktora, a ne vršioca dužnosti, i tek treća dama koja se našla na toj poziciji u njegovoj istoriji. Nakon imenovanja na prošlonedeljnoj sednici vlade, ona je juče preuzela dužnost od prethodnika Viktora Kiša, pa od danas i zvanično rukovodi ovom našom eminentnom ustanovom.

Biografski podaci ove istoričarke umetnosti beleže da je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za istoriju umetnosti. Radila je na poziciji stručne saradnice za kulturu u Gradskoj upravi grada Pančeva, kao nezavisna kustoskinja organizovala je nekoliko izložbi u Srbiji i inostranstvu, a u muzej dolazi sa mesta direktora i kustosa galerije „Novembar”. Članica je odbora 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala od januara 2019, a bila je i selektorka i kustoskinja 17. bijenala umetnosti „SEE Art Gates: Stanja stvarnosti”, kao i kustoskinja izložbe „Voyage: Putovanje kroz savremenu srpsku umetnost” u Muzeju kineske umetnosti u Šangaju.

Za razliku od dosadašnjeg vršioca dužnosti, koji je postavljen mimo održanog javnog konkursa i oko čega je pre godinu dana izbila prava bura u javnosti, nova direktorka prošla je konkursnu proceduru. Upravni odbor muzeja rangirao ju je kao prvog kandidata i za mesto direktora ju je potom predložilo Ministarstvo kulture i informisanja.

Sedate u vruću stolicu, ne toliko zbog same prirode tog mesta već upravo zbog bremena prošlih decenija i događaja, samih okolnosti koje su pratile ranija imenovanja i medijske pažnje koja je to sve pratila.

Okolnosti nikada nisu idealne, verovatno nisu bile ni onda kada je muzej osnovan i to po uzoru na tadašnji muzej MOMA u Njujorku. Umesto da razmišljam o otežavajućim okolnostima, sklona sam da razmatram sve one pozitivne aspekte kojih ima mnogo više i to da u nasleđu imamo instituciju sa izuzetno dugom istorijom postojanja kojom ne može baš svako ni u Evropi da se pohvali, ali i bogatu kolekciju kao kulturno blago sa ogromnim i nematerijanim nasleđem u pogledu javnog znanja, misli i ideja. Kako je muzejska zgrada sada rekonstruisana, a od skoro i Salon muzeja u Pariskoj ulici, muzej može ponovo da zablista punim kapacitetom. Da ne bih zvučala za početak preoptimistično, svesna sam svih problema i izazova sa kojima se muzej suočava, ali moguća rešenja predložila sam kroz četvorogodišnji plan i program, koji smatram realističnim, prizemnim i pragmatičnim u okolnostima u kojima se trenutno nalazi i muzej, ali i mi kao društvo.

Vaša profesionalna biografija je u obrazovno-stručnom pogledu bez mane. Ono što nedostaje jeste iskustvo u rukovođenju jednim velikim institucionalnim sistemom kao što je MSUB. Da li je zbog toga izazov, možda, veći?

Sigurno ne bih bila prva kada bih rekla da sve što u životu naučimo na nas ostavi trag, „izbrusi” nas za nova iskustva, pobede ili nove izazove, pa i probleme. Verujem da bi za svakoga, pa i onog sa više iskustva od mene u rukovođenju velikim sistemima, bio izazov da trenutno vodi MSUB. Jer, sem iskustva neophodno je da imate viziju razvoja institucije, da negujete hrabar duh, odlučnost, istrajnost, želju i veru u uspeh. Mislim da to i posedujem dovoljno da savladam sve nadolazeće izazove i probleme.

Tokom predstavljanja pred Upravnim odborom muzeja pomenuli ste, mislim jedini, Miodraga B. Protića, prvog direktora, i njegovo nasleđe. U čemu ćete se, možda, na njega ugledati u svom radu?

Pomenula sam ga u kontekstu uzora i arhetipa vrednosti koje direktor MSUB-a treba da poseduje i neguje. Protić je bio čovek vizionar zahvaljujući kojem i imamo danas ovaj muzej čiji je on idejni tvorac, osnivač i prvi direktor i neko ko je ostavio puno traga u domenu umetničkog i kulturnog života. Za mene je bilo neminovno podsetiti se te snažne ličnosti izrazite vizionarske snage i nesalomivog duha, predanog struci koji je u svemu što je radio iskazivao izuzetnu profesionalnost, ali i ljubav prema umetnosti, struci i zajednici.

Izrekli ste i ocenu da bi muzej trebalo da se kreće u pravcu interaktivnijeg, angažovanijeg i savremenijeg odnosa prema publici. Možete li malo konkretnije o tome?

Smatram da je potrebno redefinisati muzejsko iskustvo u kontekstu 21. veka, što bi pojednostavljeno značilo da život u digitalnom dobu nudi mnogo više mogućnosti rada na muzejskoj kolekciji kako bi ona bila predstavljana javnosti kroz raznolike, kako digitalne forme tako i izložbene formate koji bi bili propraćeni i adekvatnim vidovima interpretacije i teorijskim analizama. Da bi se to postiglo neophodno je najpre sprovesti proces digitalizacije muzejske zbirke i građe, stvoriti korisnički interfejs i učiniti zbirku i celokupnu građu dostupnom stručnoj javnosti i široj publici. Pandemija virusa korona je samo podstakla dosadašnje sve veće prisustvo digitalne sfere u našem svakodnevnom životu i svih njegovih kapaciteta. To ne isključuje izložbeni program muzeja već otvara nova vrata komunikacije i produkcije.

Posle više od decenije pauze, publika je na ponovnom otvaranju zgrade na Ušću 2017. mogla da vidi deo bogate muzejske kolekcije na izložbi „Sekvence”, ali ona nikada nije prerasla u formu stalne postavke, niti su se dela na njoj smenjivala u nekom određenom vremenskom razmaku, kako je bilo najavljivano. Bilo ih je 300 i postepeno su skidana zarad održavanja novih izložbi. Možemo li u vašem mandatu da očekujemo konačno stalnu postavku i u kakvoj formi?

Upravo ovo što ste naveli jesu izazovi jer muzejska zgrada koliko god delovala velika nije u mogućnosti da primi i stalnu postavku i odgovori na potrebu za velikim izložbenim formatima poput retropsektiva domaćih ili inostranih umetnika. Mislim da je neophodno naći kompromis u tome i pokušaću zajedno sa muzejskim kolektivnom da nađem neko rešenje, bilo da se izložba „Sekvence” nastavi u novim celinama ili nekom drugom obliku.

A kakav je vaš stav prema takozvanim blokbaster izložbama poput ove tekuće, posvećene svadbenim haljinama Žan-Pol Gotjea, o kojoj su bila oštro podeljena mišljenja i u stručnoj, ali i široj javnosti?

Blokbasterska izložba ili ne, ona mora da pokaže i opravda visoke umetničke kvalitete i standarde, dostojne muzeja i da bude u saglasiju sa njegovom orijentacijom. U toku svoje duge istorije, muzej je imao brojne izuzetne izložbe ali i one lošijeg kvaliteta. Trudiću se da MSUB u budućnosti drži reputaciju jedne renomirane ustanove koja će svojim izložbenim programom pratiti razvoj domaće i svetske savremene umetnosti, kao i doprinositi njenom boljem razumevanju u javnosti.

Krajem prošle godine Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja, zatražila je od svih institucija kulture čiji je osnivač država da dostave informacije o reviziji fondova kako bi se utvrdilo tačno stanje naše kulturne baštine. Koliko će biti težak posao revizije zbirke sa više od 8.000 predmeta koja nije rađena odavno? Pominjalo se i da su depoi nedovoljno veliki, da je potreban i dodatan prostor...

U programu koji sam predložila je upravo insistiranje na reviziji zbirke kao i muzejske imovine. Ne iznenađuje da je Maja Gojković zatražila tu neophodnost, jer to jeste jedan od gorućih problema gotovo svih institucija kulture i muzejskih zbirki od nacionalnog značaja. Nakon završene rekonstrukcije i vraćanja radova u zgradu muzeja, revizija dela zbirke MSUB i provera njihovog stanja je neminovnost. Biće potrebno vreme i dobra organizacija da se revizija sprovede na adekvatan način. Tačno je da je jedan deo zbirke trenutno izmešten i da će biti potreban dodatni prostor o čemu ću govoriti  tek kada za to bude napravljen konkretan i jasan plan.

U svom programu pominjali ste i unapređenje ljudskih resursa, možemo li da očekujemo neka nova kadrovska rešenja i kada?

MSUB poseduje stručan kadar u svim svojim postojećim sektorima, a radićemo i na podsticanju usavršavanja, mobilnosti, dodatnih obuka na polju stručnosti, sticanje novih, savremenih znanja i iskustava. U slučaju da se nakon procene realnog stanja stvori neophodnost za proširivanjem kapaciteta radnih mesta, biće poslat predlog osnivaču za obezbeđivanjem dodatnih (periodičnih ili stalnih) radnih mesta.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lena
Jedan od vecih problema svih muzeja je : KAKO ZAINTERESOVATI I PRIVUCI MLADE U MUZEJ ? Nadam se da ce MSUB moci da zaposli osobu sposobnu da - deci beogradskih skola koja grupno posecuju muzej - docara ono sto se na slikama ne vidi na prvi pogled.
Lena i Lujza
Cestitamo gdji Kolaric ! Funkcija "direktora" daje joj mnogo vise slobode i nezavisnosti nego funkcija "v.d.direktora". Ali i vise odgovornosti. Njoj i muzeju zelimo uspeha u najtezem poslu - privuci posetioce.
Sasa Trajkovic
Осим политички коректности, језиком увијених у неколико ефектних али не и оригиналних политичких фраза нисам чуо ништа оригинално. О визији развоја ове "престижне" институције само немушто помињање нових медија и технолошких иновација које пре спадају у сфери информатичке струке ни трага од речи као што су уметност или не дај боже уметник. Проблем теоретичара је што се ослања на теоретске хипотезе које су пре мисаоне него креативне природе дакле много форме а премало суштине или ОРИГИНАЛНОСТИ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.