sreda, 19.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 27.02.2021. u 09:28

Ko je spasio Stari savski most 1944. godine

(Фото А. Васиљевић)

Prošlo je već 76 godina od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije. Te daleke 1944. godine Beograd su oslobodile jedinice sovjetske Crvene armije i jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Nema mnogo ljudi, s obzirom na toliko proteklih godina, koji se sećaju tih događaja. Međutim, i mlađe generacije ne samo Beograda, dosta znaju o tome.  Između ostalog na to nas podsećaju svečanosti koje se održavaju svake godine i polaganje venaca na Groblju oslobodilaca Beograda, i tako će biti dok je Beograda.

U vreme borbi za oslobođenje Beograda, pored drugih, jedan od najslavnijih događaja bio je spasavanje Starog savskog mosta – jedinog mosta koji je u to vreme ostao, jer su druge Nemci porušili pri povlačenju.

Postoji nekoliko verzija o tome kako je spasen ovaj most koji su Nemci minirali sa namerom da ga sruše kako bi usporili napredovanje sovjetskih i naših jedinica.

Običan čovek o tome može da se informiše iz onoga što se o tom događaju postavljeno na internetu. I tu ima više napisa, iako kontroverznih, o tome da je most spasao penzionisani učitelj Miladin Zarić, a postoji i Zarićeva izjava. Na internetu se navodi njegovo herojsko delo, iako za to nema svedoka. Piše se da je on krišom deminirao most. Zatim da je praktično pretrčao ulicu od svoje kuće do mosta kroz kišu kuršuma i granata, što je neverovatan podvig i za vojnog izviđača ili pionira.

Dalje se navodi da je Zarić uspeo da dođe do mosta i preseče kablove koji su već goreli, a to je učinio pionirskim ašovčićem. A sam Zarić laže da se popeo na most i pošao prema sredini gde je primetio nekoliko naoružanih Nemaca koji ga nisu zaustavili. A pored jednog ubijenog Nemca video je pionirki ašovčić koji je uzeo i njime presekao beli kabl povezan za detonatore. Piše i to da je Zarić presekao kabl i time deminirao most dok su ga sovjetski vojnici gledali. Takođe se navodi da je Zarić do mosta gde su bili kablovi što su vodili do detonatora došao zajedno sa sovjetskim vojnicima. Ovo su sve neusaglašene verzije o Zarićevom spasavanju mosta.

Na internetu stoji druga verzija za koju se tvrdi da je istorijska istina. Prema njoj most su spasli Zemunci Nikola Milovančev i Krste Vučić. Navodno je most mogao da se deminira samo sa zemunske strane. Pomenuti su podmitili nekog domobrana da bi deminirali most. Navodi se da je publicista Milorad Tončev o tome napisao rad koji je objavljen u Institutu za savremenu istoriju i o tome pisao i u knjizi „22. srpska kosmajska brigada”.

Još jedna verzija o spasavanju Starog savskog mosta objavljena je u „Politici” 20. 10.1964. godine. Prema onome što je „Politika” tada objavila most su od miniranja spasli mornari Sovjetske dunavske flotile. Oni su, i pored žestokog otpora Nemaca, došli do mosta i presekli sve kablove koji su  vodili do eksploziva. Za taj podvig je sovjetski kapetan II klase Grigorij Orhipenko proglašen narodnim herojem Jugoslavije.

Ovde treba navesti još jedan zapis o spasavanju Starog savskog mosta. Maršal Sovjetskog Saveza Sergej Semjonovič Birjuzov u svojoj knjizi „Sovjetski vojnik na Balkanu” opširno piše sa mnogo detalja o oslobođenju Beograda. Tako navodi: „Pravim herojima danas postali su mineri Bulinov i Sintašev, komandir izviđačkog odeljenja poručnik Dapin sprečivši miniranje od strane protivnika mosta preko reke Save”.

Da li postoje relevantni istorijski izvori i pouzdani podaci o tome ko je zaista spasio Stari savski most?

Bora Stevanović,
Novi Beograd  

 

Komеntari16
9c9ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samo mi umanjujmo ulogu Zar
ića @Branko Čitajući Vaš hiperideolčki komentar o užasima Sremskog fronta -"na kome ( po stavovima izrazito i antipatriotske i antisrpske i antikomunističke naknadne pameti) Srbima UOPŠTE nije bilo mesto " ( a gde im je bilo mesto ?) jasno mi je zašto devedesetih godina nije uspela neproglašena mobilizacija ZA SPAS TE ISTE jUGOSLAVIJE .Takođe mi je jasno zašto su secesioniosti na žalost i najjači od njij -Hrvatska dobili rat.Pomogli su im a znali su šta hoće.Mi-ne.?!
OZBILJAN ISTORIČARЗоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Documents from National Archive WashingtonVečernji izvještaj obavještajnog odjeljenja (28. oktobar 1944g) Četničko pitanje Nesigurnost kod četničkih jedinica po pitanju zauzimanja konačnog stava prema razvoju događaja u Jugoslaviji se djelimično potvrđuje NEUSPJEŠNIM POKUŠAJIMA Keserovića d
kriticar
Како се дуже времена дискутује о судбини овог моста, у случају његовог уклањања са садашње локације, родила се идеја да се намонтира у Сремској Митровици. Сава је и у Београду и у Сремској Митровици ширине око 200 метара, и уз минимална прилагођавања и приступне путеве, наставио би свој живот у новом окружењу а био би више него користан. Може се и снимити пресељење моста као подухват. Захваљујем Политици уколико објаве овај коментар и предлог добије више публике.
Antibot
Pitanje je ko će ga spasiti od bahatih stanovnika i vlasnika BgdH2O i vesić gorana.A ko ga je 1944 spasio to znamo, samo sada ne znamo ko će biti heroj ...
Stojko
Svima pripadaju zasluge!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja