Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko je spasio Stari savski most 1944. godine

(Фото А. Васиљевић)

Prošlo je već 76 godina od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije. Te daleke 1944. godine Beograd su oslobodile jedinice sovjetske Crvene armije i jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Nema mnogo ljudi, s obzirom na toliko proteklih godina, koji se sećaju tih događaja. Međutim, i mlađe generacije ne samo Beograda, dosta znaju o tome.  Između ostalog na to nas podsećaju svečanosti koje se održavaju svake godine i polaganje venaca na Groblju oslobodilaca Beograda, i tako će biti dok je Beograda.

U vreme borbi za oslobođenje Beograda, pored drugih, jedan od najslavnijih događaja bio je spasavanje Starog savskog mosta – jedinog mosta koji je u to vreme ostao, jer su druge Nemci porušili pri povlačenju.

Postoji nekoliko verzija o tome kako je spasen ovaj most koji su Nemci minirali sa namerom da ga sruše kako bi usporili napredovanje sovjetskih i naših jedinica.

Običan čovek o tome može da se informiše iz onoga što se o tom događaju postavljeno na internetu. I tu ima više napisa, iako kontroverznih, o tome da je most spasao penzionisani učitelj Miladin Zarić, a postoji i Zarićeva izjava. Na internetu se navodi njegovo herojsko delo, iako za to nema svedoka. Piše se da je on krišom deminirao most. Zatim da je praktično pretrčao ulicu od svoje kuće do mosta kroz kišu kuršuma i granata, što je neverovatan podvig i za vojnog izviđača ili pionira.

Dalje se navodi da je Zarić uspeo da dođe do mosta i preseče kablove koji su već goreli, a to je učinio pionirskim ašovčićem. A sam Zarić laže da se popeo na most i pošao prema sredini gde je primetio nekoliko naoružanih Nemaca koji ga nisu zaustavili. A pored jednog ubijenog Nemca video je pionirki ašovčić koji je uzeo i njime presekao beli kabl povezan za detonatore. Piše i to da je Zarić presekao kabl i time deminirao most dok su ga sovjetski vojnici gledali. Takođe se navodi da je Zarić do mosta gde su bili kablovi što su vodili do detonatora došao zajedno sa sovjetskim vojnicima. Ovo su sve neusaglašene verzije o Zarićevom spasavanju mosta.

Na internetu stoji druga verzija za koju se tvrdi da je istorijska istina. Prema njoj most su spasli Zemunci Nikola Milovančev i Krste Vučić. Navodno je most mogao da se deminira samo sa zemunske strane. Pomenuti su podmitili nekog domobrana da bi deminirali most. Navodi se da je publicista Milorad Tončev o tome napisao rad koji je objavljen u Institutu za savremenu istoriju i o tome pisao i u knjizi „22. srpska kosmajska brigada”.

Još jedna verzija o spasavanju Starog savskog mosta objavljena je u „Politici” 20. 10.1964. godine. Prema onome što je „Politika” tada objavila most su od miniranja spasli mornari Sovjetske dunavske flotile. Oni su, i pored žestokog otpora Nemaca, došli do mosta i presekli sve kablove koji su  vodili do eksploziva. Za taj podvig je sovjetski kapetan II klase Grigorij Orhipenko proglašen narodnim herojem Jugoslavije.

Ovde treba navesti još jedan zapis o spasavanju Starog savskog mosta. Maršal Sovjetskog Saveza Sergej Semjonovič Birjuzov u svojoj knjizi „Sovjetski vojnik na Balkanu” opširno piše sa mnogo detalja o oslobođenju Beograda. Tako navodi: „Pravim herojima danas postali su mineri Bulinov i Sintašev, komandir izviđačkog odeljenja poručnik Dapin sprečivši miniranje od strane protivnika mosta preko reke Save”.

Da li postoje relevantni istorijski izvori i pouzdani podaci o tome ko je zaista spasio Stari savski most?

Bora Stevanović,
Novi Beograd  

 

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Samo mi umanjujmo ulogu Zar
ića @Branko Čitajući Vaš hiperideolčki komentar o užasima Sremskog fronta -"na kome ( po stavovima izrazito i antipatriotske i antisrpske i antikomunističke naknadne pameti) Srbima UOPŠTE nije bilo mesto " ( a gde im je bilo mesto ?) jasno mi je zašto devedesetih godina nije uspela neproglašena mobilizacija ZA SPAS TE ISTE jUGOSLAVIJE .Takođe mi je jasno zašto su secesioniosti na žalost i najjači od njij -Hrvatska dobili rat.Pomogli su im a znali su šta hoće.Mi-ne.?!
OZBILJAN ISTORIČARЗоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Documents from National Archive WashingtonVečernji izvještaj obavještajnog odjeljenja (28. oktobar 1944g) Četničko pitanje Nesigurnost kod četničkih jedinica po pitanju zauzimanja konačnog stava prema razvoju događaja u Jugoslaviji se djelimično potvrđuje NEUSPJEŠNIM POKUŠAJIMA Keserovića d
kriticar
Како се дуже времена дискутује о судбини овог моста, у случају његовог уклањања са садашње локације, родила се идеја да се намонтира у Сремској Митровици. Сава је и у Београду и у Сремској Митровици ширине око 200 метара, и уз минимална прилагођавања и приступне путеве, наставио би свој живот у новом окружењу а био би више него користан. Може се и снимити пресељење моста као подухват. Захваљујем Политици уколико објаве овај коментар и предлог добије више публике.
Antibot
Pitanje je ko će ga spasiti od bahatih stanovnika i vlasnika BgdH2O i vesić gorana.A ko ga je 1944 spasio to znamo, samo sada ne znamo ko će biti heroj ...
Stojko
Svima pripadaju zasluge!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.