Sankcije nisu oslabile Madura

Šefica delegacije EU u Karakasu Isabel Briljante Pedrosa proglašena je za personu non grata posle proširivanja evropskih sankcija na još 19 venecuelanskih zvaničnika. Odluku je u sredu na zahtev parlamenta doneo predsednik Nikolas Maduro, dajući ambasadorki rok od 72 sata da napusti zemlju. Ministar spoljnih poslova Horhe Areas uručio je protestne note i ambasadorima Francuske, Nemačke, Holandije i Španije, navodeći da su te zemlje „s posebnom namerom podsticale pooštravanje mera”, preneo je Sputnjik.

Brisel je izrazio žaljenje zbog proterivanja ambasadorke i pozvao da se odluka preispita, jer „može samo da dovede do dalje izolacije Venecuele”. Novim sankcijama obuhvaćeni su visoki vojni zvaničnici, članovi izbornog saveta i novog parlamenta zbog, kako je navedeno, uloge u postupcima koji podrivaju demokratiju i vladavinu prava, kao i zbog ozbiljnog kršenja ljudskih prava. Prema oceni Evropskog saveta, decembarski parlamentarni izbori u toj zemlji sa 30 miliona stanovnika nisu bili u skladu s međunarodnim standardima.

Maduro je nakon proterivanja portugalske diplomatkinje rekao da Karakas više neće pristajati na kompromise sa EU, ukoliko unija ne promeni politiku sankcija. Pedrosa je prošlog juna takođe bila proglašena za nepoželjnu, ali joj je ipak dozvoljeno da ostane u Venecueli jer se Areas dogovorio sa šefom diplomatije EU Đuzepom Boreljom da treba održati diplomatske odnose i olakšati politički dijalog.

„Mi smo tražili dijalog i napravljeni su važni koraci ka obnovi dijaloga između opozicije i čavista. Ali na takav način ne – ili ćete promeniti stav ili više neće biti sporazuma ni dijaloga”, poručio je prekjuče naslednik Uga Čaveza.

EU je prošle godine pokušala da posreduje između vlasti i opozicije kako bi osigurala minimalno prihvatljive izborne uslove. Ishod nije bio zadovoljavajući, pa je svega nekoliko opozicionih stranaka izašlo na izbore. Na bojkot je pozvala i stranka Huana Gvaida, lidera kog su Vašington i EU priznali za privremenog predsednika Venecuele u januaru 2019, posle predsedničkih izbora koji su ocenjeni kao neregularni.

Nekada bogata zemlja Latinske Amerike proživljava poslednjih godina ekonomski kolaps, podivljalu inflaciju, nestašice hrane i lekova... Zapad i opozicija svaljuju krivicu za takvo stanje na Madurov režim. Vašington mu je zabranio izvoz nafte, koja je glavni izvor prihoda, i zamrznuo račune. EU je uvela restriktivne mere u novembru 2017. godine, koje pored zabrane putovanja i zamrzavanja imovine određenim licima uključuju embargo na oružje. Sankcije su, poručuju iz EU, osmišljene tako da nemaju štetne humanitarne efekte po stanovništvo.

Broj osoba koje su pod sankcijama EU povećan je sada na 55. Zagovornici oštrijih mera upravo su to i tražili, tvrdeći da su delovi Evrope, posebno Španija, sigurna luka za najbliže Madurove saradnike. Tamo navodno imaju vile, porodice, ljubavnice i bankovne račune. Kritičari tvrde da vlast onemogućava humanitarnim organizacijama da pomognu narodu Venecuele. Navode da Svetski program za hranu ne može da radi jer režim diktira svoje uslove. Prema podacima UN iz perioda pre početka pandemije, svaki treći stanovnik Venecuele je neuhranjen (broj se od 2017. do 2019. utrostručio na devet miliona ljudi).

Pet miliona je imigriralo iz zemlje, koja ima veće rezerve nafte od Saudijske Arabije, a krajem sedamdesetih godina je bila među dvadesetak najbogatijih. Opozicija tvrdi da je vlast zaplenila mašine za brze testove na kovid 19, obezbeđene posredstvom Panameričke zdravstvene organizacije (PAHO) i rasporedila ih u državne laboratorije, tako da sada ima „apsolutnu kontrolu” nad testiranjem i podacima o epidemiji. Zvanično je registrovano 134.000 zaraženih i 1.300 umrlih, mada stručnjaci kažu da je taj broj verovatno veći, jer se slabo testira.

Razjedinjena opozicija nada se da će nova američka administracija u obnovljenom savezništvu sa EU doprineti uspostavljanju demokratije u Venecueli. To je nada i španske socijalističke vlade, koja zbog istorijskih veza s Latinskom Amerikom zajedno sa SAD posmatra taj region kao „svoje dvorište”. U Španiji se nalazi i jedan od lidera opozicije – Leopoldo Lopez, koji je pobegao iz domovine prošle godine i živi u Madridu.

Bajdenova administracija je najavila da će se fokusirati na rešavanje humanitarne krize i oživljavanje multilateralne diplomatije. Jasno je rekla da neće ukidati sankcije bez ustupaka s druge strane. Problemi za Zapad su slabost i razjedinjenost opozicije, koja nema jasan plan kako da povrati kontrolu. Gvaido je sada bleda senka harizmatičnog lidera koji je pre dve godine imao veliku podršku Venecuelanaca i više od 50 stranih zemalja. EU ga odnedavno ne priznaje kao privremenog predsednika. Sada je samo „privilegovani sagovornik” iz redova opozicije, ljuti deo opozicionara u Karakasu.

Maduro ima podršku Rusije, koja je, pored vojne i finansijske pomoći, nedavno poslala i vakcine protiv korone.