Kovid pasoši kad bude dovoljno vakcinisanih

Dok broj zaraženih i dalje raste u sedam članica bloka, lideri EU su se na video-konferenciji u četvrtak okvirno usaglasili da treba raditi na kovid pasošima kako bi bili spremni u trenutku kad broj vakcinisanih dostigne zadovoljavajući nivo. Dokument u digitalnoj formi bio bi izdavan onima koji su primili neku od vakcina odobrenih u EU, ali ne i ljudima koji su preležali kovid, piše portal „Euraktiv”. Nemačka kancelarka Angela Merkel objasnila je da će tri meseca trajati razvoj nacionalnih dokumenata, koji bi se onda pretočili u zajednički evropski „u dogledno vreme”, navodi „Dojče vele”.

Na sertifikatu najviše insistiraju Grčka i ostale zemlje koje mnogo zavise od turizma, poput Španije, Malte, Italije i Kipra, ali i Austrija i Estonija. Nemačka i Francuska su u početku oklevale, najviše zbog činjenice da vakcina nije široko dostupna i zato što naučnici nisu sigurni koliko štiti od novih varijanti virusa. Postoji zabrinutost i da bi kovid pasoši doveli do diskriminacije nevakcinisanih osoba.

Merkelova je sada malo popustila. Posle sastanka je rekla da su pasoši potrebni, ali da će moći da putuju i oni koji ih nemaju, da još nije doneta politička odluka i da trenutno nisu prioritet s obzirom na mali procenat vakcinisanih građana. Evropska komisija je saopštila da je do sada prvu dozu dobilo oko pet odsto građana EU (isporučeno je 51,5 miliona doza, a dato 29,17 miliona).

Kada su nemačku kancelarku pitali zašto ne primi oksfordsku vakcinu da bi pokazala građanima da je bezbedna i efikasna (Nemci oklevaju, pa 1,4 miliona doza stoji neupotrebljeno, dok drugih nema dovoljno), Merkelova je rekla da ona nije odobrena za starije od 65 godina. Nije primila nijednu drugu, navodno da ne bi uzimala dozu onima koji su ugroženiji od nje. Građanima je, međutim, poručila da se zbog novih varijanti virusa korona moraju pripremiti za situaciju da se stalno vakcinišu, slično kao protiv gripa.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel priznao je da pasoši ostaju otvoreno pitanje i da će svaka zemlja odlučivati šta će taj dokument omogućiti. O usaglašavanju sertifikata diskutovaće se sledeća tri meseca na nivou ambasadora. Šefica EK Ursula fon der Lajen rekla je da, ako EU ne napravi svoj pasoš, uskočiće „Gugl” i „Epl”, koji, kako je kazala, već nude rešenja SZO, a reč je o „osetljivim podacima”. Iz SZO su saopštili da imaju softverski neutralan pristup razvoju sertifikata i da ni „Gugl” ni „Epl” nisu uključeni u taj proces. Izvori u Briselu kažu za „Euraktiv” da će, ako ne bude zajedničkog rešenja, sigurno biti više bilateralnih dogovora, poput onog između Grčke i Izraela. EU to ne podržava, jer veruje da bi nastao haos u zoni šengena ako bi turisti iz UK ili Izraela imali veća prava kretanja od građana EU.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc zalaže se za uspostavljanje takozvanog zelenog digitalnog pasoša, kojim bi vlasnik mogao da dokaže da je vakcinisan, izlečen od virusa korona ili ima negativan test. Ukoliko ne bude bilo moguće da se postigne dogovor o evropskom digitalnom pasošu, najavio je da će ga Austrija uvesti na nacionalnom nivou.

Neke zemlje su tokom konferencije iskazale ljutnju prema farmaceutskim kompanijama zbog kašnjenja u isporuci vakcina. Posebno je bio ogorčen poljski premijer Mateuš Moravjecki. On je predložio da se prekrše prava intelektualne svojine kompanija koje ne poštuju ugovore, a izvoze u Emirate ili Izrael. Bugarski ministar zdravlja je pre samita poslao agresivno pismo britansko-švedskoj kompaniji „Astra Zeneka”, optužujući je da je time što nije isporučila vakcine „oduzela nadu Bugarima”.

Ta kompanija je u četvrtak rekla da pokušava da isporuči 40 miliona doza EU do kraja marta, mada je to manje od polovine ugovorenih. S takvim kašnjenjem pitanje je da li će blok ispuniti cilj da do kraja leta vakciniše 70 odsto građana. Agencija EU za borbu protiv prevara OLAF potvrdila je izveštaje medija da postoji veliko crno tržište vakcina. Novi italijanski premijer Mario Dragi pozvao je na mnogo oštriji stav prema farmaceutskim kompanijama zbog kašnjenja u isporukama.

Lideri EU potvrdili su da će zadržati čvrste mere ograničenja javnog života i slobode kretanja dok se blok bori protiv pojave novih varijanti koje koče ekonomski oporavak. Proces odobrenje vakcina takođe bi trebalo ubrzati, i to putem „hitnih odobrenja” na nivou čitave EU, s kraćim postupcima ispitivanja, preneo je Rojters. Pandemija je odnela više od 900.000 života u Evropi i gurnula kontinent u duboku recesiju. Iako se stopa zaraze u oko 20 članica smanjuje, u sedam i dalje raste. Posebno je teška situacija u Češkoj i Slovačkoj.