Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Knjiga „Pusto tursko” – analiza jedne regionalne sile

Predstavljeno novo delo profesora dr Darka Tanaskovića koje se bavi promenama u turskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici i odnosom prema Balkanu i Srbiji
Миша Ђурковић, Дарко Танасковић, Срђан Перишић и Александар Ђурђев (Фото Н. Марјановић)

Prisustvo Turske na Balkanu, odnosi sa Srbijom, tursko viđenje balkanskih ratova, uloga ove zemlje u bombardovanju NATO-a, neoosmanizam i erdoganizam, samo su neke od tema koje je profesor dr Darko Tanasković obradio u svojoj novoj knjizi „Pusto tursko”. Na jučerašnjem predstavljanju ove knjige u Narodnom muzeju direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković kazao je da je reč o veoma retkom i važnom dokumentu u kojem se razotkriva suština vlasti turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i veoma promenljiv odnos ove regionalne sile prema Srbiji.

Profesor Tanasković je napomenuo da je sva dešavanja pokušao da gleda objektivno i da rastumači njihov značaj, ali da je teško objektivno sagledati nešto što voliš i što ti je blisko. „A ja Tursku volim i ona mi je bliska iako me mnogi optužuju za neprijateljstvo prema toj zemlji”, prokomentarisao je Tanasković. Podsetio je da je bio ambasador SR Jugoslavije u Turskoj u najteže vreme, od 1995. do 1999. godine, kada su bilateralni odnosi s ovom zemljom bili razoreni.

Nakon rata u BiH usledilo je bombardovanje u kojem je Turska imala svoju značajnu ulogu. Ipak, i pored medijske hajke koja je vođena protiv naše zemlje u Turskoj, Tanasković naglašava da nikada nije osetio neprijateljstvo naroda prema Srbiji. Turskoj strategiji, kako kaže, moramo suprotstaviti sopstvenu ne odstupajući pritom od nekih naših osnovnih principa i interesa. Tanasković je naveo da, uprkos dobrim odnosima, moramo biti na oprezu i ne treba da gajimo iluziju da će Turska delovati u interesu srpskog naroda. Knjiga je nastala kao skup dvadesetak tekstova koje je Tanasković objavio u poslednjih desetak godina osvrćući se na značajne istorijske događaje, ali i na aktuelna dešavanja.

Knjiga je objavljena u saradnji s Institutom za političko umrežavanje, Institutom za evropsku politiku i preduzećem „Informatika” AD. Moderator jučerašnje promocije Aleksandar Đurđev iz Insituta za političko umrežavanje rekao je da je reč o jedinstvenom delu koje je nastajalo nakon knjige profesora Tanaskovića „Neoosmanizam”. Podsetio je i da je ta knjiga doživela tri izdanja, a veliko interesovanje za njom vlada u Bugarskoj, Rumuniji i Rusiji.

Kako kaže Miša Đurković, „Pusto tursko” je veoma značajan dokument koji nam razotkriva mnoge promene Erdoganove unutrašnje i spoljne politike. U prvom delu nalazi se nekoliko naučnih radova koji su nastajali povodom obeležavanja godišnjice balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Zatim slede duži publicistički tekstovi koji su nastajali kao reakcija na određene događaje povezane s turskom spoljnom ili unutrašnjom politikom. Tanasković kao hroničar opisuje suštinu ustavnih promena koje su usvojene u Turskoj 2017. godine koje su učvrstile Erdoganovu ličnu vlast. Đurković kaže da su još zanimljiviji njihovi obrti u spoljnoj politici što se posebno manifestuje u odnosu s Rusijom.

Profesor dr Srđan Perišić s Univerziteta u Istočnom Sarajevu naveo je da su radovi Darka Tanaskovića jedno štivo za predavače na našim univerzitetima koji se bave geopolitikom, a samim tim i ulogom Turske na svetskoj sceni. Perišić je podsetio da je današnja Turska značajan faktor na Balkanu, Bliskom istoku, ali i država koja je sused Rusije. Koliko se menja njihov odnos prema BiH dovoljno govori činjenica da je nedavno otvoren konzulat Turske u Banjaluci. „Da nema radova profesora Tanaskovića, bilo bi nam još teže shvatiti to kolebanje Turske između neoosmanizma i erdoganizma i kako se to odražava na naš narod i na region”, kaže Perišić.

U recenziji ovog dela navedeno je da snagu Turske ne smemo potceniti, što je pokazao i nedavni rat u Nagorno-Karabahu. Postoji, kako je navedeno, mnoštvo zajedničkih reči, muzičke tradicije, turizam i investicije koji povezuju naša dva naroda i na kojima se mogu graditi dobri budući odnosi. Ali, najvažnija poruka ove knjige jeste da se Turska mora ozbiljno i detaljno pratiti, da je ona za nas vrlo važan činilac koji najpre treba razumeti i proučiti da bi se zatim gradili odnosi i u obostranom interesu.

Tanasković: Male šanse da Priština aplicira za članstvo u Unesko

Bivši ambasador u Unesko Darko Tanasković kazao je da Kosovo nije ponovilo svoj zahtev za prijem u Unesko od 2015. godine i da gotovo ne postoje šanse da se to dogodi i tokom 2021. Kako kaže za Tanjug, nedavni izbori u Prištini i proces formiranja vlasti, koji podrazumeva sukobe među samim Albancima na Kosovu i Metohiji, umnogome otežavaju donošenje odluke o apliciranju za članstvo u Unesko.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Мишковић
Велика Британија и Француска су, током и после првог великог рата оставили Турској државу како би била међупростор између Русије и земаља које су створили и којима су доминирали (Либан, Сирија, Ирак). Није им ништа сметало да због својих интереса дозволе уништавање и прогоне православних грка и јермена, али и муслимана курда. Политика Турске се није мењала ни у другом великом рату, рачунала је на победу сила осовине, али је такође рачунала и на чињеницу да ће опет требати "западу" због Русије.
Dušan
Pre 100 godina, posle poraza u Prvom svetskom ratu, Turska, sa 10 ili 12 miliona stanovnika, lako je mogla da nestane sa geografske karte. Okupirana od Engleske, Francuske i Italije, sa Grcima u Smirni (Izmiru), sa Kurdima, neprijateljski raspoloženim Arapima, opstala je zahvaljujući pomoći Sovjetske Rusije, koja joj je bila jedini saveznik protiv strane intervencije i Ataturkovoj viziji i upornosti. Danas, Turska nije u mnogo boljoj poziciji.
Драган П.
Родољуб: А зашто да им не продају? За Русију је највећа опасност НАТО, који је у војном, економском и сваком другом смислу далеко јачи од ње. Турска је у НАТО број 2 по војној снази, одмах иза САД. Продајом С-400 који није најјаче руско оружје, Русија је успела да створи јак јаз између друге по снази чланице НАТО и остатка тог савеза. Врло мудар дипломатски потез. Даље, одвајање Турске од НАТО за Русију доноси и економске користи (гасовод), али нашим натофилима не вреди говорити.
Rodoljub
Sovjetska ili ne sovjetska Rusija i danas kao i tada rovari kako joj odgovara - danas prodaju (neki kazu daju na zajam) toj istoj Turskoj svoje najbolje naoruzanje S400, ali nasim rusofilima ne vredi govoriti jer u venama tece ruska votka umesto Srpske krvi.
несхватљиво
Каква је то ”љубав према српском народу” док га инстовремено бомбардујете и уништите будућност генерација за следећих пет деценија !!?
Бранислав Станојловић
У изгнанству бејах песимистичан да ћу дочекати пад комунизма. Дочеках га и постадох оптимистичан. Сада чекам да Стамбол опет буде Константинопољ.
Београђанин
Турска се суочава са сличним проблемима. Од прошле године и званично имају негативни природни прираштај.
Darko
Da li ste svesni zrtava koje bi se nesumljivo pojavile kao posledica jednog takvog sukoba(mirnim putem to je apsolutno nemoguce) i ko bi to trebao i mogao da uradi?
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.