sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 28.02.2021. u 09:38 Jelena Popadić

Knjiga „Pusto tursko” – analiza jedne regionalne sile

Predstavljeno novo delo profesora dr Darka Tanaskovića koje se bavi promenama u turskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici i odnosom prema Balkanu i Srbiji
Миша Ђурковић, Дарко Танасковић, Срђан Перишић и Александар Ђурђев (Фото Н. Марјановић)

Prisustvo Turske na Balkanu, odnosi sa Srbijom, tursko viđenje balkanskih ratova, uloga ove zemlje u bombardovanju NATO-a, neoosmanizam i erdoganizam, samo su neke od tema koje je profesor dr Darko Tanasković obradio u svojoj novoj knjizi „Pusto tursko”. Na jučerašnjem predstavljanju ove knjige u Narodnom muzeju direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković kazao je da je reč o veoma retkom i važnom dokumentu u kojem se razotkriva suština vlasti turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i veoma promenljiv odnos ove regionalne sile prema Srbiji.

Profesor Tanasković je napomenuo da je sva dešavanja pokušao da gleda objektivno i da rastumači njihov značaj, ali da je teško objektivno sagledati nešto što voliš i što ti je blisko. „A ja Tursku volim i ona mi je bliska iako me mnogi optužuju za neprijateljstvo prema toj zemlji”, prokomentarisao je Tanasković. Podsetio je da je bio ambasador SR Jugoslavije u Turskoj u najteže vreme, od 1995. do 1999. godine, kada su bilateralni odnosi s ovom zemljom bili razoreni.

Nakon rata u BiH usledilo je bombardovanje u kojem je Turska imala svoju značajnu ulogu. Ipak, i pored medijske hajke koja je vođena protiv naše zemlje u Turskoj, Tanasković naglašava da nikada nije osetio neprijateljstvo naroda prema Srbiji. Turskoj strategiji, kako kaže, moramo suprotstaviti sopstvenu ne odstupajući pritom od nekih naših osnovnih principa i interesa. Tanasković je naveo da, uprkos dobrim odnosima, moramo biti na oprezu i ne treba da gajimo iluziju da će Turska delovati u interesu srpskog naroda. Knjiga je nastala kao skup dvadesetak tekstova koje je Tanasković objavio u poslednjih desetak godina osvrćući se na značajne istorijske događaje, ali i na aktuelna dešavanja.

Knjiga je objavljena u saradnji s Institutom za političko umrežavanje, Institutom za evropsku politiku i preduzećem „Informatika” AD. Moderator jučerašnje promocije Aleksandar Đurđev iz Insituta za političko umrežavanje rekao je da je reč o jedinstvenom delu koje je nastajalo nakon knjige profesora Tanaskovića „Neoosmanizam”. Podsetio je i da je ta knjiga doživela tri izdanja, a veliko interesovanje za njom vlada u Bugarskoj, Rumuniji i Rusiji.

Kako kaže Miša Đurković, „Pusto tursko” je veoma značajan dokument koji nam razotkriva mnoge promene Erdoganove unutrašnje i spoljne politike. U prvom delu nalazi se nekoliko naučnih radova koji su nastajali povodom obeležavanja godišnjice balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Zatim slede duži publicistički tekstovi koji su nastajali kao reakcija na određene događaje povezane s turskom spoljnom ili unutrašnjom politikom. Tanasković kao hroničar opisuje suštinu ustavnih promena koje su usvojene u Turskoj 2017. godine koje su učvrstile Erdoganovu ličnu vlast. Đurković kaže da su još zanimljiviji njihovi obrti u spoljnoj politici što se posebno manifestuje u odnosu s Rusijom.

Profesor dr Srđan Perišić s Univerziteta u Istočnom Sarajevu naveo je da su radovi Darka Tanaskovića jedno štivo za predavače na našim univerzitetima koji se bave geopolitikom, a samim tim i ulogom Turske na svetskoj sceni. Perišić je podsetio da je današnja Turska značajan faktor na Balkanu, Bliskom istoku, ali i država koja je sused Rusije. Koliko se menja njihov odnos prema BiH dovoljno govori činjenica da je nedavno otvoren konzulat Turske u Banjaluci. „Da nema radova profesora Tanaskovića, bilo bi nam još teže shvatiti to kolebanje Turske između neoosmanizma i erdoganizma i kako se to odražava na naš narod i na region”, kaže Perišić.

U recenziji ovog dela navedeno je da snagu Turske ne smemo potceniti, što je pokazao i nedavni rat u Nagorno-Karabahu. Postoji, kako je navedeno, mnoštvo zajedničkih reči, muzičke tradicije, turizam i investicije koji povezuju naša dva naroda i na kojima se mogu graditi dobri budući odnosi. Ali, najvažnija poruka ove knjige jeste da se Turska mora ozbiljno i detaljno pratiti, da je ona za nas vrlo važan činilac koji najpre treba razumeti i proučiti da bi se zatim gradili odnosi i u obostranom interesu.

Tanasković: Male šanse da Priština aplicira za članstvo u Unesko

Bivši ambasador u Unesko Darko Tanasković kazao je da Kosovo nije ponovilo svoj zahtev za prijem u Unesko od 2015. godine i da gotovo ne postoje šanse da se to dogodi i tokom 2021. Kako kaže za Tanjug, nedavni izbori u Prištini i proces formiranja vlasti, koji podrazumeva sukobe među samim Albancima na Kosovu i Metohiji, umnogome otežavaju donošenje odluke o apliciranju za članstvo u Unesko.

Komеntari9
fe7a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Мишковић
Велика Британија и Француска су, током и после првог великог рата оставили Турској државу како би била међупростор између Русије и земаља које су створили и којима су доминирали (Либан, Сирија, Ирак). Није им ништа сметало да због својих интереса дозволе уништавање и прогоне православних грка и јермена, али и муслимана курда. Политика Турске се није мењала ни у другом великом рату, рачунала је на победу сила осовине, али је такође рачунала и на чињеницу да ће опет требати "западу" због Русије.
Dušan
Pre 100 godina, posle poraza u Prvom svetskom ratu, Turska, sa 10 ili 12 miliona stanovnika, lako je mogla da nestane sa geografske karte. Okupirana od Engleske, Francuske i Italije, sa Grcima u Smirni (Izmiru), sa Kurdima, neprijateljski raspoloženim Arapima, opstala je zahvaljujući pomoći Sovjetske Rusije, koja joj je bila jedini saveznik protiv strane intervencije i Ataturkovoj viziji i upornosti. Danas, Turska nije u mnogo boljoj poziciji.
Драган П.
Родољуб: А зашто да им не продају? За Русију је највећа опасност НАТО, који је у војном, економском и сваком другом смислу далеко јачи од ње. Турска је у НАТО број 2 по војној снази, одмах иза САД. Продајом С-400 који није најјаче руско оружје, Русија је успела да створи јак јаз између друге по снази чланице НАТО и остатка тог савеза. Врло мудар дипломатски потез. Даље, одвајање Турске од НАТО за Русију доноси и економске користи (гасовод), али нашим натофилима не вреди говорити.
Rodoljub
Sovjetska ili ne sovjetska Rusija i danas kao i tada rovari kako joj odgovara - danas prodaju (neki kazu daju na zajam) toj istoj Turskoj svoje najbolje naoruzanje S400, ali nasim rusofilima ne vredi govoriti jer u venama tece ruska votka umesto Srpske krvi.
несхватљиво
Каква је то ”љубав према српском народу” док га инстовремено бомбардујете и уништите будућност генерација за следећих пет деценија !!?
Бранислав Станојловић
У изгнанству бејах песимистичан да ћу дочекати пад комунизма. Дочеках га и постадох оптимистичан. Сада чекам да Стамбол опет буде Константинопољ.
Београђанин
Турска се суочава са сличним проблемима. Од прошле године и званично имају негативни природни прираштај.
Darko
Da li ste svesni zrtava koje bi se nesumljivo pojavile kao posledica jednog takvog sukoba(mirnim putem to je apsolutno nemoguce) i ko bi to trebao i mogao da uradi?
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja