Knjiga „Pusto tursko” – analiza jedne regionalne sile

Prisustvo Turske na Balkanu, odnosi sa Srbijom, tursko viđenje balkanskih ratova, uloga ove zemlje u bombardovanju NATO-a, neoosmanizam i erdoganizam, samo su neke od tema koje je profesor dr Darko Tanasković obradio u svojoj novoj knjizi „Pusto tursko”. Na jučerašnjem predstavljanju ove knjige u Narodnom muzeju direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković kazao je da je reč o veoma retkom i važnom dokumentu u kojem se razotkriva suština vlasti turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i veoma promenljiv odnos ove regionalne sile prema Srbiji.

Profesor Tanasković je napomenuo da je sva dešavanja pokušao da gleda objektivno i da rastumači njihov značaj, ali da je teško objektivno sagledati nešto što voliš i što ti je blisko. „A ja Tursku volim i ona mi je bliska iako me mnogi optužuju za neprijateljstvo prema toj zemlji”, prokomentarisao je Tanasković. Podsetio je da je bio ambasador SR Jugoslavije u Turskoj u najteže vreme, od 1995. do 1999. godine, kada su bilateralni odnosi s ovom zemljom bili razoreni.

Nakon rata u BiH usledilo je bombardovanje u kojem je Turska imala svoju značajnu ulogu. Ipak, i pored medijske hajke koja je vođena protiv naše zemlje u Turskoj, Tanasković naglašava da nikada nije osetio neprijateljstvo naroda prema Srbiji. Turskoj strategiji, kako kaže, moramo suprotstaviti sopstvenu ne odstupajući pritom od nekih naših osnovnih principa i interesa. Tanasković je naveo da, uprkos dobrim odnosima, moramo biti na oprezu i ne treba da gajimo iluziju da će Turska delovati u interesu srpskog naroda. Knjiga je nastala kao skup dvadesetak tekstova koje je Tanasković objavio u poslednjih desetak godina osvrćući se na značajne istorijske događaje, ali i na aktuelna dešavanja.

Knjiga je objavljena u saradnji s Institutom za političko umrežavanje, Institutom za evropsku politiku i preduzećem „Informatika” AD. Moderator jučerašnje promocije Aleksandar Đurđev iz Insituta za političko umrežavanje rekao je da je reč o jedinstvenom delu koje je nastajalo nakon knjige profesora Tanaskovića „Neoosmanizam”. Podsetio je i da je ta knjiga doživela tri izdanja, a veliko interesovanje za njom vlada u Bugarskoj, Rumuniji i Rusiji.

Kako kaže Miša Đurković, „Pusto tursko” je veoma značajan dokument koji nam razotkriva mnoge promene Erdoganove unutrašnje i spoljne politike. U prvom delu nalazi se nekoliko naučnih radova koji su nastajali povodom obeležavanja godišnjice balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Zatim slede duži publicistički tekstovi koji su nastajali kao reakcija na određene događaje povezane s turskom spoljnom ili unutrašnjom politikom. Tanasković kao hroničar opisuje suštinu ustavnih promena koje su usvojene u Turskoj 2017. godine koje su učvrstile Erdoganovu ličnu vlast. Đurković kaže da su još zanimljiviji njihovi obrti u spoljnoj politici što se posebno manifestuje u odnosu s Rusijom.

Profesor dr Srđan Perišić s Univerziteta u Istočnom Sarajevu naveo je da su radovi Darka Tanaskovića jedno štivo za predavače na našim univerzitetima koji se bave geopolitikom, a samim tim i ulogom Turske na svetskoj sceni. Perišić je podsetio da je današnja Turska značajan faktor na Balkanu, Bliskom istoku, ali i država koja je sused Rusije. Koliko se menja njihov odnos prema BiH dovoljno govori činjenica da je nedavno otvoren konzulat Turske u Banjaluci. „Da nema radova profesora Tanaskovića, bilo bi nam još teže shvatiti to kolebanje Turske između neoosmanizma i erdoganizma i kako se to odražava na naš narod i na region”, kaže Perišić.

U recenziji ovog dela navedeno je da snagu Turske ne smemo potceniti, što je pokazao i nedavni rat u Nagorno-Karabahu. Postoji, kako je navedeno, mnoštvo zajedničkih reči, muzičke tradicije, turizam i investicije koji povezuju naša dva naroda i na kojima se mogu graditi dobri budući odnosi. Ali, najvažnija poruka ove knjige jeste da se Turska mora ozbiljno i detaljno pratiti, da je ona za nas vrlo važan činilac koji najpre treba razumeti i proučiti da bi se zatim gradili odnosi i u obostranom interesu.

Tanasković: Male šanse da Priština aplicira za članstvo u Unesko

Bivši ambasador u Unesko Darko Tanasković kazao je da Kosovo nije ponovilo svoj zahtev za prijem u Unesko od 2015. godine i da gotovo ne postoje šanse da se to dogodi i tokom 2021. Kako kaže za Tanjug, nedavni izbori u Prištini i proces formiranja vlasti, koji podrazumeva sukobe među samim Albancima na Kosovu i Metohiji, umnogome otežavaju donošenje odluke o apliciranju za članstvo u Unesko.