četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Spomenik Diani Budisavljević konačno u pripremi

Heroina koja je iz ustaških logora Jasenovac spasla oko 12.000 mališana, većinom srpskog porekla, trebalo bi da dobije obeležje na Savskom keju na mestu između Brankovog mosta i Beton hale
Документарна изложба о акцији спасавања 7.500 српских дечака и девојчица из усташког логора Јасеновац у Другом светском рату ауторке Слађане Зарић приређена је 2018. године у Дому војске (Фото Иван Милутиновић)

Tvrdnju kritičara „Los Anđeles tajmsa” da u logoru Jasenovac u Nezavisnoj državi Hrvatskoj nisu ubijani Srbi i njihova deca, već da je to bio kazamat „samo” za Jevreje mogu da demantuju i danas živi svedoci, ali i rad Austrijanke Diane Budisavljević. Žene koja je spasla iz ustaških logora oko 12.000 mališana, većinom srpskog porekla. Heroina Diana je, kako je najavljeno prošle godine, ovog proleća trebalo da dobije spomenik u prestonici.

– U toku je priprema dokumentacije za raspisivanje konkursa na osnovu kojeg će biti odabrano idejno rešenje spomenika Diani Budisavljević, kao i autor vajar koji će izrađivati spomen-obeležje velike humanitarke. U narednom periodu biće održana sednica Odbora za podizanje spomenika Diani Budisavljević, na kojoj će se precizno definisati uslovi konkursa. Oni će podrazumevati predlog izgleda spomenika (visina, materijal...). Što se tiče same lokacije za podizanje spomenika, ona je određena odlukom Skupštine grada na sednici 29. novembra 2019. godine. Predviđeno mesto je na Savskom keju, uz Karađorđevu ulicu, na potezu od Brankovog mosta prema Beton hali, u parku koji već nosi ime Diane Budisavljević – rekli su u Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica.

A borba da ova jedinstvena žena dobije spomenik započela je još 2005. godine. Udruženje logoraša i njihovih potomaka insistiralo je da žrtve genocida dobiju dostojno obeležje. Odgovora države nije bilo. Zatim su 2014. godine svoj zahtev ponovili Gradskoj upravi. Konačno, 2019. godine doneta je odluka da Diana dobije spomenik.

Da Diana Budisavljević zaslužuje da joj se dostojno odužimo i da se skine dogogodišnji veo zaborava sa nje smatra već decenijama Milinko Čekić, iz Udruženja logoraša i potomaka „Jasenovac”. Njega i njegove dve mlađe sestre upravo je spasla Diana. Milinkove sestre, nažalost, nisu preživele, a on je uprkos svim stradanjima i bolestima uspeo da opstane i svedoči o strahotama koje je još kao dete osetio na svoj koži i duši.

– Diana, iako državljanka Austrije, uočila je sve strahote stradanja srpskog naroda u NDH i odlučila da tom napaćenom narodu, a posebno deci, pomogne i one koje može spase od sigurne smrti. U to vreme u NDH svakoga ko bi i pomislio na tako nešto odveli bi u logore. U tim uslovima Diana se upustila u jednu od najriskantnijih akcija spasavanja srpske dece iz ustaških kazamata. Nisu je mogla odvratiti ni upozorenja supruga, ni prijatelja, pa ni nekih nemačkih zvaničnika sa kojima je imala kontakt i tražila informacije gde se deca nalaze. Nisu je sprečila ni ubistva ljudi koji su u to vreme takođe pokušavali da izvuku mališane iz logora – kaže Čekić.

U jesen 1941. godine, došavši do saznanja da se u logoru Lobor-grad nalazi veća grupa srpskih žena i dece koji umiru od zime, gladi i bolesti, uz pomoć jednog broja saradnika počela je da prikuplja i šalje pomoć zatočenima, a zatim i da krene u misiju spasavanja. Uspela je da sazna u kojim sve većim logorima se nalaze srpska deca. Bili su to: Stara Gradiška, Jasenovac, Mlaka, Jablanac, Sisak...

– Videvši o kom broju dece se radi, proširila je broj aktivista koji su joj pomagali. U akcijama izvlačenja i spasavanja dece iz logora, Diana i njeni saradnici uspeli su da iz Stare Gradiške, Mlake i Jablanca izvedu više od 12.000 dece. Ona su zatim smeštana u Jastrebarsko, Sisak, u institucije u Hrvatskoj, u seoska područja... Jedan broj dečaka Nemci su oduzeli Diani i otpremili na rad u Nemačku – priča Čekić.


Mesto za spomenik na Savskom keju, uz Karađorđevu ulicu, u parku koji već nosi ime Diane Budisavljević (Foto D. Aleksić)

Pokušaj da izvuče veliki broj dece iz Jasenovca Diani nije uspeo. Maks Luburić nije hteo da čuje za to pa joj je zapretio da se može desiti da nju i ministra koji joj je izdao dozvolu za spasavanje dece „proguta mrak”. Mali broj mališana, koji je uz pomoć njenog saradnika prof. Kamila Beslera izvučen, na ustašku prevaru je završio u drugom logoru u Sisku. Od te dece Diana je uspela da spase samo nekolicinu.

U toku transporta iz logora, ali i po prihvatilištima, u porodicama umiralo je mnogo dece, uglavnom mlađe – prema nekim procenama više od 3.000.

– Najveći broj njih sahranjen je na groblju na Mirogoju u Zagrebu. Prema podacima koje je prikupio Duško Tomić u knjizi „Putevima smrti kozarske djece”, u prihvatilištu Josipovac umrlo je 353 dece. Međutim, u kopiji spiska umrle dece koji je vođen u ovom prihvatilištu, raspolažem stranicom gde su upisana preminula deca od rednog broja 1046 do 1053. Poslednje upisano dete na toj stranici je moja sestra Zdravka, preminula 23. oktobra 1942. godine. Na toj stranici upisano je osmoro dece koja su umrla tog dana – kaže Čekić.

On ističe da humanitarna akcija Diane Budisavljević na spasavanju dece nije do tada zabeležena u takvim razmerama, što ovu heroinu izdiže na pijedestal najhumanije žene u Drugom svetskom ratu.

– Činjenica da su spasavana srpska deca obavezuje nas da joj u Beogradu podignemo spomenik dostojan njenog dela i na mestu gde će uvek biti okružen ljudima i mališanima – istakao je Čekić.

Misija ove heroine kojoj joj Srpska pravoslavna crkva posthumno 2013. godine dodelila Orden carice Milice, a predsednik Republike Srbije Zlatnu medalju za hrabrost, trajala je do oktobra 1944. Njenu detaljnu kartoteku sa podacima o deci, brojevima, pa čak i fotografijama preuzelo je tadašnje Ministarstvo socijalne skrbi i od tada joj se gubi svaki trag.

Kartoteka je „nestala”, ali su ostale Dianine reči koje su još za njenog života zabeležene: „Najlepši dar koji sam u životu dobila bila je mogućnost da ljude spasem od sigurne smrti.”

Udata za Srbina

Diana Budisavljević (devojačko prezime Obekser), rođena je 15. januara 1891. u Insbruku u Austriji. Za Srbina dr Julija Budisavljevića udala se 1917. U Zagreb su se doselili 1919. godine, gde je Julije osnovao Zavod za hirurgiju pri medicinskom fakultetu.

Julije i Diana Budisavljević su tu živeli sve do 1972. godine, kada se ponovo vraćaju u Insbruk, gde žive do kraja života. Diana je preminula 20. avgusta 1978. godine.

Spomen-ploča na rodnoj kući

I borba srpske dijaspore da se postavi spomen-ploča na rodnoj kući Diane Budisavljević u Inzbruku trajala je godinama. Inicijativu su prvi 2010. godine pokrenuli članovi Srpske pravoslavne omladine Inzbruka i austrijski Pokret oslobodilaca Tirola. Kasnije su reagovale i druge institucije i pojedinci – Muzej žrtava genocida iz Beograda, Udruženje logoraša „Jasenovac” iz Beograda, naša ambasada, pravoslavna crkva. Prošle godine ovo pitanje je ponovo pokrenuo grad Inzbruk. Na prvi predlog teksta u kome nije jasno naznačeno da je Diana većinom spasavala srpsku decu reagovali su članovi Srpske pravoslavne omladine Inzbruka (SPOJI).

Kako je rekao Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Republici Austriji, članovi SPOJI su bili uporni, strpljivi, organizovani, da se ovo pitanje reši.

– Prošle godine smo se ovoj akciji priključili i vladika austrijsko-švajcarski Andrej i ja svako iz svog domena. Uputili smo u maju pojedinačno apele i obrazloženja Senatu zašto je to važno, i to na sedam adresa. Zbog situacije sa koronom sve je bilo odlagano, ali napokon 18. novembra 2020. godine dogodila se trijumfalna stvar. Na sednici Senata u Inzbruku jednoglasno je doneta odluka o postavljanju spomen-ploče na njenu rodnu kuću – naveo je Rodić.

Spomen-ploča još nije postavljena, ali se očekuje da bi to moglo da se dogodi ove godine. Na tabli bi trebalo da piše:

Diana Budisavljević, devojački Obekser

1891–1978

Diana Budisavljević iz Inzbruka je tokom Drugog svetskog rata uz pomoć drugih podržavalaca spasila više hiljada pretežno srpske dece iz koncentracionih logora fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj „Nezavisnoj državi Hrvatskoj”.

Tek mnogo godina posle njene smrti njen humani angažman postao je poznat i u njenom rodnom gradu. Ovom spomen-pločom na njenoj roditeljskoj kući grad Inzbruk odaje poštu ovoj hrabroj ženi.

Gradska opština Inzbruk

 

 

 

Komеntari18
5ce5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

арх Марина Б
Извините, где се налази споменик Српској деци умореном у злогласној ндх? Било их је 70 000 (43 000 са Козаре).
Александар
Усташе су имале план да 1/3 Срба, убију, 1/3 протерају и 1/3 покатоличе. Диана је била извршилац трећег дела поменутог злочиначког плана. Зар је могуће да овако очигледну чињеницу нико не уочава?
Prikazati njen lik i figuru
OKRUŽENU malom decom Veoma je važno kako će i taj spomenik u stvarnosti izgledati. Spomenici istorijskim ličnostima bi bilo najbolje da imaju bitno razlikujuću od drugih ,izvajanu glavu koja korespondira sa prirodnim uzorom sa kojim se umetnik i upoznaje sa dostupnih fotografija , Sve se tako najbolje i individualizuje i humanizuje.Slabiji efekt bi se možda postigao, npr. prikazom ideje o Međ. Crvenom krstu sa likom D B u nekom plitkom reljefu i sa dužim tekstom .
Vladimir
Diana je dugo bila zaboravljena. Korisno bi bilo da uz spomenik bude i jedan tekst o Diani i najvecoj akciji spasavanja dece u II Sv ratu. Na srpskom i engleskom.
Бане
Спасавала децу и давала у католичке породице да буду одгојени као Хрвати тј. убијала им идентитет. Знате шта...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.