ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
POGLEDI

Vakcine za Makiš i Jadar

U postkovidnoj budućnosti normalno će biti da nam dronovi donose pitku i plastificiranu vodu koju ćemo mi – građani plaćati korporativnim gospodarima javnih izvora. – Da bi se korporativna dogmatika sprovodila bez otpora, stanovništvo mora biti dezinformisano i kontrolisano – rečju, sputano

Projekat nove normalnosti, započet daleko pre epidemije, čine sledeća načela bitna za njegovo razumevanje – otvoreno nametanje korporativnih direktiva koje vlade servilno sprovode u delo, autoritarizam lokalnih vlasti koji stanovništvo drži u stanju slepe vere u nepromenljivost poretka, kvantifikacija svesti u službi ideje bezgraničnog rasta, te protivustavna nebriga za javno dobro koju kontrolisani mediji predstavljaju kao ulaganje u budućnost društva.

Nije, međutim, dovoljno znati kako poredak funkcioniše. Potrebno je menjati ga! I to uz pomoć ljudi koji su: 1) operisani od ljubavi prema vlasti, 2) lišeni sitnosopstveničkih interesa, 3) spremni da odbiju povinovanje korporativnim instancama moći. Ovo potonje je bitno zbog institucionalnog otpora sistemu koji namenski proizvodi neprijatelje (teroriste, viruse) ne bi li skrenuo pažnju javnosti sa vlastitih nepočinstava – na prvom mestu sa projekta totalne dominacije nad ljudima i prirodom. U tom smislu, aktuelna epidemija može izoštriti svest građana o neprocenjivoj vrednosti prirodnih resursa – zemlje, vazduha, vode – koji pripadaju svima nama, ali i o neophodnosti sopstvene proizvodnje lekova, vakcina, hrane… Zato je veoma bitno na koji način se ovdašnji upravljači odnose prema javnim dobrima! Da li se poput nekadašnje vlasti a sadašnje opozicije bave sprovođenjem surovih neoliberalnih reformi i rasprodajom društvene imovine, ili se poput sadašnje vlasti a nekadašnje opozicije bave još i surovom rasprodajom prirodnih dobara?!

Korporativne direktive aktuelna vlast sprovodi, slično prethodnoj, pod geslom nužnosti evropskog puta i ekonomskih reformi. Ona to čini po inerciji – ne razmišljajući o dobrobiti stanovništva. O platama, penzijama, ulaganjima u zdravstvo, prosvetu, kulturu odlučuje Međunarodni monetarni fond (da pomenemo samo neke primere), dok se kontrola uvoza hrane i drugih proizvoda sprovodi tako da ne dovodi u pitanje dogmu slobodne trgovine koju nadgleda Svetska trgovinska organizacija. Reč je o globalnom procesu desuverenizacije kojim su države zahvaćene još od početka 80-ih godina prošlog veka sa nametanjem neoliberalnog projekta zemljama (čitaj kolonijama) jeftine radne snage i labavih radnih i ekoloških propisa.

Da bi se korporativna dogmatika sprovodila bez otpora, stanovništvo mora biti dezinformisano i kontrolisano – rečju, sputano. U tu svrhu, lokalnim vlastima je dopušten autoritarni način upravljanja gde je krajnje nebitno da li je zakon u skladu sa Ustavom, da li su mediji slobodni, postoji li dijalog u društvu, ima li opozicije u skupštini, da li političari odgovaraju za počinjena dela i izgovorene reči, da li su ugovori sa korporacijama transparentni, zašto opstaju klijentelizam, nepotizam, partizam, kratkovidi tehnokratizam… Sve se ovo u krajnjem bilansu opravdava rastom koji sam sebi postaje svrha. Pre epidemije to je bila stopa rasta BDP-a, sada je to stopa rasta vakcinisanih ljudi. U svakom slučaju, reč je o jalovoj kvantifikaciji budući da rast, kao oblik društvene promene, predstavlja kvantitativno uvećanje neke pojave i ne mora nužno voditi razvoju i progresu koji podrazumevaju dostizanje kvalitetnijeg društvenog stanja. Naročito ne u situacijama kada politika rasta, koji je sam sebi svrha, pretvara ljude u statističke cifre a brigu o javnom dobru u štetne poslovne ugovore sa korporacijama, konzorcijumima i sličnim entitetima.

Upravo takav jedan dil predstavlja partnerstvo vlade Srbije i Rio Tinta u vezi sa eksploatacijom jadarita. Reč je, kako vele stručnjaci, o prljavoj tehnologiji koja će nesumnjivo zatrovati zemlju i vodu Jadra, kao i o multinacionalnoj korporaciji koja je poznata po ne tako humanim načinima poslovanja u zemljama tzv. Trećeg sveta. Da li se onda za vladu koja takvu korporaciju proglašava strateškim partnerom i legalnim eksploatatorom nezagađenog javnog dobra, može reći da je odgovorna? Pogotovo ako se zna da je korporativni biznis još ranije obezbedio privilegiju da ne odgovara državama i pojedincima za posledice vlastitog delovanja. U tom smislu, nikakav rast domaćeg BDP-a i svetska proizvodnja baterija ne može imati stratešku prednost u odnosu na prirodu i zdravlje ljudi. Kao što ni plan izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa u Makišu ne može biti važniji od kvaliteta pijaće vode kojom se iz pomenutog područja snabdevaju stanovnici glavnog grada. Ideolozima nove normalnosti, međutim, javna dobra nisu bitna! Ionako će, vele oni, u postkovidnoj budućnosti normalno biti da nam dronovi donose pitku i plastificiranu vodu koju ćemo mi – građani plaćati korporativnim gospodarima javnih izvora. A i vozićemo automobile na baterije kako bismo manje zagađivali životnu sredinu prethodno trajno zagađenu eksploatacijom rude potrebne za proizvodnju tih istih baterija.

Ovakve antilogike nisu neophodne Srbiji, ali efikasne antikorporativne vakcine svakako jesu! Za Makiš i Jadar na prvom mestu! Ali i za ljude na vlasti – da antikorporativnom imunizacijom konačno shvate da su sluge građana i opšteg dobra zajednice, a ne lakeji korporativnog biznisa i jalovog rasta koji je sam sebi svrha.

Sociolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari5
d0f15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ММ
Аутор је веома успешно уочио повезаност социјалноеколошких, политичких и економских аспеката овог проблема. Изузетно је сложен овај проблем за практично решавање, а да том приликом не буде оштећен нечији интерес.
Радослав Рацић
Орвеловски (а ипак стварни) наставак приче: Сва (или готово сва) способна деца ће нам се одселити у богате земље у потрази за нормалним послом. У Србији ће остати углавном неквалификована радна снага за рад у "прљавим" фабрикама страних корпорација и примачи социјалне помоћи. Пољопривреда ће бити обесмишљена (процес је у току), па ће нам храну допремати са стране. И тако до тоталног изумирања становништва на овим просторима, када ће се исти користити за депоновање нуклеарног отпада.
Саша Јовановић
Браво Борисе, одличан текст на једну од кључних тема данашњице. Можда бих само додао специфичност српског друштва у коме је актуелна власт путем различитих техника "дресирала" најсиромашнији и најнеинформисанији део популације да гласа и подржава корпоративни капитал. А да тога нису ни свесни.
Мирко Козић
Као парадигма наведеног у тексту може да послужи сучељавање мишљења господина Стојкова са главним урбанистом Београда у вези изградње насеља у Макишу. Главни урбаниста није имао практично никакве аргументе, већ је толико немушто одговарао и све време се заклањао иза мишљења разних "стручњака", да би све то било забавно да није у суштини врло трагично. "Резултати" оваквог у суштини волунтаристичког приступа ће се огледати у неповратној деградацији природе и квалитета живота.
mao
Pametan i poucan clanak, po meni bilo bi korisno podkrepiti ga i konkretnim podacima tj.brojkama.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja