utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.03.2021. u 14:00 Dubravka Lakić
INTERVJU: Ted Pason, Joni Bruk i Nikol Salazar, američki autori

Slatkogorak ukus pravosudne vlasti

Dokumentarni serijal o kontroverznom filadelfijskom okružnom javnom tužiocu Lariju Krasneru otvara mnoga pitanja iz američke sudske prakse i krivičnog zakona, kao i ona vezana za inerciju institucija i birokratizovanog sistema
Окружни јавни тужилац Лари Краснер у филмској серији „Philly D.A.” (Фото: прес служба Берлинала)

71. BERLINALE

Petodnevni iscrpljujući filmski maraton prve faze ovogodišnjeg pandemijskog 71. Berlinala zvanično počinje danas. Filmove iz svih takmičarskih i netakmičarskih programa, za koje su vlasnici svetskih prava dali zeleno svetlo za prikazivačku dostupnost na zvaničnoj striming platformi Berlinskog festivala, gledaće ovih dana samo predstavnici industrije i manji broj akreditovanih kritičara i novinara. Svi ostali, uključujući i publiku, čekaće jun (od 9. do 20. juna), za kada je najavljeno Berlinale uživo. U festivalskim dvoranama, širom Berlina.

 Svesni činjenice da je fizički neizvodljivo pogledati sve festivalske filmove koji se prikazuju non-stop 24 sata (mnogima se satnice prikazivanja preklapaju), agenti za publicitet mnogih producentskih kuća potrudili su se da kritičarima omoguće gledanje nekih od filmova unapred, kako bi po isteku embarga o njima mogli da pišu, usklađujući nekako vreme za pisanje sa vremenom za gledanje filma. Zahvaljujući takvoj inicijativi unapred je pogledan dokumentarni film „Philly D.A.” (Filadelfijski javni tužilac) autorskog trojca: Ted Pason, Joni Bruk i Nikol Salazar, koji se prikazuje u programu „Berlinale serije”. Ovaj dokumentarac od 110 minuta i jeste deo osmodelne serije koju su Pason, Bruk i Salazar snimali pune četiri godine, danonoćno blisko, gotovo intimno prateći svog filmskog junaka Larija Krasnera – okružnog javnog tužioca Filadelfije (država Pensilvanija). Od trenutka kada je on, kao poznati advokat za građanska prava sa tridesetogodišnjim iskustvom odbrane aktivista, krenuo u izbornu kampanju za poziciju javnog tužioca, pa sve do danas, kada je hvaljeni i osporavani tužilac, inače trn u oku američkog establišmenta, zagazio duboko u svoj mandat i donkihotovsku borbu za promene sistema iznutra. Da Filadelfija konačno prestane da bude grad sa najvećom stopom zatvaranja u Americi, da se stane na kraj policijskoj brutalnosti, izraženom rasizmu i socijalnoj nejednakosti i promeni sistema krivičnog pravosuđa. Ne samo u Filadelfiji i Pensilvaniji već i u celoj Americi.

Rekla bih: američka tema od univerzalnog značaja, a kako je do ovakvog filma i serije došlo, za „Politiku” u intervjuu vođenim preko „Zuma” govore tvorci ovog izazovnog, dinamičnog i uzbudljivog filmskog projekta: Ted Pason (reditelj), Joni Bruk (snimatelj i koautor) i Nikol Salazar (novinar-istraživač i koautor).

‒ Svo troje smo lokalni, filadelfijski filmski autori i kao stanovnici tog grada imali smo priliku da Larija Krasnera vidimo i čujemo kako govori još 2017. godine. Videti kako ovaj branilac tako snažno kritikuje krivičnopravni sistem bilo je prilično radikalno, uznemirujuće i uzbudljivo. Krasner se zalagao za svojevrsnu sistemsku promenu koja se činila nemogućom pred tom ogromnom institucionalnom inercijom. Spontano smo odlučili da moramo da saznamo dokle će on u svemu tome ići, kuda će sve to voditi i gde dovesti i da li je reforma o kojoj je on tako strasno govorio uopšte dostižna. Mislili smo, da ako ništa drugo, snimajući sve ovo možemo dokumentovati ljude koji pokušavaju promene u stvarnom vremenu bez obzira na ishod ili sveobuhvatan uspeh.

Krasner je uspeo, postao je okružni javni tužilac i vaša kamera je tik uz njega, dišete mu za vratom?

Da, dobili smo njegovu dozvolu da stalno snimamo i boravimo u zgradi tužilaštva. Najveći broj ljudi iz njegovog tima i uopšte zaposleni u samoj zgradi nije ni znao da je reč o filmskim autorima. Mnogi su mislili da smo njegovi bliski saradnici i zato na nas uopšte nisu obraćali pažnju. Naporan je bio rad na tome da steknemo pristup gotovo svim sobama tužilaštva u kojima su se donosile odluke koje su uticale na živote toliko ljudi. Shvatili smo da smo imamo priliku da uvedemo javnost u instituciju koju nikada ranije nisu uspeli da vide iznutra. Osećali smo veliku odgovornost prema bogatom materijalu i sadržaju koji smo snimili i shvatili smo da to zahteva mnogo veći prostor. Postalo nam je jasno da to mora biti serija koja će prikazati taj širok spektar moći i diskrecije kancelarije okružnog javnog tužioca. Primenu te moći i načine na koje ona utiče na ljude.

Iako se čini da Krasner ne odstupa od onog što je govorio u izbornoj kampanji, vidimo da on otpušta zaposlene u tužilaštvu i vi sve to beležite?

Da, on je otpustio one koji nisu mogli da ga prate ili nisu želeli da slede njegovu reformatorsku viziju. Svi su nam govorili da je Krasner lud jer nas je pustio u kancelariju javnog tužioca, u tu „crnu kutiju” krivičnopravnog sistema, mesto poznato po tajnosti. Kao karijerni advokat za građanska prava Krasner u početku nije imao pojma kako da bude javni tužilac. I on i mi smo bili novi u poslu. On je čovek sa ogromnim pravničkim znanjem i poznavanjem rasprostranjene birokratije protiv koje se i sam borio, a sada je postao njen deo. Nismo želeli da snimamo samo njegov portret, želeli smo da pokažemo iznutra matičnu instituciju koja diktira značajnu količinu kreiranja lokalne politike. Uhvatili smo širok spektar perspektiva, razvili odnos sa tužiocima, osobljem, službenicima organa reda, sudijama, žrtvama zločina i sa ljudima na koje je pritvor ili prekomerna policijska sila direktno uticala. I ti koje je Krasner otpustio dobili su priliku da govore u našu kameru i kažu svoje stavove prema promeni sistema.

Krasner je uspeo da stvori i mnogo neprijatelja?

Jeste. Dobar deo njegove izborne kampanje i samog rada na poziciji javnog tužioca odnosio se na prekomernu upotrebu sile od strane policije. Na policijsku brutalnost. A policija treba da bude najbliži saradnik tužilaštva i ne bi valjalo da mu ona okrene leđa, što je u jednom trenutku delovalo kao izvesno. Veliki su izazovi stalno pred njim i on je mnoge stvari otvorio i osvetlio čak i na sopstvenu štetu.

Vaš dokumentarni film žanrovski na trenutke dobija obrise uzbudljive drame iz sudnice?

Dok smo boravili u kancelariji javnog tužioca i videli kako se donose odluke hteli smo da budemo sigurni da možemo da zabeležimo ljude na koje su te odluke uticale u što većem broju delova sistema. Imali smo veliku odgovornost prema svima koji su s nama delili svoje živote i govorili u našu kameru izvan sudnice, jer su kamere u filadelfijskim sudnicama zabranjene. To je moglo da znači i da će našem dokumentarcu nedostajati drame, ali smo se mi odlučili da se oslonimo na dramu koja se odvija iza kulisa sudnice koje javnost nikada ne vidi. A to je sistem kreiranja i donošenja politike i političkog džokeja koji su stvarni aspekti krivične pravde koju nijedna sudska drama ne može da uhvati.

Tužilac deluje stalno otvoren za saradnju?

On nam je tu svoju otvorenost odmah dao. Rekao nam je da želi da se sve vidi tako da ljudi mogu da zamisle sebe kako rade to što on radi. Nadao se da će tako, posmatrajući detalje zadataka i posla okružnog tužioca, ljudi moći da demistifikuju tužilačku kancelariju, da će dobiti podsticaj da uče o svom lokalnom tužiocu i da će se politički uključiti kako bi i sami mogli da doprinose promeni sistema.

Da li se mešao u procesu montaže?

Nije. Ni on ni članovi njegovog najužeg tima još nisu videli celi serijal. Nisu to ni tražili.

Premijera u Americi biće već u aprilu, šta očekujete od gledalaca?

Postoje na hiljade okružnih tužilaca širom SAD, a ako je ljudima stalo do uravnoteženog krivičnog sistema, treba da znaju ko je njihov lokalni tužilac. Ovaj dokumentarni serijal je namenjen svima koji žele da razumeju tačke pritiska u sistemu kako bi se unele promene. Tužioci su izabrani za kreatore politike sa ogromnom snagom. I zato ih treba bolje upoznati. Filadelfija je samo primer, ali su otvorena pitanja koja su sporna i u svim drugim delovima zemlje. Masovno zatvaranje po zatvorima, nedostatak odgovornosti u policiji, sistemski rasizam u pravnom sistemu, rasprave o tome kako da se resursi najbolje troše za postizanje javne bezbednosti, kakva je uloga kazne u pravosudnom sistemu, šta je pravda, da li bi trajno trebalo da nas definišu naše najgore greške – sve su to teme za razgovore ne samo na lokalnom već i na federalnom nivou, jer su one svugde iste.

Komеntari0
4f8ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja